Dostupni linkovi

Ko će biti novi tužilac za ratne zločine Srbije?


Funkcija tužioca za ratne zločine upražnjena je od 1. januara 2016.

Skupština Srbije nastaviće 12. maja sednicu na kojoj se, između ostalog, raspravlja o izboru novog tužioca za ratne zločine. Opozicioni poslanici negodovali jer im nije dostavljen plan rada predloženih kandidata za tužioca.

Na maratonskom zasedanju u četvrtak poslanici su diskutovali o o 44 tačke dnevnog reda.

Rasprava o dnevnom redu je objedinjena, a poslanici su najviše pažnje posvetili izmenama Zakona o sudijama kojima se skraćuje mandat predsednika suda i odobrava reizbor na istu funkciju, što do sada nije bio slučaj, kao i raspravi o izboru tužioca za ratne zločine, koji nije izabran od decembra 2015. godine.

Opozicioni poslanici ocenili su da bi predložene izmene zakona omogućile politički pritisak na sudove, a kada je reč o tužiocu za ratne zločine negodovali su zbog toga što osim biografije kandidata za tu funkciju nisu dostavljeni i njihovi planovi rada.

Na listi kandidata koje je Vlada Srbije dostavila parlamentu su Snežana Stanojković, zamenica tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine, i Milan Petrović aktuelni rukovodilac tog tužilaštva. Funkcija tužioca za ratne zločine upražnjena je od 1. januara 2016., odnosno godinu i pet meseci, kada je posle više od decenije penzionisan Vladimir Vukčević.

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović, izjavila je u Skupštini Srbije da je „izbor novog tužioca za ratne zločine od izuzetne važnosti za unapređene regionalne saradnje i ispunjavanje obaveza koje je Srbija preuzela u okviru pregovaračkog Poglavlja 23 sa Evropskom unijom“.

Kuburović je rekla i da će pred novim tužiocem za ratne zločine biti „brojni izazovi i velika odgovornost“.

Prema njenim rečima, pred budućim tužiocem su i važne obaveze vezane za realizaciju strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina.

"U okviru ove Strategije, Tužilaštvo za ratne zločine treba da učini potrebne napore na unapredjenju unutrašnje organizacije i unapredjenja efikasnosti rada Tužilaštva", rekla je Kuburović.

Poslanici Srpske radikalne stranke i pokreta Dveri su tokom sednice parlamenta u četvrtak tvrdili da Tužlaštvo za ratne zločine ne radi svoj posao i da ga treba ukinuti.

Kostić: Bez velikih očekivanja

Milica Kostić, koja je u nevladinoj organizaciji Fond za humanitarno pravo zadužena za pravna pitanja, kaže da se s obzirom na predložene kandidate ne mogu imati velika očekivanja od budućeg rada Tužilaštva za ratne zločine.

„Mislim da njihov raniji učinak u radu u tužilaštvu ne govori da su oni jako kvalitetni tužioci. Da budem sasvim iskrena posao tužioca za ratne zločine je, pre svega, jedna menadžerska pozicija. Tu je daleko važnija ta njihova vizija – strategija“, kaže Milica Kostić.

Ona programe oba kandidata, koje su podneli prilikom kandidature Državnom veću tužilaca, ocenjuje kao nezadovoljavajuće.

Ako pogledamo, na primer, program Snežane Stanojković, koja je imala najveći broj poena na ocenjivanju i daleko više glasova prilikom prošlog izbora u odnosu na Petrovića, mislim da je ona tu najrelevantnija. Njen program eksplicitno kaže da tužilaštvo treba da se fokusira na srpske žrtve. To nije samo pitanje pristrasnosti tužilaštva, što ne bi smeo da bude slučaj... To je jedna nerazumna politika – zato što ako hoćete da procesuirate počinioce zločina u kojima su žrtve Srbi ti ljudi ne žive u Srbiji. Žive najverovatnije u zemljama u regionu”, kaže Milica Kostić.

Mi smo u situaciji borbe sa vremenom izgubili godinu i po dana jer Vlada nije pustila listu kandidata Skupštini i u parlamentu je bio problem sa izborom: Milica Kostić
Mi smo u situaciji borbe sa vremenom izgubili godinu i po dana jer Vlada nije pustila listu kandidata Skupštini i u parlamentu je bio problem sa izborom: Milica Kostić

Ona podseća da te zemlje, kao i Srbija, ne izručuju počinioce ratnih zločina.

“To znači da vi morate da imate jako dobru saradnju sa tim tužilaštvima u regionu. I zato je najlogičnije da, ako želite da proceuirate odgovonre za srpske žrtve, pre svega se morate fokusirati na unapređenje regionalne saradnje. Što zapravo nijedan od ta dva programa kandidata ne nudi“, kaže Milica Kostić.

Postupak izbora tužioca za ratne zločine vrši se na osnovu Zakona o Javnom tužilaštvu. Na predlog Vlade bira ga Narodna skupština na period od šest godina i ta osoba može biti ponovo birana.

U parlamentu je decembra prošle godine održan jedan neuspeo izbor, kada nijedan od pet kandidata, nije dobio većinu glasova poslanika. Najviše glasova dobila tada je dobila Snežana Stanojković.

Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo, upozorava da period od skoro godinu i po koliko Srbija nema tužioca za ratne zločine, predstavlja odugovlačenje sa mnogobrojnim posledicama.

„Mi smo za ovaj drugi izbor imali listu kandidata Državnog veća tužilaca još prošlog septembra. Šest-sedam meseci smo čekali da je Vlada prosledi Skupštini Srbije. To se ne može opravdati ni na koji način. Postoje mnogobrojne posledice tog odugovlačenja. One praktične su činjenica da mnoge aktivnosti predviđene Akcionim planom za poglavlje 23, ili Nacionalnom strategijom za procesurianje ratnih zločina, čekaju izbor tužioca za ratne zločine”, kaže ona.

Ključna aktivnost je, kako objašnjava, usvajanje tužilačke strategije koja služi da se odrede prioriteti među predmetima.

“Tu, pre svega, mislim na trošenje vremena kao resursa. Prošlo je više od dvadeset godina, ljudi umiru. Svedoci, počinioci, žrtve. Tako da neke predmete neće ni biti moguće procesuirati u kasnije vreme. Treba pripremiti i pregled svih predistražnih radnji, istraga, postupanja po krivičnim prijavama koje je tužilaštvo do sada radilo. To će biti važan pokazatelj rada tužilaštva od njegovog nastanka 2003. godine. Sve to, međutim, čeka izbor tužioca. Mi smo u situaciji borbe sa vremenom izgubili godinu i po dana jer Vlada nije pustila listu kandidata Skupštini i u parlamentu je bio problem sa izborom“, kaže Kostić.

Ova pravnica upozorava i na sve potencijalne poteškoće sa kojim će se novoizabrani tužilac za ratne zločine suočiti po preuzimanju funkcije.

„Nedostatak kapaciteta svake vrste. Pre svega govorim o ljudskim resursima, dakle nemamo dovoljan broj tužilaca. Prema sistematizaciji potrebno je da u tužilaštvu bude osam zamenika tužilaca, a već godinama ih je svega šest. Druga stvar, naići će na stotine predmeta koji se nalaze u predistražnoj fazi. To su neki od najozbiljnijih i najzahtevnijih predmeta kojima bi to tužilaštvo trebalo da se bavi. Na primer u Foči i u Korenici na Kosovu kada je ubijeno 350 osoba. U predistrazi se nalazi i slučaj Rudnica... Tužilac spreman da svoj posao obavlja nezavisno i nepristrasno, preuzimanjem ove funkcije, suočiće se sa velikim izazovom u radu“, zaključuje Milica Kostić.

Serž Bramerc, glavni haški tužilac, koji svojim izveštajima procenjuje stepen saradnje država regiona sa Haškim sudom (što se reflektuje i na njihov proces evrointegracija) je tokom svoje poslednje posete prošle jeseni istakao da je zabrinut što u Srbiji nije imenovan tužilac za ratne zločine. Od tada je prošlo sedam meseci.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG