Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zakon o zaštiti podataka bez zaštite


Ministarstvo pravde kaže da je tekst Nacrta usaglašen sa relevantnim dokumentima EU

Tri pisma stigla su poslanicima Skupštine Srbije povodom Predloga zakona o zaštiti podataka ličnosti, koji se nalazi na dnevnom redu tekućeg zasedanja. U svakom se predlažu amandmani koje Vlada Srbije nije prethodno prihvatila.

Pisma su stigla od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, od grupe od preko 40 nevladinih organizacija i od Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Najozbiljnija primedba i Poverenika i grupe nevladinih organizacija odnosi se na član 40. Predloga zakona u kome se definišu mogućnosti ograničenja ljudskih prava. Za razliku od Nacrta zakona, u kome je bilo precizirano da ograničenja mogu biti samo u skladu sa zakonom, taj deo je u Predlogu zakona izbrisan.

Poverenik i grupa nevladinih organizacija smatraju da je time otvoren put za mnoge zloupotrebe i za kršenje vladavine prava.

Član 40. (Povećati klikom na fotografiju)
Član 40. (Povećati klikom na fotografiju)

Ministarstvo pravde je na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o članu 40. putem mejla odgovorilo da je tekst Nacrta usaglašen sa relevantnim dokumentima Evropske unije, to jest Opštom uredbom EU o zaštiti podataka i ličnosti, u ovom konkretnom slučaju sa njenim članom 23, kao i sa Direktivom o zaštiti podataka o ličnosti u sektoru bezbednosti.

Iz Ministarstva dalje objašnjavaju zbog čega je izbrisan dodatak "u skladu sa zakonom".

"Treba napomenuti da je to urađeno zbog preciznosti. Naime, ovakva ograničenja se i propisuju zakonom, kao što to Uredba i predviđa, ali upravo ovim zakonom. Dakle, samim Nacrtom, odnosno sada Predlogom zakona, a ne nekim budućim posebnim drugim zakonom, takva ograničenja su i propisana. Ovakva intervencija je upravo i proistekla iz javne rasprave, jer se često postavljalo pitanje na koji se konkretno zakon u stvari misli.... Apsolutno je nejasno na koji način navedeni član nije usklađen sa Ustavom, niti koji je to konkretan član Ustava i zbog čega konkretno povređen. Takođe je nejasno kako takva krupna greška do sada nije primećena od strane Evropske komisije, JURODŽAST-a (telo Evropske unije koje koordinira pravosuđa u borbi protiv organizovanog kriminala, op-.a), a posebno od strane nadležnih državnih organa u zvanično propisanom postupku pripreme zakonskog predloga, jer bi se na to svakako ukazalo", stoji u odgovoru Ministarstva pravde RSE.

Poverenik za informacije Rodoljub Šabić odbio je da polemiše sa Ministarstvom.

"Ja ne verujem da sam video tekst koji je u normativnom smislu tako loš. Na 25 strana je Poverenik stavio primedbe, sugestije i mišljenja koje su ignorisane. Sličan broj primedbi je stigao od ogromnog broja subjekata civilnog sektora, zapravo svih koji se ozbiljno bave tom materijom. Sve je to ignorisano. To je izuzetno loš i neprimenjiv tekst", kaže Šabić.

Šabić: Član 40. u potpunoj je suprotnosti sa Ustavom Srbije
Šabić: Član 40. u potpunoj je suprotnosti sa Ustavom Srbije

On je u pismu poslanicima srpskog parlamenta, između ostalog, apelovao na narodne poslanike da "kao minimum minimuma" koriguju član 40. predloženog zakona za koji kaže da "vodi drastičnom urušavanju pravnog sistema, u potpunoj je suprotnosti sa Ustavom Srbije, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i međunarodnim dokumentima i konvencijama i ozbiljno narušava princip vladavine prava." Za RSE Šabić je citirao je ono što je, kako je rekao, maločas tvitovao. Zamišljeni razgovor koji ovako teče:

"Vi: Zašto ste mi uskratili zakonom zajamčeno pravo na info o obradi mojih podataka?

