Dostupni linkovi

Brisel traži od Hrvatske dokaze o proveri navoda o nasilju nad migrantima


Migrant iz Bangladeša u šumi kod Velike Kladuše u BiH, u blizini granice sa Hrvatskom, oktobar 2020.
Migrant iz Bangladeša u šumi kod Velike Kladuše u BiH, u blizini granice sa Hrvatskom, oktobar 2020.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson (Ylva Johansson) je zatražila od hrvatskog kolege Davora Božinovića da ponudi konkretne podatake u kojoj meri su se vlasti u Hrvatskoj pozabavile izveštajima o nasilju nad migrantima i izbeglicama na hrvatskim granicama.

Johanson je najavila i posetu delegacije Evropske komisije (EK) Hrvatskoj.

U pismu u koje Radio Slobodna evropa (RSE) imao uvid, evropska komesarka traži da Hrvatska podeli sa Evropskom komisijom broj navoda koje su hrvatske vlasti primile i istražile u protekla tri meseca i koliko ih je rezultiralo pratećom akcijom.

“Iako bi zakoni država trebalo da utvrđuju postupke koji su u vezi sa istragama žalbi o radu granične policije ili bilo kojih drugih organa za sprovođenje zakona, volela bih da dobijem i dodatne informacije o tome kako su u takvim istragama osigurane objektivnost i nepristrasnost, kao i uopšte o procesu istrage”, navodi Johanson u pismu koje je poslala krajem oktobra 2020. godine.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove poručila je hrvatskom ministru unutrašnjih poslova da nastavi sa naporima na svim frontovima, uključujući i dodatnu podršku ombudsmanki, te jačanju nezavisnog sistema praćenja.

Uključivanje hrvatske ombudsmanke, prema Ilvi Johanson, važno je u jačanju nadzora poštovanja temeljnih prava na spoljnim granicama, a posebno, kako navodi, u slučaju pojedinačnih žalbi.

“Želela bih da vas ohrabrim da dodatno podržite ombudsmanku u njenom teškom zadatku da istraži relevantne slučajeve i pozdravila bih uveravanje vaše strane da su razgovori koje ste vodili s njom dali konkretne pozitivne rezultate”, podvukla je Johanson u pismu.

'Neslaganja u podacima'

Evropska komesarka za unutrašnje poslove je potvrdila da će delegacija Evropske komisije posetiti Hrvatsku u toku novembra “kako bi razmotrili pitanja u vezi sa poštovanjem osnovnih prava”.

S druge strane, u pismu je upozorila hrvatskog kolegu da postoji značajno neslaganje u podacima o ilegalnim prelascima granice.

Naime, dve institucije se bavi ovim pitanjem: EURODAC koji predstavlja evropsku bazu podataka o otiscima prstiju u azilu, i FRONTEX koji pomaže zemljama EU i zemljama pridruženim Šengen zoni da upravljaju svojim spoljnim granicama.

Prema navodima Evropske komisije iznetim u pismu, “neslaganja između statistike EURODAC-a i brojeva FRONTEX-a i dalje su značajna”.

Ilva Johanson je zbog toga zatražila od hrvatskog ministra unutrašnjih poslova da “otkrije okolnosti” koje sprečavaju zagrebačke vlasti da se pridržavaju obaveza registracije prema Uredbi EURODAC i pravilima izveštavanja FRONTEX-a.

“Ovo je takođe važno s obzirom na sprovođenje svih tekućih akcija kako bi se osiguralo da i dalje budu ispunjeni uslovi za potpunu primenu šengenske pravne tekovine”, upozorila je u pismu evropska komesraka za unutrašnje poslove.

Ima li propusta u upravljanju granicom?

Evropski ombudsman je ove nedelje potvrdio da je otvorio istragu protiv Evropske komisije zbog propusta ove institucije da osigura da hrvatske vlasti poštuju osnovna prava u kontekstu operacija upravljanja granicom. Istraga je otvorena na zahtev međunarodne organizacije Amnesty International.

U proteklim mesecima, kako Amnesty International tako i druge međunarodne organizacije, izrazile su zabrinutost zbog načina na koji hrvatske vlasti upravljajaju granicama, skrećući pažnju na navodna kršenja ljudskih prava koja su povezana s ilegalnim vraćanjem migranata i izbeglica, takozvanim pushbackovima, kao i drugim graničnim operacijama.

U kontekstu evropskog finansiranja koje dobija za operacije upravljanja granicom, Hrvatska je trebala da uspostavi “mehanizam monitoringa” kako bi osigurala da su operacije upravljanja granicama u potpunosti usklađene s temeljnim pravima i zakonima Unije.

XS
SM
MD
LG