Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Strahovi od recesije zbog Trampovih trgovinskih ratova


Šangajska luka

Sa zaoštravanjem trgovinskih tenzija i novim pretnjama američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da će uvesti carine Meksiku ako ta zemlja ne zaustavi dolazak migranata u SAD, povećavaju se strahovi od recesije ne samo u najvećoj svetskoj privredi, veći i globalno, pišu svetski mediji.

Pretnja od recesije

Fabrička proizvodnja usporila se u SAD, Evropi i Aziji prošlog meseca pošto je eskalacija trgovinskog rata između Vašingtona i Pekinga povećala strahove od globalne recesije, piše agencija Rojters (Reuters).

Podaci o rastu bi mogli da se dalje pogoršaju u predstojećim mesecima kada veće carine uzmu danak u trgovini i smanje optimizam kompanija i potrošača, ocenjuje Rojters, ističući da bi to moglo dovesti do gubitka radnih mesta i odložiti odluke o investicijama. Trgovinski rat SAD-Kina, smanjenje prodaje automobila i problematičan izlazak Velike Britanije iz Evropske unije negativno su se odrazili na proizvodne aktivnosti u maju.

Neki ekonomisti predviđaju svetsku recesiju ako se trgovinske tenzije ne smanje na samitu G20 u Japanu krajem juna, kada bi mogli da se sastanu predsednici SAD i Kine, Donald Tramp i Si Đinpin, ukazuje Rojters i dodaje da su tržišta izgleda već uračunala veće šanse za recesiju i smanjenje referentnih kamatnih stopa u Federalnim rezervama i drugim centralnim bankama.

Prema istraživanjima Instituta za upravljanje nabavkama (Institute for Supply Management - ISM) i IHS Markita, proizvodna aktivnost u SAD pala je u maju. Rojters podvlači da su podaci ISM-a najgori od oktobra 2016, dok je Markitov indeks nabavki u privredi – mera proizvodnih aktivnosti – na najnižem nivou od svetske finansijske krize 2009. Ti podaci su, kako piše agencija, uglavnom prikupljeni pre nego što su trgovinske tenzije porasle prošle nedelje kada je Tramp zapretio novim taksama Meksiku i odlučio da okonča preferencijalni trgovinski aranžman prema Indiji.

Strah među privrednicima

Američki poslovni lideri su, takođe, sve zabrinutiji da bi SAD mogle ući u recesiju do kraja 2020, pre svega zbog protekcionističke trgovinske politike, ukazuje američka televizija CNN.

Izveštaj Nacionalne asocijacije poslovne ekonomije (National Association for Business Economics), koji je zasnovan na odgovorima 53 ekonomista i koji se smatra vodećim barometrom o tome šta misli američka poslovna zajednica o smeru privrede, ukazuje na porast strahovanja o recesiji među ekonomistima.

Analiza objavljena dok SAD zaoštravaju trgovinski rat s Kinom i drugim trgovinskim partnerima, kao što su Meksiko i Indija, navodi CNN, ukazuje da je rizik od recesije u neposrednoj budućnosti nizak ali da će "brzo porasti" sledeće godine - rizik od recesije u 2019. je na 15 odsto, ali se šanse za recesiju do kraja 2020. procenjuju na 60 odsto.

Rekordan američki niz

Rast američke privrede ovog meseca ulazi u 10. godinu i u julu će postati najduži niz ekonomske ekspanzije u toj zemlji, prevazilazeći dužinu rasta iz 90-ih godina, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ali ukazuje na opasnosti od recesije na koju SAD možda neće imati prikladan odgovor.

Ne postoji ekonomsko pravilo koje kaže da period rasta mora završiti i druge zemlje su imale mnogo duži niz rasta, ukazuje američki list, dodajući da ipak trgovinski ratovi s Kinom, Meksikom i drugim zemljama mogu ugroziti poverenje kompanija, domaćinstava i investitora.

Više od 20 miliona radnih mesta je stvoreno od 2009. godine i od tada se ukupna vrednost američkih domaćinstava - zbir vrednosti stvari kao što su imovina i deonice minus dugovi i hipoteke - povećala za 47 hiljade milijardi dolara, ali bi ti dobici mogli biti ugroženi u slučaju recesije.

Prema analizi glavnog ekonomiste u Mudis analitiks (Moody's Analytics) Marka Zandija, ukazuje Volstrit džurnal, ako Tramp ispuni sve pretnje o povećanju carina – 25 odsto na svu kinesku robu, 25 odsto na izvoz iz Meksika i takse na uvoz automobila – to će znatno povećati namete američkim domaćinstvima i kompanijama, što bi napreglo tržišta i gurnulo SAD u recesiju u 2020. Prema Zandijevom modelu, rasplamsali trgovinski rat mogao bi povećati nezaposlenost s četiri na 6,6 odsto do 2021, dok bi vrednost akcija pala 37 odsto.

Fiskalna politika je još jedna tačka neizvesnosti za SAD, ocenjuje Volstrit džurnal. SAD imaju deficit od hiljadu milijardi dolara uprkos deceniji ekonomskog rasta. Nedavni poreski rezovi i federalna potrošnja su kratkoročno povećali rast, ali ako privreda bude pod pretnjom, centralna banka i vlada će teško naći prostor za dalje smanjenje poreza ili povećanje potrošnje da ublaže udarac – Federalne rezerve već imaju niske kamatne stope i neće moći mnogo da ih smanje da bi podstakle pozajmljivanje, potrošnju i investicije u slučaju recesije.

Neodgovorna politika

Pretnje Meksiku carinskim nametima predstavljaju neodgovornu politiku kakvu su SAD vodile posle Prvog svetskog rata i koja je dovela do uspona fašizma i eventualno Drugog svetskog rata, ocenjuje u kolumni u Njujork tajmsu (The New York Times) ekonomista Pol Krugman (Paul Krugman).

Trgovinski zakoni SAD daju predsedniku diskreciono pravo da uvede takse iz različitih razloga, ali suzbijanje imigracije nije jedan od njih, ukazuje dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. i podvlači da će uvođenje carina južnom susedu SAD ne samo prekršiti međunarodne sporazume, već i smanjiti standard većine Amerikanaca i uništiti mnoga radna mesta u proizvodnji.

Carinska politika je, ističe Krugman, neraskidivo povezana s ulogom Amerike kao globalne super sile u čemu središnju ulogu ima očekivanje da će SAD biti pouzdane i odgovorne. Ali, ocenjuje on, Trampove grozničave trgovinske mere, neobuzdane pravilima, vratile su kapricioznost iz vremena pre 30-ih godina 20. veka kada je carinska politika bila "slivnik korupcije i politike specijalnih interesa".

Uvođenjem carina kao kazne zbog onoga što mu se ne sviđa, Tramp vraća Ameriku u vrstu neodgovornosti kakvu je pokazala posle Prvog svetskog rata kada je okrenula leđa svetu odbijanjem da uđe u Ligu naroda, zatvaranjem vrata za većinu imigranata, ali i naglim zaokretom u protekcionizam, piše Krugman.

Američke mere su tada naišle na kontramere i svet je ušao u postepenu eskalaciju trgovinskog rata koji je stvorio klimu međunarodnog nepoverenja i ogorčenosti što je doprinelo ekonomskim i političkim krizama 30-ih. To iskustvo je, ukazuje nobelovac, imalo dubok uticaj na američku politiku posle Drugog svetskog rata koja je zasnovana na stavu da slobodna trgovina i mir idu ruku pod ruku.

Trgovinska politika i izbori 2020.

Uprkos protivljenju savetnika, Tramp je najavio takse na uvoz iz Meksika ako ta zemlja ne zaustavi migrante na granici, ali bi ta pretnja mogla dovesti do neželjenih posledica po američkog predsednika, ocenjuje u "Mišljenju" na Blumbergu (Bloomberg) Šenon O'Nil (Shannon K O'Neil), saradnica na Latinoameričkim studijama u institutu Savet za spoljne poslove iz Njujorka.

Tramp se izgleda opet kladi da će isticanje granice i demonizacija trgovine i Meksika podstaći njegovu političku bazu pred izbore 2020, ukazuje O'Nil, ali dodaje da bi Trampov potez mogao zapravo povećati broj migranata i otuđiti birače koji su mu potrebni za pobedu na izborima sledeće godine.

Trampov poslednji trgovinski gambit zloupotrebljava američki zakon, podriva sporazume o slobodnoj trgovini i opterećuje američke potrošače, ali to nije razlog zašto njegove pretnje neće dati rezultate, piše O'Nil i dodaje da je razloge taj što meksički predsednik Andres Manuel Lopes Obrador (Andres Manuel Lopez Obrador) ne može zaustaviti priliv ljudi iz južnih suseda.

Lopes Obrador malo toga može uraditi, posebno kratkoročno – meksičke imigracione službe su već preopterećene, dok SAD, kako navodi autorka teksta, traže od zemlje s mnogo manje resursa i kapaciteta da podnese teret koje same ne mogu izdržati.

U slučaju da Meksiko sam mora da rešava pitanje stotina hiljada izbeglica, mogla bi izbiti humanitarna kriza koja bi dodatno povećala broj migranata koji idu u SAD. S druge strane, ukazuje O'Nil, ako Meksiko uzvrati carinama, to bi moglo imati ozbiljne posledice po izbore 2020. pošto su neki od najvećih izvoznika u Meksiko upravo savezne države koje su odlučujuće za rezultate izbora. "Trgovina zaista može odlučiti sledeće izbore. Ali ako Tramp nastavi istim putem, ne na način na koji se on nada", zaključuje O'Nil.

XS
SM
MD
LG