Srbija nije loše ocenjena po prenosu evropske regulative u domaći pravni sistem u oblasti energetike, ali taj proces ne prati njena primena u praksi, rekao je danas direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.
On je, podnoseći redovni godišnji izveštaj o napretku Srbije u oblasti energetike, pred poslanicima Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, rekao da je Srbija najslabije napredovala u oblastima gasa i klimatskih promena.
"Energetska zajednica protiv Srbije vodi devet prekršajnih postupaka, a jedan od njih je zbog toga što nije na vreme razdvojen budući operater gasa iz Srbijagasa, preduzeće Transportgas", rekao je Kopač.
Dodao je da se nada da će se taj proces okončati do 1. oktobra, između ostalog i zbog toga što je uslov za otvaranje poglavlja 15 o energetici u procesu pristupanja Srbije EU.
Kopač je rekao i da je započet i prekršajni postupak zbog toga što se na priključku za gas kod Horgoša ne dozvoljava pristup drugim distributerima tog energenta.
On je rekao da Sekretarijat ima primedbe i na sertifikaciju Elektromreže Srbije (EMS) i Jugorosgasa, ali da se direktiva o zalihama nafte primenjuje i da sada iznose za 19 dana, a da do 2023. godine moraju da se povećaju na 61 dan.
Srbija, prema njegovim rečima, ima problema i u dostizanju cilja da energija iz obnovljivih izvora dostigne 27 odsto ukupne potrošnje u narednoj godini, pa je "pitanje kako će dostići Evropu koja planira da 2050. godine 100 odsto energije koristi iz obnovljivih izvora".
Kopač je istakao da se u svetu otvara proces dekarbonizacije, odnosno izbacivanja iz upotrebe uglja i svih fosilnih goriva u proizvodnji struje u termoelektranama i njihovo gašenje, "što planira i Srbija, ali da sporo ide u tom pravcu".
On je predložio da se izmeni Zakon o energetici i omogući da na aukcijama izabrani investitori grade kapacitete na bazi obnovljivih izvora energije.
"Srbija je za tri godine, od 2015, do 2017. za subvencije rudnicima potrošila 100 miliona evra, odnosno više nego što je uložila u obnovljive izvore energije", rekao je direktor Sekretarijata EZ.
On je rekao da, kada bi se tom izdatku dodao i trošak za emisiju ugljen-dioksida (CO2) iz elektrana, što se u EU plaća u Srbiji bi, da je njena članica, to povećalo cenu struje za 29 odsto jer elektrane emituju 24 miliona tona CO2.
Kopač je rekao da bi trebalo deregulisati cene struje i zaštititi socijalno ugrožene potrošače. Većih primedbi nije bilo jedino, kako je rekao, na proces sprovođenja energetske efikasnosti.
Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić rekao je da je "saradnja sa EZ na bazi međusobnog uvažavanja i poštovanja interesa, a da su rezultati takvih odnosa balansirana rešenja".
"Ne treba uznemiravati građane, struja neće poskupeti, niti Srbija pravi prekršaj jer nije članica EU", rekao je Antić i pojasnio da "rast cena struje prati troškove proizvodnje, uz uvažavanje socijalno-ekonomske situacije".
On je rekao da se traže rešenja za sertifikaciju EMS-a i Jugorosgasa, a da će se procenat učešća električne energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji povećati kada se puste u rad kapaciteti od oko 500 megavata.
Zaostajanje u dostizanju cilja da ukupna proizvodnja i potrošnja struje iz obnovljivih izvora dostigne 27 odsto, kako je rekao, posledica je aktiviranja industrijskih kapaciteta i povećanja potrošnje struje za 16 odsto, "što je pokvarilo tu matematiku".
Antić je istakao da se planira "aukcijski model" gradnje kapaciteta na obnovljivim izvorima i da se analizira jer je do sada malo korišćen i ne primenjuju ga ni sve zemlje EU.
"Nemačka je kapacitete za 103.618 megavata struje izgradila na osnovu fid-in tarifa (podsticajne otkupne cene kako bi se stimulisali investitori za gradnju kapaciteta na bazi obnovljivih izvora), i tek sada prelazi na aukcije", rekao je Antić.
Upitao je prvog čoveka EZ, šta bi Srbija radila ako aukcija ne bi uspela, da li bi morala da kupuje struju od onih koji su gradili kapacitete po principu fid-in tarifa, a sada od Srbije traže da napusti taj model gradnje kapaciteta na obnovljivim izvorima.