Vlast: Na osnovu čl.40.st.1.5.) novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Vi: Ali zašto konkretno?

Vlast: Konkretno.. 'zbog drugih važnih javnih interesa'.

I vama sve 'jasno'. Ja mislim da je dalji komentar nepotreban."

Nove tehnologije su omogućile ne samo državi već i raznim kompanijama da poseduje podatke o građanima i da ih koristi praktično kako hoće.

"Udrite čime god hoćete, sve je dozvoljeno, nema etike, nema vladavine prava, ima samo samovolje. To kaže član 40. Predloga zakona o zaštiti podataka", komentariše poslanica opozicione Demokratske stranke Gordana Čomić.

"Ličnim podacima građana se trguje, podaci cure, čereče se ljudi po tabloidima na osnovu zdravstvenih kartona, slika iz policije, podataka koji su zaštićeni, ličnih podataka o porodici", navodi Gordana Čomić i dodaje da se to dešava osobama bez obzira da li su u politici, sportu, umetnosti…

Čomić ocenjuje da takvu praksu Predlog zakona hoće da ozakoni jer briše šta se sme a šta se ne sme po zakonu raditi.

Čomić: Ličnim podacima građana se trguje
Čomić: Ličnim podacima građana se trguje

Danilo Krivokapić, direktor Šer (Share) fondacije, koja je jedna od potpisnika pisma poslanicima, kaže da je problem u tome što ograničenja prava građana više nisu omeđena zakonom. I da sada postoji mogućnost da ih svako, ne samo državni organi, već i privatne kompanije ograničavaju u postupku koji nije propisan zakonom.

Poslanici su prvog dana skupštinske rasprave o setu zakona (u petak, 2. Novembra), pa i o zaštiti podataka, raspravljali najviše o primedbama koje je imala Srpska pravoslavna crkva. Ona je u pismu Vladi i poslanicima iskazala zabrinutost za moguće uskraćivanje prava ove institucije u odnosu na podatke o vernicima i predložila da se Predlog povuče iz procedure. Negoduje zbog obaveze parohijskih sveštenika da sarađuju sa Poverenikom za informacije, te osporava inspekcijska ovlašćenja Poverenika, a glavna primedba je na član 93 koji je protumačen kao ograničenje Crkve u vođenju matičnih knjiga.

Ministarka pravde Nela Kuburović je rekla da nisu tačni navodi SPC-a da se Zakonom predviđa inspekcijski nadzor u crkvi ili da se Povereniku daje ovlašćenje da preispituje crkvene knjige.

To potvrđuje za RSE i profesor Saša Gajin inače član radne grupe za izradu Zakona.

"Srpska pravoslavna crkva, kao i druge verske zajednice će moći da moći da obrađuje podatke o ličnosti kao i do sada, s tim što će interna pravila o obradi podataka morati da uskladi sa Zakonom. Može da ustanovi sopstveno nadzorno telo ili organ koji će brinuti o tome da se interna pravila Crkve poštuju i na taj način će izbeći angažovanje Poverenika za informacije i zaštitu podataka ličnosti", kaže Gajin.

Iz Vlade su inače krajem septembra, kada je Predlog zakona usvojen, saopštili da je cilj novog zakona unapređenje međunarodne razmene podataka i zaštite podataka o ličnosti, kao i usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa novim propisima EU u ovoj oblasti. Imajući u vidu ubrzani razvoj informacionih tehnologija, obrazložilo je Ministarstvo, postoji potreba da se prava građana dodatno zaštite zbog učestalijih zloupotreba ličnih podataka, kao što su matični broj (JMBG), broj lične karte ili bankovnog računa, zatim podaci o fizičkom izgledu i navikama, biometrijski podaci, broja telefona, IP adrese, lozinke ili najčešće adrese koje posećuju na internetu.

Rasprava o setu zakona, između ostalog i o Predlogu zakona o zaštiti podataka ličnosti, traje i dalje u Skupštini Srbije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG