Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Sukobi na Kosovu sada pripadaju prošlosti


NATO vojnici na Kosovu, arhiva
Na jedanaestu godišnjicu početka NATO bombardovanja bivše Savezne Republike Jugoslavije predstavnici institucija Kosova izražavaju zahvalnost severnoatlantskoj alijansi dok stručnjaci iz oblasti bezbednosti ocenjuju da je Kosovo više izloženo unutrašnjim pretnjama po bezbednost od onih sa strane.

Premijer Kosova, Hašim Tači je u poruci građanima Kosova istakao da je intervencija NATO-a na ciljeve u bivšoj SRJ 1999. godine najznačajniji događaj prošlog veka za tu alijansu, ističući da je sloboda najveća vrednost demokratskog društva.

Bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova na 11. godišnjicu od početka NATO intervencije ističu da je mnogo učinjeno, ali da ostaju još mnogobrojni izazovi.

Bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova i bivši premijer Agim Čeku ocenjuje da je Kosovo ostvarilo velike ciljeve, ali da svi poslovi nisu okončani.

„Mislim da smo danas tamo gde smo mislili da ćemo biti nakon 24. marta, jer sam duboko verovao da je 24. mart početak završetka rata, iza koga će slediti sloboda i nezavisnost Kosova. To se dogodilo. I posle 11 godina, odnosno dve godine nakon nezavisnosti, Kosovo se suočava sa mnogim izazovima, ne samo ekonomskim, izazovima priznanja, ima i druge izazove kao što su bezbednosni. Kosovo nije u opasnosti izvana, od agresije, iako se i to ne isključuje. Opasnosti su unutrašnje, danas teritorija Kosova nije u opasnosti u kakvoj su životi građana Kosova,
Hašim Tači
bogatstvo Kosova“,
kaže Čeku.

Jedan od komandanata bivše OVK i stručnjak za vojna pitanjua, Naim Maljoku ocenjuje da je jedno sigurno – sukobi na Balkanu sada pripadaju prošlosti.

„Sukobi i ratovi na Balkanu su prema mom mišljenju prošlost kojom će se baviti istorija i to ćemo ostaviti istoriji. Mi ćemo još jedno vreme imati probleme sa poboljšanjem odnosa sa Srbijom, ali neće doći, niti ima šanse da dođe do novog rata između Kosova i Srbije, jer se odnosi menjaju“, kaže Maljoku.

I posle 11 godina od intervencije NATO i nakon uspešnog okončanja nasilja nad Albancima na Kosovu, koje je vršio režim Slobodana Miloševića i dalje na Kosovu ima deset hiljada trupa. Najavljaju se nova smanjenja broja trupa.

General Čeku smatra da njihovo smanjenje neće uticati na bezbednost na Kosovu.

„Redukcija ne utiče na nivo bezbednosti, jer odbrana Kosova ne zavisi samo od snaga KFOR-a, već od trupa NATO-a koje su u Evropi. NATO ima dovoljno snaga u blizini Kosova, ima dovoljno kapaciteta za hitnu dislokaciju tih snaga, ima konkretne planove, vazdušne baze, spremne snage za zaštitu vazdušnog prostora, tako da sigurnost na Kosovu ne zavisi samo od trupa koje su na Kosovu“, kaže Čeku.

Od prošle godine na osnovu odluke Saveta NATO-a i u skladu sa Ustavom Kosova i predlogom međunarodnog posrednika za status, Martija Ahtisarija KFOR je angažovan na obučavanju i podizanju kapaciteta Bezbednosnih snaga na Kosovu. I dok Alijansa smatra da su BSK civilna organizacija za hitne situacije, dotle građani Kosova u njima vide začetak Vojske Kosova.

I domaći vojni stručnjaci se slažu u oceni da Kosovo još uvek nema vojni potencijal za zaštitu teritorijalnog integriteta, tako da je prisustvo NATO-a nephodno najmanje još nekoliko godina.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG