Više od tri četvrtine građana Evrope je zabrinuto za bezbednost i u bližoj budućnosti strahuju od rata i konflikata, pokazali su rezultati istraživanja u sedam zemalja, među kojima je i Srbija.
Rata i konflikata se plaši 78 posto građana, međunarodnog terorizma 75 procenata, klimatske promene brinu 70 posto građana, dok je ekonomska kriza razlog za brigu za 68 posto ispitanih. Slede nekontrolisane imigracije (60 posto), neslaganja i konflikti unutar EU (54 posto), rast svetske populacije (41 posto).
Studiju "Bezbednosni radar 2019 - Buđenje za Evropu" sprovela je Fondacija Fridrih Ebert u Francuskoj i Nemačkoj, zemljama osnivačima Evropske unije, zatim Letoniji i Poljskoj koje su pristupile EU 2004. godine, Ukrajini, koja je potpisala Sporazum o pridruživanju sa EU 2014. godine, Rusiji, i Srbiji, koja je status kandidata za članstvo u EU dobila 2012. godine.
U proseku se oko 70 odsto populacije u zemljama, u kojima je sprovedeno istraživanje, plaši da bi ratovi i konflikti mogli da utiču na njihove zemlje. Samo su Nemačka i Francuska u tom smislu ispod 60 procenata, rekao je Simon Vajs, istraživač u Regionalnoj kancelariji za saradnju i mir (ROCPE) u Beču.
"Četrdeset sedam posto ispitanika veruje da su u Evropi mogući novi ratovi usled rastućih tenzija između Zapada i Rusije. Dakle, ovde govorimo o mogućnosti rata u Evropi, opasnostima po evropske zemlje i migrantskoj krizi, a ne u nekom širem kontekstu. Pomisao o mogućnosti rata u Evropi bila je nezamisliva pre 10 godina", naveo je Vajs.
Istraživanje je takođe pokazalo, kako je naveo Vajs, da 43 odsto građana pomenutih sedam zemalja kao pretnju po bezbednost Evrope vidi Rusiju, a 50 odsto SAD.
Pojedinačno po zemljama, rezultati su pokazali da 51 posto ispitanika u Poljskoj i 60 procenata u Ukrajini smatraju Rusiju najvećom bezbednosnom pretnjom. Međutim, u Nemačkoj i Francuskoj su mnogo više zabrinuti zbog SAD, ali 60 posto ispitanika nije moglo da navede konkretnu zemlju koju smatra bezbednosnom pretnjom.
Objašnjavajući te rezultate Igor Novaković iz Centra za bezbednosne poslove (ISAK) primećuje da bi verovatno Rusija trebalo da predstavlja najveću bezbednosnu pretnju zbog onoga što se dešava u Ukrajini, ali da postoje obrasci delovanja Rusije i da evropske države znaju kako da se nose sa tim, te da nemaju neposrednu granicu sa Rusijom, pre svega Francuska.
"I ranije je bilo 'štucanja' između Evrope i Amerike, ali ovde po prvi put imamo jedno temeljno nerazumevanje između američkog predsednika i većine evropskih država. Mislim da je ovo jedno neuobičajeno ponašanje Amerike i da su građani to prepoznali", rekao je Novaković.
Učesnici debate su naveli da ta percepcija pretnje nije vojna već da se dovodi u sumnju američka spoljna politika zbog toga što SAD preispituju standarde. Navedeno je da Sjedinjene Države manje ozbiljno shvataju ulogu NATO-a, podržavaju Bregzit, ne slažu se sa multilateralnim sporazumima, poput nuklearnog sporazuma sa Iranom.
Istraživanje je pokazalo da su samo građani Francuske i Nemačke zadovoljni statusom svojih zemalja u svetu. Među građanima koji su zabrinuti oko statusa države je 85 odsto građana Srbije koji misle da Srbija nema status u svetu koji zaslužuje, a 75 odsto veruje da je druge zemlje sprečavaju da dostigne "istinsku veličinu".
Iz perspektive Srbije, najveću pretnju po evropsku bezbednost predstavljaju SAD (to misli 71 odsto ispitanika), proširenje NATO (71 odsto) i ekspanzija EU na istok (47 odsto). Istraživanje je pokazalo i da više od tri četvrtine populacije Srbije ne doživljava Rusiju kao pretnju, da 54 odsto odobrava ruske akcije na Krimu, kao i da većina želi bolju saradnju i sa EU (71 odsto) i sa Rusijom (80 odsto).
"Vi imate veoma visoku empatiju prema Rusiji koju razumem i koja je u kulturološkim, istorijskim i mnogim drugim elementima. Ali, da li možete na tome da temeljite buduću politiku Srbije? Ne. Može li Rusija da modernizuje Srbiju? Ja to ne vidim. Da li vas Rusija podržava oko Kosova zato što želi da vas podrži ili zato što znaju da vam je pristup EU blokiran sve dok konflikt ne bude rešen. Da li je to rezultat poštovanja prema interesima Srbije ili je njihova podrška instrument u cilju njihovih interesa? Ja bih rekao da je ovo drugo", ukazao je Karsten Foight, član Upravnog odbora Nemačkog saveta za spoljne poslove.
Igor Novaković iz Isak fonda uveren je da je Kosovo ključno pitanje u Srbiji i da poigravanje sa njim od strane određenih aktera uzrokuje da unutrašnja dinamika bude takva kakva jeste.
"Mislim da rešenje ovog pitanja ne treba dugo odlagati, treba svim silama sve učiniti da se to pitanje što pre zatvori zato što na različite načine, ne samo bezbednosno, spoljno-politički, utiče na unutrašnju dinamiku i u samoj Srbiji", poručio je Novaković.
Domaći panelisti konstatovali su da su rezultati analize produkt konstantne kampanje određenih medija i forsiranja određenih diskursa.
Facebook Forum