Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dve greške te godine...


Nebo iznad Beograda za vreme bombardovanja

Danas se navršava deset godina od početka vazduhoplovnih napada 19 članica NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Godišnjica bombardovanja Srbije obeležena je zvukom sirena u podne, u znak sećanja na stradale i polaganjem venaca na spomenike žrtvama. Vlada Srbije je održala posebnu sednicu. Građani se nerado sećaju tih dana, a pitanjem da li se bombardovanje moglo izbeći u javnosti se malo ko bavi.

U noći kada je u centru Beograda razorena zgrada Generalštaba, Ratko Bulatović ostao je bez obe noge. Sa kolegama iz štaba civilne zaštite posle prve detonacije izašao je na lice mesta, drugu nisu očekivali:


"Sećam se strahovitih detonacija dve bombe, pao sam na trotoar. Pokušao sam preko radio-veze da se javim kolegama, međutim, nekoliko sekundi posle ranjavanja izgubio sam svest."

Deset godina kasnije, zgrada Generalštaba izgleda potpuno isto, a pitanje da li se bombardovanje moglo izbeći i dalje je tema kojom se u javnosti malo ko bavi. Pisac i akademik Milorad Pavić na 1999. godinu danas gleda:

Policijski centar za obuku u Novom Sadu u plamenu
"Kao na dve greške, i onih koji su bombardovali i onih koji su bombardovani."

Pitanje Miloševićeve odgovornosti za NATO bombardovanje pokrenuto je na kratko posle demokratskih promena 5. oktobra, međutim, ubrzo je i zatvoreno, kaže Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo:

"To što je bilo, pa neka je to bila i kriminalizovana Miloševićeva država, ali pitanje ko je odgovoran za NATO bombardovanje, odnosno da li je Milošević odgovoran, neće se postavljati – tako je i ostalo."

Danas se građani nerado sećaju tih dana, i retko se ko osvrće na pozive nacionalističkih organizacija na proteste protiv NATO-a:


"Nisam već jedno duže vreme razmišljala o tome, ali mi deluje jako daleko."

"Ne znam, bila sam klinka i meni je to bilo super."

"Očajno, katastrofa."

"Slušao sam vašu radio-stanicu."

U napadima je pogođena i rezidencija Slobodana Miloševića
Uz potpunu medijsku blokadu i prkosne poruke celom svetu, Miloševićeva propagandna mašinerija radila je 1999. godine punom parom. Milovan Bojić, nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije u danima bombardovanja poručuje:


"Napad na Jugoslaviju, napad je na Rusiju i Belorusiju."

Dvadeset i trećeg aprila rukovodstvo RTS-a na čelu sa Dragoljubom Milanovićem ostavlja ljude na radnim mestima, iako su bili obavešteni da će zgrada te noći biti meta. Sa državne televizije svakodnevno su poručivali:


"Pucajte, mi čekamo, naša adresa je Takovska 10."

Pogođeno sedište državne televizije
Šesnaest ljudi je poginulo, a njihove porodice i danas se pitaju zašto. Na spomenik kod zgrade RTS-a, Žanka Stojanović spušta cveće i pali sveće za svog jedinog sina:


"Svaki dan je isti. Kada sahranite jedino dete i obilazite dva kamena, jedan ovde i drugi tamo gde je sahranjen, a šta smo sahranili to samo mi znamo, šta može čovek da očekuje od takvog života."

Dok porodice sahranjuju svoje najbliže, Miloševićev režim organizuje masovna okupljanja na trgovima i mostovima:

"Srpska se truba sa Kosova čuje Srbina svakog da obraduje..."

Za ovo vreme, policija i vojska vrše masovne zločine na Kosovu, a stotine hiljada Albanskih civila beži prema granici. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić tih je dana često putovala:

Pogođen je i deo autoputa Beograd-Niš
"Najgore je bilo ono što sam videla na Kosovu, te kolone iz raznih sela, majke sa decom. Kada bih pitala gde idu i odakle su, uz strah da bilo šta kažu odgovarali bi da su im rekli da idu za Albaniju."

No, penzionisani general Vojske Jugoslavije Božidar Delić i danas je ponosan na svoje ljude:

"I danas posle deset godina smatram da su moja vojska i starešine bili vrlo disciplinovani."

RSE: Bez obzira na zločine koji su se događali?

"Bilo je nekoliko zločina, u celoj mojoj zoni bilo je samo dva silovanja, a nijedno silovanje nije izvršio vojnik iz moje jedinice."

RSE: A ubistva?

Američki F-15C orao u letu iznad SR Jugoslavije
"Ubistava je bilo, ali to nisu bila neka masovna ubistva – to su bila pojedinačna ubistva."

Iako se za zločine na Kosovu vode postupci i pred tribunalom u Hagu i pred nacionalnim sudom, mnogi od njih još uvek nisu procesuirani.

Bombardovanje tadašnje SRJ okončano je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, a uprkos povlačenju vojske i policije, kolonama srpskih izbeglica koje napuštaju Kosovo, Miloševićev režim nikada nije priznao poraz:

"Nismo dali Kosovo."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG