Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kopač: Gasprom mora da dozvoli konkurenciju u Srbiji


Kopač: Gas i kao oružje u političkim pritiscima
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:08 0:00

"Gasprom i Srbijagas će morati da dozvole konkurenciju na tržištu gasa u Srbiji, to je bio uslov da Energetska zajednica odobri projekat izgradnje gasovoda Gastrans kroz Srbiju, kojim bi se povezala na Turski tok", kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač i ističe da je postojanje konkurencije na polju energetike izuzetno važno.

"Gas se – i to posebno važi za Rusiju uvek upotrebljava i kao oružje u političkim pritiscima", kaže Kopač u intervjuu za RSE u kome između ostalog objašnjava zbog čega je za potrošače gasa u Srbiji važno da postoje i drugi dobavljači gasa, u skladu sa regulativom Evropske unije (EU).

RSE: Energetska zajednica je 1. februara usvojila, donela mišljenje, o projektu izgradnje gasovoda kroz teritoriju Srbije, kojim bi se ona povezala na gasovod Turski tok. Dato je "zeleno svetlo", ali uz određene uslove. Šta je potrebno da Srbija uradi, kako bi se ispunili ti uslovi, kako bi ovaj projekat bio u skladu sa regulativom Evropske unije i na kraju u skladu sa odredbama Energetske zajednice?

Kopač: EU je 2009. godine usvojila takozvani Treći energetski paket, koji se bazira na tome da se, na primer, na području gasa, dozvoli pristup treće strane, znači bilo koga, do infrastrukture. Prije toga, mnogi vlasnici infrastrukture su rekli - to ne može, jer je to moja cijev i niko drugi je neće upotrebljavati. To je, naravno, loše za konkurenciju, a na kraju, loše i za potrošače, jer svaka konkurencija je uvek dobra za potrošače.

Drugi uslov iz trećeg energetskog paketa je bio da niko, ko je dobavljač gasa, znači trgovac ili proizvođač, ne može biti većinski vlasnik gasovoda, da ne bi zloupotrebljavao tu svoju poziciju za smanjivanje, odnosno onemogućavanje konkurencije.

Treći energetski paket je 2015. godine preuzela i Srbija u svoj energetski zakon. Najnoviji projekt, koji se zove Gastrans, je 51 posto u vlasništvu Gasproma i 49 posto u vlasništvu Srbijagasa. To nije u skladu sa Trećim energetskim paketom, ali Treći energetski paket omogućava da se uz neke uslove omogući izuzetak. Srbija je pravilno postupala. Gastrans je zatražio od energetskog regulatora (Agencija za energetiku Srbije, prim. aut.) njegovu odluku. Po direktivi, energetski regulator mora da zatraži naše mišljenje.

​Mi, kao Sekretarijat, smo rekli da je to u redu, da svakako pozdravljamo novi projekt, ali da Gasprom ne bi smeo da gradi novi projekt, jer ne ispunjava uslove iz Trećeg energetskog paketa. Cena za to je da mora da dozvoli da neke količine gasa, kroz tu novu cijev, mogu da prođu i za potencijalnu konkurenciju.

Tako da smo mi u mišljenju, koje je objavljeno javno na našoj web stranici, zatražili određene procente, koliko procenata mora biti na bugarsko-srpskoj granici, slobodnih za aukciju, na koju mogu da konkuriraju i drugi potencijalni dobavljači, koliko procenata mora da bude na srpsko-mađarskoj granici i koliko procenata mora da bude unutar Srbije, na tri tačke, gde će se taj novi gasovod vezati na postojeći gasni sistem unutar Republike Srbije. Sve to zbog povećavanja konkurencije.

Neke potpune konkurencije u Srbiji neće biti, jer je Gasprom toliki monopolista u cijeloj regiji da je nemoguće imati neko likvidno konkurentno tržište, ali barem da se omogući malo konkurencije. Mislim da smo to, kroz svoje uslove, omogućili. Naravno, te uslove mora sada preuzeti u svoju odluku i AERS, Agencija za energetiku Republike Srbije.

Inače je projekt, što se tiče sigurnosti snabdijevanja i sigurnosti drugih elemenata, koje mi dajemo u svom mišljenju, neproblematičan. Jedino smo položaj konkurencije dodatno uslovljavali.

Intervju nedelje: Janez Kopač
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:18:17 0:00
Direktan link

RSE: Rekli ste i sami da je Gasprom monopolista u ovom regionu, ali u perspektivi, čiji bi gas mogao poteći tim gasovodom, koji bi trebalo da se gradi u Srbiji?

Kopač: Već danas, u ovom momentu, Srbija bi mogla imati djelimično konkurentno tržište jer interkonekcija, znači veza gasovoda koji pređe u Mađarsku, kod Horgoša, ima određenih slobodnih kapaciteta koje Srbijagas ne dozvoljava, niko ih ne može upotrebljavati. Naravno, Srbijagas na taj način štiti svoj monopol u Republici Srbiji. To je kršenje, već današnjih obaveza, iz Ugovora o osnivanju Energetske zajednice. Zbog toga je Republika Srbija u prekršajnom postupku i izgleda da će ove godine stvarno doći do oslobađanje konkurencije.

Teoretski, mogao bi se već danas uvoziti gas iz Norveške, iz Nizozemske i iz nekih drugih izvora, koji već postoje u Evropi, preko Horgoša. Sa juga će ubuduće dolaziti azerbejdžanski gas kroz TAP (Trans Adriatic Pipeline), to je gasovod Transadriatik, kroz Gruziju, Tursku, Grčku, Albaniju, prema Italiji, ali će imati konekciju. Biti će povezan sa grčkim sistemom, iz kojeg se može prodavati i preko Bugarske u Srbiju.

Sada se u Grčkoj gradi novi terminal za tečni gas, Aleksandropolis, iz kojeg će Srbija moći ubuduće kupovati gas od bilo koga, iz Katara, iz Amerike, iz Mozambika, plus, ubuduće će tu biti dodatno i neki rumunski gas i možda još neki u daljnjoj budućnosti. Ali važno je da sav taj gas, koji će biti u regiji, može doći do potrošača u Srbiji.

Janez Kopač u razgovoru sa novinarkom Milom Đurđević u beogradskom studiju RSE
Janez Kopač u razgovoru sa novinarkom Milom Đurđević u beogradskom studiju RSE

RSE: Zbog čega je za običnog građanina, za običnog potrošača, važno da postoji ta konkurencija? Zbog čega je za Srbiju važno, ako želi da postane punopravna članica EU, da poštuje regulativu EU?

Kopač: Evropska pravila su sva posvećena potrošaču. Potrošač je na prvom mjestu i prije svega podržavaju konkurenciju jer konkurencija uvijek dovede do nižih cijena. Ruski gas je, na tržištima, gdje ima Gasprom potpuni monopol, skup. Gasprom prodaje svoj gas puno jeftinije, recimo u Zapadnoj Evropi, gdje ima puno konkurencije, nego u Istočnoj Evropi, gdje imaju manje troškove transporta. Tako da su cijene gasa u Bugarskoj, u Makedoniji i u Srbiji mnogo više, nego cijene ruskog gasa u Zapadnoj Evropi, iako Gasprom ima dodatne troškove transporta do zapadne Evrope. Sve to zbog konkurencije.

Iako su dobri politički odnosi između Srbije i Rusije, to ništa ne pomaže. Gasprom je preduzeće koje, ako ima monopol, iskoristi ga. Ništa loše u tome nema, ali takva je ekonomska realnost.

Srbija, slepa ulica za ruski gas
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:18 0:00

Što se tiče poštovanja propisa Energetske zajednice, Srbija je na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Energetska zajednica je - obično kažem – predvorje EU na jednom području, području energetike. Ako se ne poštuju pravila u Energetskoj zajednici, naravno, država se ne pokazuje kao ozbiljna na (svom) putu ka članstvu u EU.

Ali tu moram da kažem da sa Srbijom većih problema nema, mi konstruktivno rešavamo otvorena pitanja sa ministarstvom (Ministarstvo rudarstva i energetike, prim.aut.), posebno ministar (rudarstva i energetike Aleksandar) Antić moram da kažem da je lično izuzetno upućen, odnosno puno se zalaže za rešavanje problema. Najveći problem nam je godinama onemogućavanje pristupa treće strane u Horgošu i nerazdvajanje Srbijagasa – dobavljača gasa i operatera prenosnog sistema, ali i to sada rešavamo. Mislim da je sad kad je Srbijagas nas trebao – Sekretarijat – zbog našeg mišljenja koje je moralo biti, mislim, puno im je stalo do toga da je pozitivno, pokazali su veliku koperativnost i u rešavanju starih problema.

Ima li Srbija alternativu za ruski gas?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:47 0:00

RSE: U odnosu na protekli period, godinama unazad, kada ste u brojnim intervujima isticali činjenicu da Srbijagas mora da se restrukturira, da vlasnička struktura mora da se razdvoji. Bilo je reči i o izvesnim sankcijama, koje bi Srbija trebalo da pretrpi. Kažete sada da se na tom problemu radi konstruktivno. Da li su predviđene neke sankcije za Srbiju, odnosno za Srbijagas, ili ne?

Kopač: Ne. Baš smo u novembru imali Ministarski savet (Energetske zajednice, najviše odlučujuće telo Energetske zajednice, prim.aut.) i baš je to bilo na dnevnom redu. Ali, da kažem, nedelju dana pre ministarskog saveta došli smo do konstruktivnog rešenja sa poslovodstvom Srbijagasa i to odvajanje je konačno počelo i sad je predviđeno da će se završiti do 1. oktobra ove godine. Od tada nadalje, morala bi postojati mogućnost konkurencije na srpskom tržištu.

RSE: Agencija za energetiku Republike Srbije, regulatorno telo u Srbiji, je 1. oktobra donela rešenje po kom se projekat Gastrans izuzima iz Trećeg energetskog paketa EU. Nekako istovremeno sa tim rešenjem, zvaničnici u Srbiji i ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić, i direktor javnog preduzeća Srbijagasa Dušan Bajatović, insistirali su na tome u svojim izjavama kako će ovoga puta, za razliku od prethodnog projekta Južni tok, koji nije zaživeo, biti sve urađeno po pravilima EU. Da li vam se čini da tu ima nekog izvesnog raskoraka između onoga što se javno izgovori i onoga šta se radi na terenu?

Kopač: Ne, ovo je nesporazum. Izuzetak je moguć, pod nekim uslovima. Agencija je te uslove propisala, ona je to slala nama na mišljenje. Mi se nismo složili samo sa tim uslovima, nego smo dodali još uslova, baš zbog konkurencije. Sada nalažemo Agenciji da to usvoji, kao dio svoje nove odluke. To je sve u skladu sa pravilima EU.

RSE: Sa druge strane, Mađarska i Bugarska nisu tražile izuzeće za gasovode koji će biti izgrađeni na njihovoj teritoriji i kojima će se one priključiti na Turski tok?

Kopač: Nisu, jer tamo će graditi gasovode njihovi operateri prenosnog sistema, Bulgartransgas i mađarski FGSZ, a ne Gasprom. U Srbiji će to biti Gasprom, zbog toga jer je većinski vlasnik Gastransa, tog novog preduzeća nikako ne bi imao šansu da dobije dozvolu, ako ne ide po postupku izuzeća. Teoretski, mogli bi i Bugari i Mađari odobriti izuzeće, ako bi tamo investitor bio Gasprom. Ali situacija je drugačija, ne možete to usporediti.

RSE: Na koji način će Energetska zajednica vršiti monitoring ispunjenja ovih uslova?

Kopač: Odluka Agencije za energetiku je javna. Vidjet ćemo da li su naše sugestije i naši uslovi tamo zapisani. Ako ne, onda počinjemo prekršajni postupak. Dosta sam siguran da ćemo u konstruktivnom duhu ovo dovesti do kraja, zajedno.

RSE: Kako bi ste vi, kao direktor Sekretarijata Energetske zajednice, opisali projekt izgradnje gasovoda Gastrans kroz Srbiju u smislu transparentnosti? Bilo je više komentara stručnjaka u javnosti da projekat nije dovoljno transparentan, da građani na kraju nisu dovoljno obavešteni o tome na koji način će se finansirati, ko će u stvari biti vlasnik gasovoda. Kako Energetska zajednica gleda na to? Da li je iz vaše perspektive, iz vašeg ugla, sve dovoljno jasno i transparentno?

Kopač: Teško mogu da komentarišem šta je objašnjeno ljudima u Srbiji jer ne pratim te informacije. Inače je jasno da je vlasnik gasovoda Gastrans, koji je u većinskom vlasništvu Gasproma. To je svakako ruski projekt u saradnji sa Srbijagasom, ali vlasnik je jasan.

Geografski prikaz Turskog toka
Geografski prikaz Turskog toka

RSE: Pažnju javnosti, čini se, mnogo više je zaokupio projekat izgradnje gasovoda Turski tok, nego recimo Severni tok 1, pa sada i Severni tok 2, kojim će gas iz Rusije biti dopremljen do Zapadne Evrope, do Nemačke. Da li se na neki način favorizuju zemlje EU, koje su bogatije u odnosu na siromašnije zemlje jugoistočne Evrope?

Kopač: Možda se u Srbiji više pričalo o Turskom toku, ali vjerujte da se u Evropi, o Turskom toku, skoro ne priča. Velike su polemike o Sjevernom toku. Vodi se pravna bitka unutar EU o tome da li Sjeverni tok 2 dozvoliti ili ne. Baš ovih dana je to na dnevnom redu, pošto ističe mandat postojećoj komisiji, postojećem Evropskom parlamentu. Mnogi žele da se to raščisti prije tog mandata. Zbog toga je baš ovih nedjelja i mjeseci izuzetno mnogo diskusije o tome. Turski tok se rijetko spominje u ostalom dijelu Evrope.

RSE: Kada govorimo o posledicama potpune zavisnosti od jednog izvora gasa, zbog čega je to toliko opasno, sa stanovišta energetske zajednice EU?

Kopač: To je opasno zbog toga što se gas, a to posebno važi za Rusiju, uvijek upotrebljava i kao oružje u političkim pritiscima. Nikada to nije samo blago sa kojim se trguje, nego je uvijek i mogući oblik pritiska. Zbog toga je najbezbjednije i najbolje za svaku zemlju da ima više potencijalnih izvora gasa. Konkurencija onda, sama po sebi, sređuje mnoge probleme.

RSE: Koja su trenutna dešavanja, kada je reč o transportu ruskog gasa preko Ukrajine?

Kopač: Tu se EU, naravno i Energetska zajednica, zalaže da dođemo do dugoročnog rješenja, da se tranzitni ugovor kroz Ukrajinu produži bar za deset godina, na novim transparentnim osnovama. Nadam se da će to uspjeti, ali nekog jamstva za to nema.

  • 16x9 Image

    Mila Đurđević

    Novinarsku karijeru počinje 2008. godine na TV B92, kao TV novinarka i reporterka u informativnoj redakciji. Deo tima Radija Slobodna Evropa postaje u oktobru 2017. godine, gde radi u okviru digitalnog servisa za Balkan.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG