Piše Todd Prince
Džo Bajden (Joe Biden) je kao predsednički kandidat obećao da će da popravi odnose sa saveznicima koji su narušeni u mandatu Donalda Trampa (Trump) i ponovo uspostaviti američko vođstvo u borbi protiv globalnih pretnji kao što autoritarizam, pandemija i klimatske promene.
Međutim, spoljnopolitička pitanja mogu biti drugorazredna u poređenju sa rešavanjem veoma teških domaćih problema poput nejednakosti, nezaposlenosti i rasnih tenzija.
Bajden je rekao da će preokrenuti mnoge spoljnopolitičke inicijative Trampove administracije, kao što su povlačenje SAD iz međunarodnih sporazuma, te da će raditi na oporavku transantlantskih odnosa za koje smatra da su ključni za stabilnost u Evropi u poslednjih 75 godina.
Bajden, kao nekadašnji potpredsednik i senator koji je bio na visokim funkcijama u Vašingtonu skoro 50 godina, smatra da SAD može najbolje da se suoči sa globalnim pretnjama predvodeći savez demokratskih zemalja.
On je istakao da će čim preuzme funkciju preduzeti "hitne korake" kako bi osnažio savezništva "i da još jednom SAD predvode svet."
Međutim, Bajden će se suočiti sa velikim unutrašnjim problemima u veoma podeljenoj zemlji – uključujući pandemiju korona virusa, visoku nezaposlenost, rasne teznije i rastuću socijalnu nejednakost – što bi ga moglo primorati da spoljnopolitičke inicijative ostavi u drugom planu, smatraju analitičari.
Oni predviđaju da bi moglo potrajati nekoliko meseci dok Bajdenova administracija sastavi spoljnopolitički tim i razradi plan za realizaciju međunarodnih prioriteta.
Popravljanje transatlantskih veza
Bajden je izjavio da će težiti popravljanju transantlantskih veza, ističući da ih je Donald Tramp narušio učestalim kritikama Evropske unije (EU) i NATO, te uvođenjem carina na uvoz pojedinih evropskih proizvoda i povlačenjem iz međunarodnih sporazuma.
Za razliku od Trampa, koji je 2016. okvalifikovao NATO "prevaziđenim," Bajden ga je nazvao "najefikasnijom političko-vojnim savezom u modernoj istoriji", dodajući da mora ostati snažan dok se prilagođava novoj vrsti pretnji iz Rusije
"Da bi se suprostavili ruskoj agresiji, moramo održati snažne vojne resurse Alijanse i istovremeno širimo njene kapacitete za suočavanje sa netradicionalnim pretnjama, poput korupcije koja se koristi kao oružje, dezinformacije i sajber krađe", napisao je Bajden u časopisu "Foreign Affairs" početkom 2020, u kome je izložio svoje poglede o nizu pitanja.
Rusija kao najveća pretnja bezbednosti SAD
Bajden je izjavio da će zauzeti črvršći stav prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, nazivajući Mosvku "oponentom" kao i najvećom "pretnjom" bezbednosti SAD.
On je kritikovao Kremlj za poteze poput aneksije Krima i uloge u ratu između vlasti u Kijevu i proruskih separatista u ukrajinskom regionu Donbas. Bajden je takođe optužio Rusiju za mešanje u američke izbore i orkestriranje napada na domaće novinare i čelne ljude civilnog društva.
Tramp je retko kritikovao Kremlj.
"Za razliku od Trampa, braniću demokratske vrednosti i suprostaviti autokratama kao što je Putin", naveo je Bajden na Tviteru u avgustu.
On je takođe zapretio da će kazniti Moskvu ukoliko se umeša u izbore ove godine i odbacio Trampovu ideju da se ponovo uključi u rad grupe G7 najrazvijenih industrijskih zemalja iz koje je isključena zbog aneksije Krima.
"Moramo primorati Rusiju da plati stvarnu cenu zbog kršenja međunarodnih normi i podržimo civilno društvo u toj zemlji, koje se stalno suprostavlja…Putinovom kleptokratskom autoritarnom sistemu", naveo je Bajden u tekstu u "Foreign Affairs"-u.
On podržava zaustavljanje ruskog gasovoda "Severni tok 2" kojim je predviđeno dopremanje ovog energenta do Nemačke.
Protivnici ovog projekta ističu da bi se njegovim puštanjem u pogon Ukrajina lišila značajnih prihoda od naplate tranzitne takse i, istovremeno, povećala zavisnost Evrope od ruskih energenata.
Bajden, koji je u Obaminoj administraciji bio ključna ličnost za Ukrajinu, izrazio je snažnu podršku njenoj nezavisnosti i integraciji u Evropi podržavajući slanje ubojitog oružja vlastima u Kijevu u cilju pomoći u borbi protiv proruskih separatista.
Dogovor o kontroli naoružanja
Bajden je izjavio da bi produžio novi START, poslednji važeći ugovor sa Rusijom o kontroli nukelarnog naoružanja, dok bi u međuvremenu nastavio pregovore o novom sporazumu.
Novi START, kojim je ograničen kontigent strateškog nuklearnog naoružanja dve zemlje, ističe u februaru 2021., ali može da bude produžen do pet godine ukoliko se obe strane saglase.
Trampova administracija je odbacila predlog Moskve za produžetak postojećeg ugovora bez novih uslova, kao i jednogodišnje odlaganje moratorijuma.
Bajden smatra da je pakt koristan za američku bezbednost te da ga treba produžiti dok se pregovara o novom ugovoru.
Dok Bajdenov stav o Putinu i potezima Rusije sugeriše produžetak i zaoštravanje tenzija između Vašingtona i Moskve kada preuzme dužnost, kontrola naoružanja je jedno od retkih pitanja za koje analitičari smatraju da omogućava platformu za produktivne pregovore dve zemlje.
Povratak SAD u sporazum sa Iranom
Bajden je izjavio da će se SAD ponovo priključiti sporazumu o nuklearnom programu Irana iz 2015, kojim se ograničavaju aktivnosti zvaničnog Teherana u ovoj oblasti u zamenu za popuštanje međunarodnih sankcija.
Iran krši ovaj sporazum (JCPOA) koji je postigao sa šest svetskih sila nakon što se Tramp povukao iz njega 2018. i ponovo uveo sankcije zvaničnom Teheranu.
Ove kaznene mere su ozbiljno uzdrmale iransku ekonomiju, ali nije podstaklo vlasti ove zemlje da zatraže postizanje novog sporazuma.
Bajden je istakao da će sarađivati sa drugim zemljama koje su uključene u ove pregovore – Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom, Kinom kao i EU – u izmenama delova sporazuma u trenutku kada Iran počne ponovo da poštuje dogovoreni okvir iz 2015.
"Radićemo sa našim saveznicima na osnaživanju i proširenju odredbi nuklearnog sporazuma, dok se istovremeno fokusiramo na ostale aspekte koji izazivaju zabrinutost", kao što je kršenja ljudskih prava i zatvaranje stranaca u Iranu, ukazao je Bajden.
Stvaranje koalicije za suprostavljanje Kini
U poređenju sa periodom kada je bio potpredsednik (2009-2017), Bajden je poslednjih godina zauzeo mnogo tvrđi stav prema Kini, kritikujući njene vlasti zbog kršenja ljudskih prava i optužujući ih za nefer aktivnosti u trgovini.
Međutim, on je kritikovao i Trampovu politiku, ističući da je trebalo da SAD grade koaliciju saveznika u suprostavljanju Kini zbog zloupotreba i trgovinske politike umesto da pokrenu bilateralni trgovinski rat sa drugom najvećom ekonomijom na svetu.
"Kada se udružimo sa demokratskim zemljama, naša snaga je više nego udvostručena. Kina ne može da priušti sebi ignorisanje više od polovine globalne ekonomije. To nam omogućava snažnu polugu u oblikovanju pravila u svim oblastima – od životne okoline, radnih uslova, trgovine, transparentnosti i tehnologije – tako da odražavaju demokratske interese i vrednosti", naveo je Bajden.
Međutim, pojedini analitičari smatraju da je malo verovatno da će novi predsednik SAD – kada njegova administracija započne trgovinske pregovore sa Pekingom - žuriti sa ukidanjem carina koje je uveo Tramp.
Povlačenje trupa iz Avganistana
Bajden je izjavio da će vratiti američke trupe iz Avganistana – skoro 20 godina nakon što su predvodile međunarodnu koaliciju u cilju zbacivanja ekstremističkih talibana sa vlasti neposredno posle terorističkih napada 11. septembra 2001. na SAD.
Po njegovim rečima, u Avganistanu bi ostao samo mali američki kontigent specijalnih snaga zadužen za protivterorističke akcije.
On je bio protiv povećanja američkih trupa u ovoj zemlji dok je bio potpredsednik.
Osim ako ne dođe do obrta pre njegove inauguracije 20. januara, Bajden će naslediti istorijski, ali krhki mirovni proces koji je pokrenula Trampova administracija postizanjem sporazuma sa talibanima u februaru ove godine koji je omogućio pregovore militanata sa avganistanskim vlastima koje podržava zvanični Vašington.
Borba protiv klimatskih promena
Bajden je nazvano globalno zagrevanje "egzistencijalnom pretnjom" i najavio povratak SAD u Pariski sporazum iz 2015., čiji je cilj borba protiv klimatskih promena, iz koga se Tramp povukao nekilko meseci nakon stupanja na funkciju.
"Ponovo ću se pridružiti Pariskom klimatskom sporazumu prvog dana Bajdenove administracije i onda organizovati samit zemalja koje puštaju u atmosferu najviše ugljen dioksida, u nastojanju da povećaju svoje ambicije (u suzbijanju emisije štetnih materija) i podsticati progres sve više i više", napisao je Bajden u pomenutom tekstu u "Foreign Affairs"-u
On je istakao da će favorizovati domaću industriju obnovljivih energija, poput vetra i solarne, u nastojanju da se smanji potrošnja ugljen dioksida.
Kritičari se pribojavaju da će Bajden pooštriti regulaciju klasičnih energija, poput nafte i gasa, što će ograničiti investicije i ekonomski rast.
SAD su za vreme Trampove administracije nastavile da uvećavaju eksploataciju nafte i gasa, postavši najveći proizvođač ovih energenata na svetu.
To je delimično omogućilo zvaničnom Vašingtonu da uvede sankcije na energetski sektor zemljama poput Rusije, Irana i Venecuele.
Borba protiv autoritarizma u svetu
Bajden je kazao da će zajednički raditi sa američkim saveznicima na jačanju demokratije širom sveta i suprostavljanju sve rasprostranjenijem autoritarizmu.
On je izrazio zabrinutost zbog potiskivanje demokratskih trendova u pojedinim članicama NATO, uključujući Poljsku i Mađarsku.
"Tokom prve godine mog mandata, SAD će organizovati i biti domaćin globalnog samita o demokratiji u cilju obnavljanja njenog duha i zajedničkih ciljeva država slobodnog sveta. To će okupiti svetske demoratije da osnažimo naše demokratske institucije, istinski se suočimo sa zemljama u kojima demokratija nazaduje i stvorimo zajedničku agendu," napisao je Bajden početkom ove godine.
Težak zadatak ujedinjenja podeljene Amerike
Bajden će naslediti duboko podeljenu zemlju zbog mera u cilju suzbijanja pandemije korona virusa, kao i protesta poslednjih meseci zbog policijskog nasilja prema Afroamerikancima.
Trampovi oponenti ga optužuju da podsticanje nekih od ovih podela, uključujući rasne te o pitanjima imigracije. Stoga će se Bajden suočiti sa teškim zadatkom ujedinjenja zemlje nakon napete izborne kampanje.
Kada je reč o korona virusu, on je izjavio da će "slušati naučnike" i "učiniti sve što je potrebno" u borbi protiv nje, uključujući sveobuhvatne mere ograničenja kretanja ukoliko to bude nužno. Istakao je i da bi nošenje maski u javnosti moralo da bude obavezujuće.
SAD ima najveći broj zaraženih i preminulih od COVID-19 u svetu. Pandemija je dovela do rasta nezaposlenosti čime su najviše pogođeni građani sa niskim primanjima, što dodatno produbljava nejednakosti.
Bajden je rekao da će ukinuti Trampovu oduku o smanjenju poreza na korporacije i najbogatije Amerikance, te da će istovremeno povećati minimalnu zaradu u cilju pomoći najsiromašnijima.
On se takođe založio da osnaživanje zakona o zdravstvenom osiguranju iz 2010., poznatom i kao Obamacare, koji je Tramp znatno izmenio tako da je time podriven njegov osnovni cilj, navode kritičari.
