Dostupni linkovi

IAEA zabrinuta zbog Irana, a Tramp poziva na veliki dogovor


IAEA u izveštaju izrazila "ozbiljnu zabrinutost" što Iran njenim inspektorima uskraćuje pristup na dve lokacije

U vreme kada je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) procenila da je Iran povećao zalihe nisko obogaćenog uranijuma, zvaničnici SAD navode da su otvorena vrata za pregovore o iranskom nuklearnom programu, dok predsednik Donald Tramp (Trump) poziva Teheran da postignu dogovor, povezujući nuklearni sporazum s predsedničkim izborima u novembru, pišu svetski mediji.

Otvorena vrata za pregovore

Posle oslobađanja veterana američke mornarice iz Irana u okviru razmene zarobljenika u prvoj nedelji juna, Tramp je zahvalio Iranu i ocenio da "to pokazuje da je dogovor moguć", ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Tenzije Irana i SAD pogoršane su poslednjih godina kako je Tramp sprovodio kampanju "maksimalnog pritiska" protiv "zakletog američkog neprijatelja", ocenjuje AFP. Posle jednostranog povlačenja SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma u maju 2018, Tramp je uveo Teheranu opsežne sankcije.

Dve strane su u januaru bile na ivici direktnog sukoba drugi put u manje o godinu dana, kada je Tramp naredio napad u kojem je u Bagdadu ubijen jedan od najviših generala u Iranu Kasem Solejmani. Iran je uzvratio raketama na američke vojnike u Iranu, ali je predsednik SAD odlučio da ne uzvraća vojnom silom. Mada u napadu na bazu u Iraku nijedan američki vojnik nije ubijen, desetine su pretrpele potres mozga.

Američki veteran Majkl Vajt (Micheal White) je pušten iz Irana, dok su SAD pustile iranskog naučnika Madžida Taherija.

Posle oslobađanja Vajta, Tramp je izrazio nadu za napredak u odnosima s Iranom, ističe AFP. "Hvala Iranu, to pokazuje da je dogovor moguć", naveo je Tramp na Tviteru (Twitter).

Iran i SAD su više puta razmenjivali zarobljenike iako nemaju formalne diplomatske donose od 1980, ukazuje francuska agencija.

Specijalni predstavnik SAD za Iran Brajan Huk (Brian Hook) u petak, 5. juna, rekao je da vrata za šire pregovore s Iranom o njegovom nuklearnom programu i drugim pitanjima, ostaju otvorena, ali da će Vašington ostati pri politici teških sankcija kako bi primorao Teheran na pregovore.

Huk je, kako prenosi Rojters (Reuters), rekao da pregovori SAD i Irana dosad bili ograničeni na uzajamno oslobađanje zatvorenika i da nisu došli do pitanja kao što je iranski nuklearni program.

On je rekao da Vašington planira da zadrži politiku teških ekonomskih sankcija Iranu u naporu da ga dovede za pregovarački sto o pitanjima kao što je nuklearni program, navodeći da "plašljivost i slabost dozivaju dodatnu iransku agresiju".

Uvećane zalihe nisko obogaćenog uranijuma

Istovremeno s razmenom zarobljenika krajem prošle nedelje u javnost je dospeo izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u kojem, prema navodima Blumberga (Bloomberg), piše da je Teheran u poslednja tri meseca nastavio da ubrzava proizvodnju nuklearnog goriva, čak i dok je pandemija korona virusa primorala Iran da zatvorio ogromne delove svoje privrede.

Zalihe nisko obogaćenog uranijuma povećane su na 1.571,6 kilograma u tromesečju završno s 20. majom, navodi se u izveštaju IAEA u koji je uvid imao Blumberg, koji ističe da je to skok od više od 50 odsto u odnosu na zalihe pre tri meseca i dovoljno za pravljenje dve nuklearne bombe ako Iran odluči da obogati materijal na nivo potreban za oružje.

IAEA je takođe izrazila "ozbiljnu zabrinutost" što Iran nastavlja da uskraćuje pristup na dve lokacije koje su njeni inspektori želeli da posete i gde je možda bio prisutan nuklearni materijal početkom 2000-ih, navodi se u izveštaju koji je cirkulisao među diplomatama u Beču gde je sedište te agencije.

Trampova administracija je nanela skoro fatalan udarac nuklearnom sporazumu koji je Iran postigao sa svetskim silama 2015, ističe Blumberg, ukazujući da je Iran odgovorio odustajanjem od nekih svojih obaveze po tom dogovoru, uključujući od ograničenja na zalihe nisko obogaćenog uranijuma. Evropske države, Kina i Rusija su ostale u sporazumu, ali su sankcije SAD onemogućile da Teheran dođe do obećane ekonomske dobiti od dogovora.

"Ozbiljna zabrinutost" IAEA pojačava pozive protivnika nuklearnog sporazuma iz 2015. da se on potpuno poništi, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Zabrinutost IAEA, kako navodi američki list, povezana je s odbijanjem saradnje Irana po pitanju neprijavljenog nuklearnog materijala početkom 2000-ih i šta se s njim kasnije desilo.

U izveštaju od prošle nedelje IAEA je prvi put ponudila značajne detalje o pitanjima koja je postavljala Iranu i lokacijama koje je želea da poseti. Uzevši zajedno, piše Volstrit džurnal, informacija sugeriše da je Teheran ozbiljno radio na nuklearnim testovima ili nuklearnim uređajima početkom 2000-ih i da nije prijavio materijale povezan s tim radom.

Zapadni zvaničnici dugo sumnjaju da je Teheran imao aktivan program nuklearnog oružja početkom 2000-ih, dodaje list. IAEA je 2015. navela da je Iran verovatno imao takav program od 2003, ali stručnjaci kažu da podaci koji su se pojavili od tada sugerišu da je program oružja napredovao više nego što se mislilo i prošle godine je IAEA, na osnovu dojave Izraela, našla neprijavljeni materijal na lokaciji u predgrađu Teherana.

Američki i izraelski zvaničnici su tvrdili da nespremnost Teherana da govori o svojim ranijim aktivnostima, kao i o sakupljanju nuklearnog materijala, imaju za cilj da pomognu u razvoju nuklearnog oružja u budućnost, kada prestanu da važe ograničenja po sporazumu iz 2015.

IAEA je navela da je naišla na prepreke u Iranu po tri skupa pitanja, ističe Volstrit džurnal. Jedan je moguće prisustvo neprijavljenog metalnog diska napravljenog od prirodnog uranijuma 2002-3. na lokaciji koja je kasnije uništena, ali je pitanje gde je sada taj uranijum. Agencija takođe traži odgovor o mogućoj upotrebi i skladištenju neprijavljenog nuklearnog materijala, kao i gde su možda bile izvođene probe eksplozija 2003. povezane s neutronskim detektorima.

Trampov poziv Teheranu

U vreme kada su inspektori IAEA naveli da je Iran povećao zalihe nisko obogaćenog uranijuma u prethodna tri meseca, predsednik SAD je proslavio povratak Amerikanca iz Irana, pozivom Teheranu da "napravi veliki dogovor" o nuklearnom programu, nagoveštavajući mogućnost da će dobiti bolje uslove ako se dogovor postigne pre predsedničkih izbora, što izgleda kao poziv Iranu da mu pomogne da ostane u Beloj kući, piše Njujork tajms (The New York Times).

Ponudu je, međutim, odmah odbacilo iranskog liderstvo, koje, kako navodi njujorški list, izgleda da sumnja da će Tramp ostati predsednik i koje je odlučilo da trpi sankcije dok ne vidi rezultate novembarskih izbora.

IAEA je naznačila da Iran sada ima osam puta više nuklearnog goriva nego što je mogao imati po nuklearnom sporazumu iz kojeg je Tramp istupio pre dve godine. Otkad je Tramp odustao od, kako kaže "užasnog" dogovora, predstavnici administracije tvrde da će kombinacija pooštrenih sankcija, diplomatske izolacije i pretnje vojnom silom navesti iransku vladu da sedne za pregovarački sto, ali to zasad nije uspelo i Tramp je u petak, ističe Njujork tajms, ponudio upaljivo transparentan poziv neprijatelju da mu donese diplomatsku pobedu pre izbora.

Saradnici Trampa i državnog sekretara Majka Pompea (Mike), dodaje list, odbili su da objasne zašto bi, ako SAD pregovaraju zbog svojih nacionalnih interesa, Iran mogao dobiti bolje uslove pregovorima s Trampom pre izbora.

S druge strane, iranski predstavnici su oštro odgovorili Trampu, što predstavlja promenu, budući da je Iran poslednjih meseci izgleda bio zainteresovan za spuštanje tenzija, između ostalog pregovorima o oslobađanju zarobljenika, ukazuje Njujork tajms uz ocenu da se računica u Teheranu možda promenila pošto ankete pokazuju da Tramp zaostaje za kandidatom demokrata Džoom Bajdenom (Joe Biden) koji je kao potpredsednik bio uključen u pregovore o sporazumu iz 2015, pa su Iranci možda zaključili da bi mogao rekonstruisati dogovor ako postane predsednik.

Maksimalna kampanja i američki izbori

Tri godine Trampove kampanje "maksimalnog pritiska" dale su Iranu i Severnoj Koreji motiv da isporuče neprijatno iznenađenje predsedniku uoči izbora u novembru, ocenjuje urednik u Vašington postu (The Washington Post) Džekson Dil (Jackson Diehl), dodajući da su te dve zemlje dobile priliku za tako nešto usled neuspeha politike SAD.

Najverovatniji izvor takve intervencije je režim ajatolaha Alija Hameneja, čija je duboka antipatija prema SAD pojačana mržnjom prema Trampu, navodi zamenik urednika rubrike "Mišljenja", dodajući da među stručnjacima za Iran postoji upečatljiva saglasnost da Trampova kampanja "maksimalnog pritiska" nije postigla mnogo.

Ali, dodaje se u tekstu, ta kampanja je dala Hameneju dobar razlog da Trampu isporuči sudbinu kakvu je doživeo bivši predsednik Džimi Karter (Jimmy Carter), koji je izgubio na izborima posle talačke krize u Teheranu. Stručnjak za Iran Rauel Mark Gereht (Reuel Marc Gerecht) iz konzervativne Fondacije za odbranu demokratija (Foundation for Defense of Democracies) navodi da je skoro izvesno da će Hameneji uraditi nešto značajno pre američkih izbora. Drzak potez slanja nafte Venecueli prošlog meseca je naznaka ratobornog raspoloženja Teherana.

Napad u kojem je ubijen Solejmani je trebalo da odvrati takve poteze, ali Hameneji očigledno nije uznemiren, pošto su grupe koje podržava Iran od tada izvele napade na američke snage u Iraku više od 20 puta, navodi Dil. Tramp, koji želi da izbegne vojnu eskalaciju na Bliskom istoku koje bi mogla otuđiti njegovu bazu, odgovorio je samo sankcijama, što Hameneju daje motiv za veću provokaciju koja će ili primorati Trampa da reaguje ili će predsednik SAD delovati impotentno – u svakom slučaju reakcija na izborima će verovatno biti negativna.

Hameneji možda proceni da bi ofanzivna inicijativa mogla biti isuviše riskantna ili da će Tramp izgubiti i bez njegove pomoći, ali u svakom slučaju, ističe urednik u Vašington postu, poenta je da posle tri godine "maksimalnog pritiska" Teheran nema šta da izgubi i da Tramp može samo da se nada da će Iran odlučiti da tiho istrpi sankcije narednih pet meseci.

XS
SM
MD
LG