Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kovačević: Mnogo nejasnoća oko 'Turskog toka' u Srbiji


Postrojenje Srbijagasa

Izgradnja i način upravljanja gasovoda od Bugarske do Mađarske kroz Srbiju za ruski gas iz gasovoda 'Turski tok' nisu dovoljno transparentni, a Energetska zajednica je dala uslovnu podršku jer smatra da zajednički projekat Gazproma i Srbijagasa ne bi trebalo da bude korišten samo za transport ruskog gasa, kaže za 'Zašto?' ekonomski analitičar Milan Kovačević*.

Zašto: Zašto je Energetska zajednica dala samo uslovnu podršku za izgradnju gosovoda od strane zajedničkog preduzeća Gastrans?

Kovačević: Pravilo Evropske unije je da se cjevovodi, kao i drugi vidovi saobraćaja, moraju biti otvoreni, a ne ekskluzivni. Drugim riječima, ovdje se očekuje da kroz taj gasovod može da se transportuje i gas drugih, na principu usluga. Međutim, započeto je, još sa južnim tokom, a izgleda još uvijek naši namjeravaju da to bude ekskluzivni gasovod za ruski gas, tako da to može donijeti neke teškoće ubuduće.

Drugo, kad je riječ o izgradnji tog gasovoda, u prethodnom međudržavnom sporazumu sa Rusijom je bilo da mi budemo 49 posto, a oni 51 posto vlasnici, a ovdje još uvijek ne čujemo kako će se finansirati, da li će se onda to primijeniti, taj međudržavni sporazum, i ako će se to primijeniti, onda odakle ćemo mi obezbijediti ovih naših 49 posto. Tako da postoji i za našu javnost ovdje dosta stvari koje nisu dovoljno razjašnjene.

Zašto: Zašto je Regulatorno tijelo za energiju u Srbiji donijelo uopšte tu odluku o izuzimanju projekta Gastrans na 20 godina iz Trećeg energetskog paketa EU o energetici? Jesu li to politički razlozi ili nešto drugo?

Kovačević: Obično se govori o tome da je pomiješano nešto, i politika i ekonomija, i to se nažalost često i događa.

Ali ovdje je vjerovatno Evropska unija razmišljala da je potrebno malkice biti jasniji, pa reći za samu izgradnju gasovoda, 'to je uredu, ali vi vodite računa kakva su naša pravila'.

Pretpostavljam da je to bila ideja, da ne bude "na nož“ da neće da prihvate, nego obratno hoće, a očekujući od nas, ako i mi gradimo, da znamo kakva su pravila u Evropskoj uniji.

Zašto: Energetska zajednica navodi primjere i Bugarske i Mađarske kroz koje također prolazi ovaj gasovod i tamo će biti otvoren i za druge. Ali kakva bi mogla biti posljedica toga, da li bi to uticalo na cijenu, da li bi se mogle na neki način uslovljavati te isporuke jednog dana, da li bi to jednog dana moglo biti korišteno kao oruđe za nešto drugo, ne samo u energetskoj politici?

Kovačević: Nažalost, energetika jeste važna, ne samo sa cijenom, nego sa pouzdanosti, i onda su te dvije stvari često oprečne. Često je radi neke pouzdanosti morate nešto žrtvovati u cijeni i obratno. U svakom slučaju to je dosta veliki razlog zašto se i uvijek u energetici pomiješa i politički aspekt i ekonomski aspekt. Ovdje, što se tiče cijena i postupanja, ni mi ništa ne znamo. Stalno se ovdje govori kako bi mi imali izražene prihode od tranzita, ali s druge strane ne zna se da li ćemo mi finansirati bar i tih 49 posto. I ne zna se uopšte kako će biti politika ako neko drugi bude htio da svoj gas transportuje tim istim gasovodom. Tako da tu više ima nepoznanica nego što se može komentarisati, jer ne znamo šta će sve biti.

Zašto: Da li možda Rusija, kao glavni snabdjevač, to je ruski gas, želi izbjeći situaciju kao što je Ukrajina, želi imati kontrolu u zemlji koja jeste prijateljska, ali stvari se mogu promijeniti, da li žele da imaju ekskluzivno pravo da ne mogu da dođu u situaciju da budu izgurani iz tog projekta, ili gasovoda?

Kovačević: Pa vidite, što se tiče Rusije, kad smo zaključivali ugovor o Južnom toku, tada je bila isključiva Rusija da će prestati transportovati kroz Ukrajinu, pa vidite da se to neće dogoditi u tom roku kako je rečeno. Rusija ima osnažen interes da što više gasa proda, i to je sasvim normalno. Sa druge strane, mi imamo interes da imamo što više gasa. Ono što smo dosada mi griješili, što smo nekako previše pričali i mi o nekoj samo bliskoj vezi sa Rusijom, umjesto da više pričamo o sigurnosti snabdijevanja gasom.

A kad je riječ opet o uslovima, nažalost, mi nemamo precizne uslove ni koliko će to koštati nas, i u tranzitu kroz Tursku i u tranzitu kroz Bugarsku, i te naše neke priče da je to jako dobro, jer ćemo imati mi tranzitne naknade, je zasada samo jedno puko obećanje koje ne mora biti ispunjeno.

Ono što je nama neophodno, da tragamo, da što više se umrežimo sa gasom, jer ne znamo šta će u nekoj dužoj budućnosti biti, odakle može dolaziti gas, ovde bi se moglo dogoditi da bude nekakvih mogućnosti da kroz taj gasovod dolazi i drugi gas. Moglo bi se azerbejdžanski gas negde u Turskoj spojiti, mogao bi rumunski i bugarski cevovodi da budu povezani, i tako dalje. Tako da na neki način ja bih inače više volio da i mi razumijemo tu ideju da je dobro odvojiti transport od kupoprodaje gasa, jer to nam svakako može biti samo od koristi.

Zašto: Stiče se utisak da je puno nejasnih stvari, više je pitanja nego odgovora.

Kovačević: Tako je. Ja sam inače nezadovoljan što inače taj sporazum međudržavni koji nije bio ostvaren, zašto mi ne bi razmišljali da napravimo amandman, da ga mijenjamo. Ne znam zašto bi sve moralo ostati ako glavnina iz tog sporazuma nije bila ostvarena, a to je izgradnja cjevovoda kako je onda bio zamišljen. A mi inače, na toj istoj ideji, kao da je sve uredu, nastavljamo.

Pa, investira se u skladište isto, u Banatskim Dvorima, gdje se smije stovariti samo ruski gas, a ne naš. A onda ulazimo u izgradnju novog gasovoda, gdje izgleda da su opet stara pravila koja su pravila dosta problema. Ali šta možemo, vidjet ćemo šta će biti.

Zašto: Šta bi to značilo za druge zemlje u regionu, za BiH, Milorad Dodik je spominjao nekoliko puta mogućnost izgradnje jednog kraka prema Banjaluci, ovaj koji ide iz Zvornika ide samo prema Sarajevu i Zenici. Da li bi to na neki način uticalo na planove u regionu, mogućnost izgradnje dodatne infrastrukture.

Kovačević: Pa bilo bi normalno da se kod gradnje jednog cevovoda dođe do relativno pouzdanih mogućnosti ko će sve koristiti gas. U tom slučaju bi se moglo lakše odgovoriti na ovo vaše pitanje. Mi za sada imamo samo nekakvu ideju da je dobro da se napravi gasovod, nego (?) kapacitet pominje, a ne znamo šta uključuje, čije potrebe uključuje.

Što se tiče Srbije, mi nemamo preveliku potrošnju, a nažalost nemamo ni unutrašnju mrežu gasovoda, nismo pripremljeni ni za značajniju potrošnju. U samom Beogradu imamo jako malo gasa u potrošnji, Vojvodina je u nešto boljem položaju, čitav ostatak Srbije nije gasificiran. Kod nas se postavlja još više pitanja nego što je samo oko samog gasovoda.

Zašto: Korist bi, dakle, bila samo u eventualnim naknadama a o tome se, kao što kažete, još uvijek ne zna dovoljno?

Kovačević: Ali ako mi nećemo finansirati, a teško mi možemo i tih 49 posto finansirati, onda teško je vjerovati da ćemo mi imati naknade, a da će neko drugi finansirati.

Zašto: Srbija tu može biti na kraju, da kažemo, biti iskorištena kao tranzitna zemlja bez nekog benefita?

Kovačević: Osim ako ne bude nekakvih iznenađujućih aranžmana. Normalno bi bilo, ponovo da se vratimo, da i mi razmišljamo o toj ideji Evropske unije, da bude odvojeno gasovod, pa će od gasovoda imati koristi oni koji su ga finansirali. Sa druge strane, da ostanemo u kupovini gasa koji sigurno kroz ovaj gasovod, ako se napravi relativno brzo kao što se priča, u početku će biti samo ruski gas, ali ostavimo mogućnost da bude i neki drugi.

Zašto: Da li ovakav stav Energetske zajednice upućuje na to da bi projekat mogao biti ugrožen?

Kovačević: Pa teško je to reći, ovo jeste neko upućivanje, da je dobro da Evropska unija nema protiv da se napravi gasovod, a obratno, oni teže boljem umrežavanju, a sa druge strane, to podsjećanje kakva su pravila može u jednom momentu da se potegne i da nam škodi. Da li će se to stvarno dogoditi teško je prognozirati.

Zašto: Da li to može poslati neki signal, iako nije vezano direktno za pregovore, ali da li bi to čak moglo ući u nekoj kombinaciji u vezu sa pristupnim pregovorima koje Srbija vodi?

Kovačević: Pa može, naravno, i u tom stadiju ili kasnije, ali sa druge strane, i to je sve teško inače prognozirati kako će se ponašati Evropska unija u cjelini i za dosadašnje približavanje Evropskoj uniji prema Srbiji su neke zemlje se različito ponašale, to je jedan proces kroz koji treba prolaziti na najbolji način, što znači cijeniti koliko je potrebno popustiti da bi se ušlo u Evropsku uniju. Više od toga teško je sada prognozirati.​

* Ispravka, 5.2. 209.

U prethodnoj verziji ovog teksta objavljenoj 5. februara 2018., pogrešno se navodi sagovornik: umjesto ekonomskog analitičara Milana Kovačevića, naveden je Aleksandar Kovačević, viši naučni saradnik Oksfordskog instituta za čvrsta i fosilna goriva​.

XS
SM
MD
LG