Balkan je od vitalnog značaja za budućnost Evrope, naveo je izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara (Gabriel Escobar) nakon susreta sa zvaničnicima Srbije u Beogradu, 20. oktobra.
"Mogućnosti su ovde velike ali su izazovi konstantni. Vlade Balkanskih država moraju naučiti da se nose sa slobodnim medijima, što je ključno za uspeh regiona kao dela Evrope i transatlantske zajednice," naveo je Eskobar u tvitu koji prenosi američka ambasada u Beogradu.
"Puna primena do sada postignutih sporazuma" između Kosova i Srbije, kao i mogućnosti za nastavak dijaloga bile su teme razgovora Eskobara i zvaničnika Srbije.
Eskobar je u Beograd stigao dan nakon posete Prištini.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Eskobar su, kako piše u saopštenju Predsedništva Srbije, na sastanku razgovarali o "aktuelnim dešavanjima u okviru procesa normalizacije odnosa sa Prištinom, mogućnostima za nastavak dijaloga i pronalaženju održivih rešenja".
Eskobar je na sastanku izrazio očekivanje da će se dijalog Srbije i Kosova "o svim otvorenim pitanjima i sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa nastaviti dinamično i konstruktivno, što je značajno kako za građane, tako i za sveukupan mir, stabilnost i napredak regiona, uz brzo okončanje pregovora", piše u saopštenju Predsedništva Srbije.
Vučić je na društvenoj mreži Instagram napisao da je sa Eskobarom imao "važan razgovor o svim aktuelnim dešavanjima i otvorenim pitanjima u dijalogu Beograda i Prištine uz insistiranje na punoj primeni do sada postignutih sporazuma, kao i međunarodnog prava".
Vučić je, kako se navodi u saopštenju, naveo i da je Srbija posvećena nastavku procesa dijaloga i rešavanju otvorenih pitanja između Kosova i Srbije.
"Srbija, kao ozbiljna, pouzdana i odgovorna zemlja, nastavlja borbu za očuvanje svog naroda i zemlje ulažući maksimalne napore u cilju očuvanja mira, stabilnosti i napretka celog regiona", napisao je Vučić na Instagramu.
Eskobar očekuje nastavak dijaloga, Srbija primenu dogovora
Eskobar se sastao i sa premijerkom Srbije Anom Brnabić.
Eskobar je na sastanku, kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, naveo da očekuje nastavak dijaloga, kao i dalje korake prema normalizaciji odnosa.
Dijalog je jedini način do dolaska do sveobuhvatnog rešenja, a koje će prema njegovim rečima, obezbediti napredak čitavom regionu. On je istakao da će SAD nastaviti da pružaju snažnu podršku normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i da sa pažnjom prate sve napore i aktivnosti obe strane.
Brnabić je istakla da nastavak unapređenja svih oblasti saradnje sa SAD-om predstavlja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije.
Govoreći o dijalogu Kosova i Srbije, Brnabić je rekla da je za nastavak dijaloga od ključnog značaja poštovanje i primena već postignutih dogovora, a kako bi svaki naredni korak u dijalogu imao smisla.
"Tom prilikom je apostrofirala činjenicu da će uskoro biti deset godina od Briselskog sporazuma, a da Zajednica srpskih opština još nije formirana", piše u saopštenju.
Zajednica srpskih opština je jedan od sporazuma koji su dve strane postigle u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Taj dogovor je postignut 2013. godine. Međutim, Ustavni sud Kosova je krajem 2015. godine utvrdio da su neki zaključci u suprotnosti sa kosovskim zakonima, ali da statutom mogu biti usaglašeni.
Međutim, kosovske vlasti odbijaju realizaciju sporazuma o Zajednici jer smatraju da je on štetan za Kosovo.
Brnabić je istakla "potpunu okrenutost Beograda dijalogu i opredeljenost za pronalaženje kompromisnog rešenja" i istakla da su za dijalog neophodne "dve strane, koje su spremne da razgovaraju".
Sastanku je prisustvovao i ambasador SAD-a u Srbiji Kristofer Hil.
Eskobar sa Petkovićem o aktuelnim dešavanjima
Eskobar se sastao i sa Petrom Petkovićem, direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije.
Petković je rekao da je Beograd spreman za nastavak pregovora, ali i da insistira na sprovođenju postignutih dogovora, pre svega dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština, navodi se u saopštenju te Kancelarije.
U saopštenju Kancelarije se navodi i da je na sastanku Eskobara i Petkovića bilo reči o pitanjima registarskih tablica i energetike. Petković je rekao da je srpska strana ispunila sve korake iz energetske Mape puta kao i preuzete obaveze iz ostalih sporazuma, postignutih u briselskom dijalogu.
Inače, Kosovski operater prenosnog sistema KOSTT i snabdevač kosovskih Srba Elektrosever završili su potpisivanje tehničkih standardnih sporazuma u oktobru.
Licenciranje kompanije Elektrosever bilo je predviđeno sporazumom Kosova i Srbije o energetici, ali je ta kompanija propustila rokove koji su bili dogovoreni mapom puta za sprovođenje sporazuma o elektičnoj energiji.
Petković je, kako se navodi u saopštenju, u razgovoru sa Eskobarom skrenuo posebnu pažnju na presudu protiv Ivana Todosijevića koju je doneo sud u Prištini. Petković je rekao da se Srbima na Kosovu "zabranjuje pravo na mišljenje, slobodu govora i izražavanja".
Funkcioner Srpske liste Ivan Todosijević je, inače, u ponovljenom suđenju osuđen na godinu dana zatvora zbog “širenja mržnje i netrpeljivosti“, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa 19. oktobra.
Srpska lista je vodeća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, a Todosijević je ispred nje učestvovao u radu Skupštine i Vlade Kosova.
Petković je na sastanku rekao i da Kosovo navodno krši sporazum o zvaničnim posetama.
Kancelarija za Kosovo je 12. oktobra saopštila da je Petkoviću zabranjen ulazak na Kosovo i prisustvovanje ustoličenju patrijarha Porfirija u Pećkoj patrijaršiji. Kosovske vlasti se tada nisu oglasile tim povodom.
Eskobarova poseta Kosovu
Eskobar je dan ranije, 19. oktobra posetio Kosovo. On je u Prištini ponovio da SAD podržava učlanjenje Kosova u evroatlanske institucije.
"Ponosan sam što mogu da kažem da je Kosovo mnogo doprinelo našoj zajedničkoj agendi", rekao je Eskobar nakon susreta sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.
Osmani je na konferenciji za novinare optužila Srbiju da ne sprovodi do sada postignute sporazume, da nastavlja sa "zastrašivanjem Srba na Kosovu" i finansiranjem "paralelnih" struktura.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je nakon sastanka sa Eskobarom ponovio svoj stav da je spreman na postizanje sporazuma sa Srbijom, uz međusobno priznanje.
'Francusko-nemačka inicijativa' za normalizaciju odnosa
Poseta Eskobara Kosovu i Srbiji dolazi u trenutku kada se u javnosti govori o "francusko-nemačkom" predlogu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
Eskobar je za lokalnu kosovsku televiziju Kanal 10 izjavio da su Kosovo i Srbija blizu postizanja sporazuma, napominjući da je od kolega iz Evrope čuo da je to "pitanje nedelja, a ne godina".
Na pitanje da li se radi o sporazumu koji su predložili Francuska i Nemačka, odgovorio je da je reč o dogovoru za naredne korake.
“Na stranama i posredniku (u dijalogu) je da odrede rokove, ali to mora biti brzo. S obzirom na kontekst onoga što se dešava, svi moraju da preuzmu odgovornost za stvaranje stabilnosti, ne samo u Evropi, već i u regionu. Voleli bismo da se Kosovo više uskladi u pogledu pitanja regionalne stabilnosti i to je način na koji oni to mogu da urade“, rekao je on.
Eskobar je rekao i da je za Kosovo važno da "započne stabilniji put ka integraciji u evroatlantske strukture, uključujući i priznanje od strane pet država EU koje ga ne priznaju".
Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine i do sada je dobilo priznanje više od 115 država. Pet zemalja članica EU još uvek ne priznaje kosovsku nezavisnost: Kipar, Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka.
Kurti je ranije potvrdio da postoji "francusko-nemačka inicijativa" o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, ali da nema ničeg konačnog.
Sa druge strane, Vučić je 8. oktobra izjavio da su Francuska i Nemačka iznele predlog da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije (UN) u zamenu za brzo članstvo Srbije u Evropsku uniju (UN).
On je tada rekao i da je to za Srbiju neprihvatljivo.
Pitanje preregistracije automobila na Kosovu
Nakon sastanka Eskobara sa predsednicom Kosova i premijerom nije konkretno rečeno da li je na ovim sastancima bilo razgovarano o aktuelnim pitanjima, kao što je istek roka za preregistraciju vozila.
Ipak, Eskobar je potom u intervjuu za lokalnu televiziju rekao da je zatraženo da se taj proces odloži na deset meseci.
"Nije tajna da smo tražili da se odloži period sprovođenja (odluke o preregistraciji) na 10 meseci. Voleo bih da se to dogodi. Ovo nije samo zahtev SAD, već zemalja Kvinte (SAD, Velika Britanija, Italija, Francuska i Nemačka). To je zato što smo mi zemlje koje najviše podržavaju Kosovo. Smatramo da je važno da kada damo preporuke, da se saslušaju", rekao je Eskobar.
Inače, Eskobar i specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak boravili su Prištini i 24. avgusta kako "bi sprečili eskalaciju situacije 1. septembra", kada je počeo proces preregistracije automobila u toj zemlji. Tada su posetili i Srbiju.
Novi rok za preregistraciju automobila sa tablicama koje za gradove na Kosovu izdaju organi Srbije ističe 31. oktobra.
Radi se uglavnom o tablicama KM (Kosovska Mitrovica), koje su za Kosovo nelegalne, ali su se do sada tolerisale u opštinama na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Kosovo je 31. jula, na zahtev međunarodne zajednice, odložilo proces preregistracije na mesec dana, nakon što su Srbi na severu podigli barikade.
Do sada je stav Vlade Kosova bio da se rok za preregistraciju neće ponovo produžavati, te da od 1. novembra više neće moći da se upravlja automobilima sa oznakama gradova na Kosovu koje izdaje Srbija.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine uz posredovanje EU. U okviru dijaloga postignuto je više od dvadeset sporazuma, ali većina nije realizovana na terenu.
Poslednji sastanak između Kurtija i Vučića je održan 18. avgusta.
Dve strane imaju oštro suprotstavljene stavove. Dok Kosovo teži ka postizanju konačnog sporazuma uz međusobno priznanje, Srbija insistira na kompromisnom rešenju, iako nikada nije precizirala šta podrazumeva pod kompromisom.
