Dostupni linkovi

Jaser Luati za RSE: Kolonijalni pristup Emmanuela Macrona


Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) na mestu napada u blizini crkve Notr-Dam u Nici na jugu Francuske, 29. oktobar 2020.

Priredila: Mila Đurđević

Nakon napada u Nici na jugu Francuske u kom je život izgubilo troje ljudi, drugog u poslednjih mesec dana u zemlji za koji je optužen islamistički terorizam, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron)obećao je da će njegova zemlja čvrsto stajati protiv verskih ekstremista.

Istovremeno, Makron je postao omražena figura u muslimanskom svetu zbog rata koji je objavio protiv - kako je naveo - “islamskog separatizma”.

"Neću dozvoliti nijednoj zemlji da nas hrani separatizmom", poručio je Makron na konferenciji za novinare u gradu Miluz na istoku zemlje 2. oktobra.

On je rekao da se obavezuje da će se boriti protiv "islamističkog separatizma" koji, kako je tada izjavio, preti preuzimanjem kontrole u nekim muslimanskim zajednicama širom Francuske.

Francuski aktivista za ljudska prava Jaser Luati (Yasser Louati) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Makronov pristup ocenjuje kao „kolonijalni“.

Da bi se uopšte povela borba protiv radikalnog islama, on se pre svega mora jasno definisati, ističe Luati.

“Ne možete mnogo postići ako niste prvo definisali šta je radikalni islam. Kao u bilo kom projektu, treba da definišete obim vašeg projekta i kada su određeni uslovi i ciljevi, i njih treba definisati”, kaže Luati.

‘Islamski separatizam’ kao pojam bez jasne definicije

Makrona vidi kao političara koji nije postigao ili nije ispunio očekivanja i nadanja koja je dao kada je bio izabran. Luati kaže da se Makron predstavljao kao liberalan predsednik koji pokušava da se suprotstavi ekstremnoj desnici, dok danas „sprovodi ekstremno desničarsku politiku“.

„Razlog zbog kog ovo navodim jeste taj što je Makron kada je govorio o takozvanom 'islamskom separatizmu', prvo – nije ga definisao“, kaže Luati i navodi primere drugih vrsta separatizma o kojima se, kako kaže, javno ne govori.

„Makron nije govorio o klasnom separatizmu ljudi koji ne plaćaju stotine milijardi evra poreza godišnje. Imate takođe rasni separatizam grupa belih suprematista. Primera radi, imate više kampova u kojima se mladi belci treniraju za predstojeći rat, prema njima, do kog će doći između muslimana i ostatka populacije. Takođe, tu je i geografski separatizam, gde bogati bukvalno poseduju sopstvene gradove dok gradonačelnici brinu o tome da ne bude projekata socijalnog stanovanja u tim gradovima“, navodi Luati.

Upravo to što termin „islamski separatizam“ nije jasno definisan targetiraju se svi muslimani koji imaju drugačije mišljenje.

„Danas, kada Makron kaže 'muslimanski separatista' zbog toga što je nedefinisano, zbog toga što nikada nije postojao jasan kriterijum gde počinje vera, a gde ideologija, taj termin tergetira bilo kog muslimana sa kojim se ne slaže“, ocenjuje Luati.

„Zbog toga se traži zatvaranje mnogih nevladinih organizacija, sprovode se nasumično racije nad ljudima, a ministar unutrašnjih poslova (Gerald Darmanin) onda kaže – mi nemamo ništa protiv ovih ljudi, mi samo šaljemo poruku“, kaže Luati i dodaje:

„Šta to govori o vladavini prava u Francuskoj kada ministar unutrašnjih poslova mobiliše sredstva moći države kako bi targetirao pojedince, pri tome priznajući da samo želi da maltretira te ljude? To je veoma opasno.“

Kakvom se islamu Francuska nada?

„Iskreno, ja nisam klerik, tako da ne znam. Iz onoga što čujemo jeste da francuski predsednik Makron govori o prosvetljenom islamu“.

Luati ističe da se ipak i pre svega mora razumeti duga vojna i kolonijalna konotacija separatizma.

„Moramo se prisetiti da je ’prosvetljenje’ u evropskom i francuskom smislu značilo da je to bilo prosvetljenje i sloboda za Evropljanje, ali i ropstvo, kolonizacija i brutalnost u Africi, Aziji, zapadnoj Indiji, Južnoj Americi i tako dalje. Tako da moramo biti pažljivi kako ne bismo uvek pravili paralele koje se ne mogu napraviti“, ističe Luati.

On podseća na to da je Francuska sekularna (svetovna) država i da se kao takva ne može mešati u klerikalne stvari i religijska pitanja, bilo da je reč o islamu, judaizmu ili bilo kojoj drugoj religiji.

„To je strogo zabranjeno. Oni optužuju muslimane da ne poštuju Zakon o sekularizmu (francuski zakon iz 1905. odvajanju crkve od države) a sami muslimani kažu – molimo vas, držite se Zakona o sekularizmu, koji je ugrađen u francuski ustav, kako bismo mogli da praktikujemo svoju religiju slobodno“, kaže Luati poredeći poteze francuskog predsednika sa potezima iz ere kolonijalizma.

Kolonijalni koreni separatizma

Luati ističe da se Zakon o sekularizmu, kada je donet 1905. godine odnosio samo na kontinentalnu Francusku, ne i na francuske kolonije. Kao primer Luati navodi Alžir:

„Zašto? Da bi kolonijalna administracija mogla kontrolisati islamska pitanja i držati Alžirce pod dominacijom, jer je bilo prepoznato da bi samo islam mogao ujediniti kolonizovane i pripremiti ih da ustanu protiv kolonijalnih sila“.

Izjave Makrona poput „Želimo da vidimo uspon francuskog islama“ Luati vidi kao kršenje Ustava Francuske i dodaje da se kroz istoriju u tom pogledu nije mnogo toga promenilo.

„Oland (Fransoa Oland, predsednik Francuske 2012-2017), Sarkozi (Nikolas Sarkozi, predsednik Francuske 2007 – 2012), Širak (Žak Širak, predsednik Francuske 1995 – 2007) svi su oni podbacili, jer ne vide muslimane kao jednake ili punopravne građane i žele da odluče umesto njih šta je najbolje za njih i šta je najbolje za republiku“, navodi Luati.

Prema njegovim rečima, time se „otvara prostor za terorističke organizacije“.

Šta bi bilo rešenje?

Luati ukazuje da Francuska ima najbrojniju muslimansku manjinu na zapadu, brojniju od kako navodi – Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade ili Sjedinjenih Američkih Država.

Ističe daje reč o državi koja je u prošlosti usvojila najveći broj anti-muslimanskih zakona.

„Muslimanske žene, ako nose hidžab, ne mogu da idu u školu, ne mogu da rade. Ako ste muslimanka u Francuskoj koja pokriva glavu, šanse da nađete posao su jedan procenat, jedan odsto šanse da pronađete posao od kog ćete živeti samo zato što ste stavili komad tkanine na glavu“, navodi Luati i dodaje:

„Ukoliko ste musliman koji se prijavljuje za posao u Francuskoj, pet puta su veće šanse da ćete biti diskriminisani. Ukoliko ste Arapin, trideset puta su veće šanse da ćete biti vizuelno profilisani od strane policije uz rizik da dobijete batine ili budete ubijeni“.

Luati smatra da bi definicija radikalizma morala biti primenjena na sve:

„Naravno, za mene, neko ko ode iz zemlje da bi se priključio terorističkoj organizaciji je radikalan, nema diskusije o tome, ali morate biti jasni gde počinje definicija. I ona mora biti primenjena jednako u celom političkom spektru“.

Na pitanje da oceni pristup Evropske unije (EU) problemu sa kojim se suočava Francuska, Luati kaže da EU ima pristup koji opisuje kao korak nazad.

„Ono što bi EU mogla da uradi jeste da drži Francusku odgovornom za ispunjavanje njenih obaveza u promociji i odbrani ljudskih prava, jednakosti među njenim građanima. Francuska ne može da propoveda ljudska prava u inostranstvu i onda ih kršiti kod kuće“, zaključuje Luati.

Napad u Nici dogodio se 29. oktobra kada je napadač nožem, uzvikujući ‘Allahu Akbar’ (Bog je veliki), odrubio glavu jednoj ženi i ubio još dve osobe u crkvi.

Napadač, na kojeg je policija pucala identifikovan je kao 21-godišnji Brahim Aouissaoui, koji je prošlog meseca stigao u Italiju, a zatim otputovao u Francusku.

Napad se dogodio u momentu dok se Francuska oporavlja od nedavnog ubistva francuskog nastavnika istorije Samuela Patija (Paty) kojem je u Parizu odrubljena glava. Pati je ubijen 16. oktobra nakon što je učenicima na času pokazivao karikature proroka Muhameda.

Istog dana francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je napadač ciljao na slobodu izražavanja.

"Građanin je danas ubijen zato što je bio učitelj i zato što je učio slobodu izražavanja", rekao je tada Makron, ocenivši napad kao "islamistički terorizam".

Od ubistva nastavnika u Parizu, francuski zvaničnici, koje su podržali i brojni građani, ponovo su potvrdili pravo na prikazivanje karikatura, te su te slike bile široko rasprostranjene na protestima u znak solidarnosti sa ubijenim nastavnikom.

U Parizu se održava suđenje za napad na satirični magazin ’Šarli Ebdo’ (Charlie Hebdo) tokom kojeg je 2015. ubijeno 12 osoba.

U poslednjih pet godina u terorističkim napadima na teritoriji Francuske ubijeno je više od 250 ljudi.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG