Treba izvršiti analizu i utvrditi da li je bilo kršenja forme prilikom smena urednika i čelnih ljudi Radio televizije Vojvodine, izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović. On navodi da „pažljivo osluškuje“ šta poručuju građani sa demonstracija koje se održavaju u Novom Sadu, ali da se sa njima duboko ne slaže, posebno ne sa onima koji su smene u vojvođanskom javnom servisu nazvali čistkama.
„Procesi promena u javnom servisu imaju svoju formu, koja je uređena u skladu sa Zakonom. Istekli su mandati ranijim sazivima. O tome se mnogo vodilo računa od strane onih koji odlučuju u nadležnim regulatornim telima, da do kraja mandata u potpunosti bude poštovana ranija odluka kada je reč o imenovanju ljudi na važna mesta.
Druga činjenica je vezana za to da su mesta u samoj strukturi upravljanja RTV Vojvodine preuzeli ljudi iz te kuće. Niko nije došao sa strane, niko nije došao iz reda članova ili simpatizera bilo koje političke stranke, makar ne u delu onih koji su opšte poznati javnosti, koji učestvuju na izborima, koji su na izbornim listama, koji su članovi glavnih odbora predsedništva najužih rukovodstava stranaka“, rekao je Mirović.
RSE: Možete li garantovati da ti ljudi nisu bliski vlasti?
Mirović: Apsolutno mogu da garantujem da nisu u toj formalnoj strukturi. Da li misle na određeni način i za koga glasaju, to ne mogu da garantujem. To je njihovo pravo.
Treća činjenica je da svi mogu da protestuju, svi mogu da budu nezadovoljni. Na ove dve teme, pošto su te dve teme gole činjenice, nisam do sada naišao na neku vrstu ozbiljne kritike. Istekao je mandat jednom upravnom odboru i jednom rukovodstvu RTV Vojvodine. Niko nije došao sa strane, već su na vodeće pozicije postavljeni ljudi iz te kuće.
RSE: Jeste, ali pomenuli ste zakonitost procesa. Upravo se čuju prigovori onih kojima je posao da se bave zakonitošću, i koji tvrde da je, na primer, u slučaju smene bivšeg prvog čoveka RTV Vojvodine Slobodana Arežine prekršen zakon. Pretpostavljam da ne treba da vas podsećam na šta se konkretno misli.
Mirović: Kada bi se posmatralo iz ugla onih koji nas kritikuju, oni su često govorili o tome da nam ne trebaju ljudi iz Beograda.
RSE: To je jedan vrlo problematičan stav.
Mirović: Samo želim da vas podsetim kako na to gledaju naši kritičari.
Govorili su da nam ne treba niko van RTV Vojvodine, da imamo dovoljno snaga u samoj kući da pravimo profesionalan, odgovoran, politički neutralan program sa nekom modernijom koncepcijom. To nije od juče, to se pokušava još od prvih koraka obnove te televizije, od kraja 1999. godine, preko raznih uprava, do danas.
RSE: Slažete li se da je prekršen zakon?
Mirović: I kada se sve u tom sledu poštuje, na neki način sledimo ideje da je to dobro, onda se nalazi forma – da li je poštovana odredba, da li je moglo da se ide sa manje ili više elemenata u toj suvoj ili gruboj formi. O tome ne mogu da govorim i time se ne bavim. Mi nismo određivali sastav Upravnog odbora na nivou političkih stranaka.
RSE: Vi svakako možete da tražite da se cela stvar preispita? Ne govorimo samo o formi zarad forme. Forma je zakon. Ne postoji dokument kojim je generalni direktor predložio smenu, što je po Statutu RTV Vojvodine neophodno.
Mirović: Ukoliko je bilo kršenja bilo koje forme, naravno da treba da se izvrši analiza. Ali u suštini, proces je tekao na jedan profesionalni način, bez upliva političkih stranaka.
RSE: Kakve vam emocije bude građanski protesti? Nije mali broj ljudi izašao na ulice Novog Sada.
Mirović: Pažljivo osluškujem šta ti ljude govore. Imaju pravo da izražavaju nezadovoljstvo, ali ja se sa njima duboko ne slažem. Argumenti su na strani onih koji su svojim profesionalnim odnosom, poštovanjem procedura, činjenicom da su u samoj kući uspeli da naprave okvir, model i ideju za poslovanje i delovanje RTV Vojvodine, taj svoj model predstavili, dobili podršku nezavisnih tela i uglednih ljudi koji su u Upravnom odboru. Političkih stranaka tu nema.
Da je iko ikada na tom protestu rekao da je neko od novih članova upravljačkog tima RTV Vojvodine član političke stranke ili neko ko je blizak ili je učestvovao na nekom forumu koji je potpisao peticiju za podršku nekom od aktuelnih lidera u političkom životu ili bilo šta pronašao, to bih mogao da razumem.
Ovde se radi o sukobu dve koncepcije. U ovom trenutku je jedna koncepcija, koja je objektivnija i umerenija od ove druge, dobila podršku nezavisnih tela. To poštujem.
RSE: Da li vas je zabrinula reakcija koja je došla iz OEBS-a? Dunja Mijatović, koja je predstavnica OEBS-a za medije je izrazila zabrinutost te organizacije povodom dešavanja u RTV Vojvodina.
Mirović: Mi to pratimo i reagujemo na kritike, preispitujemo svoje i poteze onih koji ne zavise direktno od naših stavova. Pretpostavljam da i naše stavove osluškuju. U svemu tražimo argument više. Ni na koji način i nikada ne reagujemo na mišljenja koja su proizvod neke vrste vizije kako bi nešto trebalo da izgleda i na koji način bi i kojim putem nešto trebalo da se uređuje. Jedno su činjenice i okviri u kojima se krećemo. Mislim da i medijska tela u našoj zemlji to moraju da poštuju.
RSE: Govorimo o međunarodnom telu, do čijeg mišljenja se itekako drži.
Mirović: Držimo do mišljenja OEBS-a i svih koji kreiraju njihove stavove. Imamo pravo da iznesemo argumente, da se suprotstavimo mišljenju ukoliko ono nije u potpunosti precizno i jasno i ukoliko ne delimo ponekad iste stavove. To je naše pravo. Mi ne želimo da se lišimo tog prava.
RSE: Da li ste se plašili da će doći do sukoba i nasilja kada je organizovan miting podrške aktuelnom uređivačkom kolegijumu RTV Vojvodine? Mi imamo dobro sećanje na situacije zvane kontramiting.
Mirović: Takve scenarije treba izbeći po svaku cenu. Nikada i ni na koji način, niko ko se bavi javnim poslom i javnim životom i ko učestvuje u kreiranju događaja u javnoj sferi, ne sme sebi da dozvoli da dođe ni blizu do linije koja predviđa bilo kakvu vrstu konflikta, ne samo fizičkog, već i konflikta u verbalnoj zoni.
Nezadovoljstvo se može izraziti na mnogo načina i treba da se izražava na mnogo načina. U tome treba da budemo krajnje tolerantni i da poštujemo mišljenje drugih. Ne slažem se sa mišljenjem onih koji protestuju, ali poštujem njihovo mišljenje. Osluškujem to šta oni govore i na osnovu svakog argumenta ću se truditi da korigujem svoj stav.
RSE: Da li se slažete sa utiskom da politički govor koji dolazi iz Srpske napredne stranke (SNS), vaše partije, često ide ka tome da podiže tenzije u društvu, i do granice rizičnog?
Mirović: Nekada podignemo tenzije kao reakciju na neistine, nekada, a takvi slučajevi su retki, čujemo i reč istine. Onda prećutimo, korigujemo, analiziramo. To je deo političkog života.
To pravo da se bude oštar, ali u svemu ipak profesionalan i odgovoran, ne možete nikome da oduzmete, niti to želimo da oduzmemo našim političkim protivnicima, niti oni nama. I vi, u ulozi nezavisnog posmatrača koji nije involviran u proces, nego kao javni delatnik to sve prati i reaguje, treba nama da dozvolite slobodu da svoju reč iskažemo onako kako želimo, ali i da nas kritikujete ukoliko je ta reč prejaka, neodgovarajuća ili ukoliko dolazi do granice konflikta ili neukusa. Tu se sa vama slažem.
RSE: Dosta ste oštri prema opozicionim partijama, bivšim vladajućim u Vojvodini. Na to bi trebalo nadovezati aktuelna pisanja u medijima o tome da se, od kada ste predsednik Vlade Vojvodine, preispituju delatnosti i rad prethodne administracije. Na šta ste posebno skoncentrisani?
Mirović: Koncentrisani smo na finansijska sredstva koja su trošena i nakon izbora. Nezamislivo je da se i nakon izbornog poraza, posle 24. aprila, troše finansijska sredstva. Nezamislivo je da se otvaraju klinike po uzoru na Potemkinova sela u carskoj Rusiji, da se sa drugih klinika u Vojvodini dovozi oprema. To je bio slučaj sa Kamenicom 2, 21. aprila. Fokusirani smo na razotkrivanje jednog miljea, koji nije bio samo nezakonit, nego nije bio ni moralan, ni profesionalan.
Dan pre nego što je izabrana pokrajinska Vlada, realizovali smo više od 120 miliona dinara raznih zaključaka iz tekuće budžetske rezerve. U ovom trenutku traje proces revizije tih zaključaka da bismo uspeli da deo određenih finansijskih potencijala kojima raspolažemo usmerimo na prave prioritete. Govorim o trošenju novca koji je u vlasništvu građana, a koji nije smeo da se troši.
RSE: Hoćete da kažete da se koristio poslednji voz da se završe neki poslovi?
Mirović: To može i tako da se kaže, ali ako izgubite izbore, valjda je logična, moralna, profesionalna, pa i politička stvar da dan nakon izbora čestitate pobedniku i da vreme do konstituisanja nove vlasti provedete u jednom minimalnom tehničkom mandatu, bez ugovaranja obaveza koje nemaju nekog velikog smisla. Da se to dešavalo u nekoj od iole razvijenih zemalja Evropske unije, to bi bio prvorazredni skandal.
RSE: Ono što zbunjuje ili zabrinjava je to što smo do sada gledali veliki broj kampanja protiv ljudi iz prethodne vlasti, koje su se prelivale i na pravosuđe, a kretale su iz medija. Na kraju od toga ništa nije bilo. Šta nas sada može uveriti da se taj scenario neće ponoviti?
Mirović: Nisam govorio o toj vrsti odgovornosti. Za tu vrstu odgovornosti nisam nadležan, niti se njom bavim. Bavim se utvrđivanjem prirode modela koji sam nasledio. Postoje nepisana pravila.
Jedno od tih nepisanih pravila sam demonstrirao upravo u ovoj kancelariji. Pozvao sam predsednika Vlade u prethodnom sazivu i dogovorili smo primopredaju dužnosti. To ne piše nigde. Nigde ne piše ni to da bi dan nakon izbora, kada izborna komisija proglasi rezultate i kada se otklone sve prepreke oko toga da li je bilo ili nije bilo nepravilnosti, oni koji gube trebalo da okupe sve saradnike i pripreme se za primopredaju. Nema ugovora, nema konkursa, nema javnih nabavki nakon toga. To nije pitanje krivične odgovornosti, nego pitanje poimanja procesa i odgovornosti prema građanima.
RSE: To je sve apsolutno u redu. Podsećam vas na nešto drugo. Na primer, imali smo akciju „Skener“ (desetine hapšenja zbog sumnje na korupciju, prim. aut.), bivši ministri su bili u pritvorima, ali ništa od toga se nije završilo presudama. Kako biste to objasnili?
Mirović: Moram pažnju svih nas da usmerim na sud, na tužilaštvo, na policiju. Nemam dovoljno informacija o tim slučajevima koji nisu u mojoj nadležnosti. Nisu u nadležnosti politike da bih o tome mogao da govorim.
RSE: Da li se slažete da su mediji u kampanjama koja je vođena u odnosu na te ljude preterali?
Mirović: Mediji uvek traže senzaciju. Kada bih rekao da su mediji preterali vi biste rekli da komentarišem ono što mediji rade.
RSE: Da li se solidarišete sa vašim prethodnikom na funkciji predsednka Vlade Vojvodine, koji je u nekim trenucima zaista bio izložen vrlo nekorektnoj kampanji nekih medija, kao što je bila zloupotreba njegovog letovanja u Hrvatskoj u vreme obeležavanja godišnjice hrvatske akcije Oluja. To je bilo krajnje nekorektno. Prosto bi se moralo očekivati da se i vaša partija složi da je to nekorektno i nedopustivo.
Mirović: Zašto mislite da je to nekorektno? Otišao je na letovanje u Hrvatsku u momentu kada se na desetak ili dvadesetak kilometara od tog mesta događa proslava jednog brutalnog čina iz 5. avgusta 1995. godine. Ne mislim da je to nekorektno.
Zamislite da ja odem sa porodicom na zimovanje na Brezovicu i da se u tom momentu, dok se skijam u hotelu koji je sto metara od staze na Brezovici, organizuje proslava bombardovanja Prištine iz 1999. godine. Ja se skijam i vi sada kao novinar hoćete da branite čin mog skijanja u tom trenutku.
Imam obavezu prema ljudima koji su me birali, prema građanima koji imaju neke emocije. Moramo malo drugačije da se ponašamo, nego kao neko ko je potpuno slobodan i ko bi mogao to da izvede i da kaže da nema ništa sa tim što ovi u hotelu slave nezavisnost, ili što ovi na 30 kilometara od Briona slave Oluju. Naša uloga je složenija i teža. O tome moramo da vodimo računa.
RSE: Složenija je ukoliko gledamo kakva je prošlost SNS-a. Nastali ste iz Srpske radikalne stranke (SRS). Kako objašnjavate vaš izborni uspeh u multinacionalnoj sredini kakva je Vojvodina?
Mirović: Govorili smo istinu i ljudi nam veruju. Veruju nam i pripadnici nacionalnih manjina i zajednica.
RSE: Kako poverovati da ste prevazišli radikalsku prošlost?
Mirović: Prevazišli smo kroz samoispitivanje, kroz analizu onoga što smo činili, kroz prihvatanje svih grešaka ili većine grešaka. Činili su i drugi greške. Bilo je grešaka i na strani političkih stranaka nacionalnih manjina i zajednica, ali to nisu greške tolikog značaja i obima kao što mogu biti greške onih koji predstavljaju većinski narod. To je uvek veća i snažnija odgovornost.
Uspeli smo da razgovorom i zajedničkim promišljanjem utvrdimo staze za budućnost, posebno politikom predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i predsednika mađarske Vlade. Širi je kontekst. Kontekst koji treba da dovede do trajnog i sveobuhvatnog izlaska iz tih zamršenih međunacionalnih odnosa koji su imali određenu dozu tenzije, ne od juče, već od vremena kraja Drugog svetskog rata. Na tom tragu smo, korak po korak, gradili odnose. Danas predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor i ja komuniciramo na nedeljnom nivou.
RSE: Koliko vam je u tome pomogla saradnja koju imate sa partijom Viktora Orbana, premijerom Mađarske? Kako biste opisali saradnju SNS-a i njegove Vlade i stranke?
Mirović: Ta saradnja koja je iskrena je pomogla. I jedni i drugi su hteli da zatvore stranice iz prošlosti. Mi smo za okretanje ka budućnosti. Za to je potrebna hrabrost, snažna volja i potrebna je odgovornost za sadašnje i buduće generacije. I jedna i druga politička stranka, i FIDES i SNS, su uspele to da učine. To je dobar primer za odnose sa drugim vladajućim strankama u drugim zemljama.
RSE: Posle šesnaest godina došlo je do promene vlasti na čelu Vojvodine. Period koji ste proveli u kabinetu premijera Vojvodine je relativno kratak. Šta su vam najvažnije impresije? U kom pravcu idete?
Mirović: Moji prvi utisci vezani su za stanje sistema u pokrajinskoj administraciji i u delu ustanova javnih preduzeća i službi za koje je Pokrajina nadležna. Primetio sam određenu učmalost. Mogao bih to da definišem i kao učmalost u svim našim administracijama. Ali ipak, zbog šesnaestogodišnjeg perioda vladavine jedne političke stranke ili jednog političkog saveza, oseća se zamor modela koji je bio prisutan.
Naša prva obaveza, a time smo se i najviše bavili u poslednje dve nedelje koliko traje moj i mandat mojih saradnika, jeste da pokrenemo mnoge stvari i da pokušamo da, novim idejama i novim ljudima, prisutnu i primetnu učmalost stavimo u okrilje političke istorije. To neće biti lako jer to neće biti samo pitanje političkog procesa, nego i pitanje organizacije celog sistema.
RSE: Kako biste opisali model koji je prethodio i model koji ćete vi graditi?
Mirović: Dosadašnji model je podrazumevao političko-birokratski uticaj na sve procese u Vojvodini, posebno na one za koje je nadležna pokrajinska administracija. Želimo da napravimo poslovni model koji će izlaziti u susret potrebama, bez obzira na to šta misli politička stranka, političar, da li mu se to sviđa ili ne. Bitni su nam pre svega prioriteti prema objektivnim potrebama, a ne prioriteti prema uticaju stranke i člana Vlade.
Na primer, u poslednja tri meseca imali smo bezbroj zahteva zdravstvenih ustanova da se rešavaju pitanja popravke medicinskih aparata, određenih hitnih nabavki za elementarno funkcionisanje bolnica i zdravstvenih ustanova. Te odluke pokrajinska Vlada nije donosila, već je donosila odluke koje su manje značajnih prioriteta zbog uticaja stranaka i koalicionih odnosa. To želimo da promenimo. Onda svako može da meri da li smo u odnosu na opšti prioritet doneli pravu odluku, i da tu politika ima tek sekundarni značaj.
RSE: Možete li objasniti po kom principu i kako će se utvrđivati tih famoznih sedam odsto iz republičkog budžeta za Vojvodinu?
Mirović: U ovom trenutku nemam mnogo toga da objasnim jer će to biti predmet dijaloga Ministarstava finansija i Sekretarijata za finansije. Prirodno je da se mi borimo za što veći iznos sredstava koji treba da se uloži u razvojne potrebe u Vojvodini. Istovremeno, za razliku od naših prethodnika, i kao ekonomista i kao neko ko je blizak saradnik premijera Aleksandra Vučića, imam puno razumevanje za ukupnu konsolidaciju javnih finansija. Krećemo se između ta dva repera, između te dve reke. Jedna je da želimo što više sredstava za Vojvodinu, a druga je da razumemo potrebe koje Vlada Srbije ima za najavu povećanja.
RSE: Zašto je tih sedam posto toliko komplikovano? Kako biste to objasnili građanima Vojvodine?
Mirović: Nije komplikovano, nego nije uređen sistem.
RSE: Niko ne ume da utvrdi princip.
Mirović: Ne samo to, nije uređen sistem, nije donet Zakon o finansiranju. Da je donet Zakon o finansiranju još 2006. godine, od novog Ustava Srbije, mi bismo tu temu imali kao operativnu dnevnu temu, a ne kao temu koncepcije. Zbog toga i dalje postoji potreba da se uradi zakon koji to treba da reši, da reši elemente za novi Zakon o finansiranju.
Danas je ova druga reka velika i snažna. Imamo veće probleme nego što smo ih imali 2006. godine. Veliki je stepen zaduženja, što je opterećenje za ukupan budžet jer smo usred procesa konsolidacije. Izlazak iz tog procesa podrazumeva povećanje plata za određene kategorije i povećanje penzija što smanjuje fond iz koga mi možemo da dobijemo sredstva za brži razvoj Pokrajine.
Imamo, em neuređenu oblast, em smo usred procesa koji kvari ukupnu mogućnost da što više sredstava dobijemo za Pokrajinu. To je činjenica. Nama niko ne može da zameri što se za Vojvodinu borimo i što želimo da ona bude najrazvijenija.
RSE: Pitanje autonomije Vojvodine je, pokazalo se i u poslednjoj deceniji, osetljivo za sve, pa i za one koji su ranije bili na vlasti i tvrdili da im to nije posebno osetljivo. Koje su po vama granice autonomije Vojvodine?
Mirović: Granice autonomije Vojvodine su uređene postojećim Ustavom. Nisu u potpunosti i u svemu definisane Zakonom o nadležnostima, ali su ugrađene i u Statut Vojvodine. U budućnosti se kroz dijalog može doći do modela autonomije koji podrazumeva učešće predstavnika parlamentarnih stranaka, civilnog društva i privrede.
RSE: I Evropske unije.
Mirović: Na kraju. Najbolje je da mi sami, bez Evropske unije, utvrđujemo svoju kuću i da sami uređujemo odnose u njoj.
Pristalica sam organizovanijeg i smislenijeg okvira za brži ekonomski razvoj Vojvodine. Nisam pristalica stvaranja neke političke i parapolitičke klase. O tome sam govorio u svom govoru na sednici Pokrajinske skupštine. Kada je reč o bržim mehanizmima za ekonomski razvoj, moguće je na još izdašniji, organizovaniji i bolji način koordinirati sve elemente centralne, pokrajinske, lokalne i međunarodne vlasti.
U tom smislu će se i voditi dijalog o autonomiji. On je vođen, i decenijama iza nas, vodiće se i u budućnosti. Od mene nemojte očekivati da zastupam teze onih koji su izbore izgubili. A to su teze o izvršnoj, sudskoj i zakonodavnoj vlasti. Ako govorimo o elementima za brži ekonomski razvoj, tu sam pravi sagovornik.
Facebook Forum