Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zašto se Srbija teško i sporo menja?


Miroslav Prokopijević

Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodio Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište u Beogradu

Subota, 5. septembar
Ujutro prvo ide odlazak na pijacu. Jedno od mesta koje mi je najdraže, najtržišnija ustanova u Srbiji. Trgovina hartijama od vrednosti iznad sebe ima Komisiju za hartije od vrednosti, Centralni registar, Berzu, NBS, vladu. Pijaca ima samo pijačnu upravu. Transakcije se odvijaju po automatizmu, praktično sa vrlo malo distorzija. Dokaz da je slobodno tržište bolje od regulisanog. Mesto živahnosti i informacija. Većina intelektualaca u Srbiji, međutim, prezire pijacu. Smatraju da tamo nije mesto navodno prefinjenim duhovima kao što su intelektualci. A u stvari se time sami ofiraju kao površni, antitržišni i antiživotni.
Po povratku s pijace gledam novine. Ne stišavaju reakcije na novi zakon o informisanju. On je duboko protiv lične slobode u ekonomskom i političkom smislu. Ekonomski propisuje teže uslove za poslovanje medija u odnosu na obične firme. Time je i antiustavan, narušava pretpostavljenu ravnopravnost privrednih aktera. Pisan je zbog jednih novina, ali zbog njega će stradati mnogi, a pre svega slobodna reč. Smišljen je u glavama nesposobnih i tupih ljudi, koji ne vide da glasove gube zahvaljujući svojoj lošoj politici, a ne nekim novinama. Jedino se pitam šta je tu LDP imao da podržava zakon. Em je očajan, em je LDP opozicija. Tragična greška.

Nedelja, 6. septembar
Odlazak na plac. Za ljude u ovim godinama je 10, a ne 70 ari. Mnogo voća, cveća, začinskog bilja. Veliko zadovoljstvo, ali i veliki napor, tako da posle povratka jedva mogu da skucam ovih nekoliko reči.

Ponedeljak, 7. septembar
Bez obzira na dobru fizičku kondiciju, osećaju se posledice jučerašnje aktivnosti na placu. Usput shvatam da još nisam izašao iz svih poslova od kojih nisam mogao da dignem glavu čitavog leta, a već se približavaju obaveze za ispite, predavanja i naučne konferencije na više univerziteta i u više zemlja. Prvo mi sledi 15 dana u Sloveniji, 6 predavanja na dva kursa Liberty Camp, koji na Bohinju za studente iz regiona organizuje Tanja Štumberger sa Cato Institute. Na njih se nadovezuje konferencija najpoznatijeg slovenačkog ekonomiste profesora Ljube Sirca u Kranju. Pored Ljube, tamo dolazi i nekoliko drugih starih dragih prijatelja, kao što su Džon Mur i Stiv Pejović. Pošto je to najbliže, počinje za desetak dana, prvo to spremam. Ostale dolazeće obaveze ne smem ni da pogledam. U tri nedelje treba da ispredajem tromesečnu normu za redovnog profesora.
Zašto i naši ljudi koji odlaze „trbuhom za kruhom“ u svet pretežno glasaju za nacionalističke, socijalističke i druge ekonomski i politički loše ili čak štetne programe.


Utorak, 8. septembar
Praveći članak za Ljubinu konferenciju o tranziciji, razmišljam zašto se Srbija tako teško i sporo menja. Zašto i ljudi koji su napustili Srbiju i otišli u SAD, Nemačku, Australiju... kada učestvuju na našim izborima ne glasaju za pravila igre zemalja gde su otišli, nego za jadne programe koji dominiraju u Srbiji. Isto tako, ni oni koji žele da odu iz Srbije, pre nego što odu ne glasaju za politike kakve ih čekaju u razvijenim zemljama tamo gde idu, nego za sasvim druge, loše. Imam pretpostavke, ne i objašnjenje. Alibi da zastanem mi daje mejl sa Univerziteta Donja Gorica kraj Podgorice, treba da pošaljem ispitni test za Ustanove Evropske unije za postdiplomce. Još jednom bacam pogled na test, gledam neke druge stvari... Možda baveći se nečim drugim dođem do odgovora na početno pitanje, zašto i naši ljudi koji odlaze „trbuhom za kruhom“ u svet pretežno glasaju za nacionalističke, socijalističke i druge ekonomski i politički loše ili čak štetne programe.

Sreda, 9. septembar
U novembru pred američke predsedničke izbore sam pisao da je Obama ekonomska propast za Ameriku. Tada sam napisao: „Obamina ekonomska filozofija se oslanja na ’tešku ruku države’ a ne na tržišne sile, na regulaciju a ne deregulaciju, na kontrolu a ne liberalizaciju, na socijalnu demagogiju i populizam, a ne politiku ’čistih računa’. To vodi pogoršanju prilike za ulaganja, pogoršanju poslovnog okruženja i klime, manjem broju radnih mesta i generalno nižem ekonomskom rastu. A i nižem rastu standarda“. Na tu kritiku je reagovalo nekoliko autora Peščanika, braneći Obamu.
Nisam promenio mišljenje o Obaminoj ekonomskoj filozofiji, sada njegova obećanja mogu da se provere. Pri usvajanju „stimulusa“ u februaru je rekao da će nezaposlenost opadati i u avgustu 2009. dostići 8%. Umesto toga, nezaposlenost raste i dostigla je 9,7%, najviše u poslednjih 26 godina. Naravno da poslovni ljudi ulažu manje i zapošljavaju manje ako rastu budžetski deficit i državne intervencije. Takvi potezi povećavaju rizik inflacije i viših poreza. Obamina popularnost ipak pada – sa 60% u januaru, na 43% ovih dana. Ali, nekima nije jasno da je Obama loše rešenje za Ameriku, pa čitaoci Peščanika opet mogu da prate polemiku.

Četvrtak, 10. septembar
Posle Slovenije, na Fakultetu političkih nauka i Univerzitetu Donja Gorica u Podgorici treba da počnem dve serije predavanja početkom oktobra – evropske studije i public choice. To je primena ekonomskih metoda na proučavanje politike i države i sve više fakulteta u Srbiji i regionu traži public choice. Indirektno je to pokazatelj da ljudi i ovde sve više shvataju da je ključno svojstvo svake politike njena cena, kao što je i kod roba i usluga.
Naveče gledam US Open. Današnji tenis je snagatorski, napravljeni su reketi koji omogućavaju mnogo jače udarce, ali je igra izgubila na lepoti. Retko ko igra „servis-volej“, retko se izlazi na mrežu. Teško je izaći, udarci sa zadnje linije su ubitačni. Naglo se prelazi sa šljake i trave na beton, tako da su povrede igrača sve češće i sve teže. Ipak, to je što je.

Petak, 11. septembar 09
Olakšanje, dnevnik je na kraju. Nije problem da ga pišem, nego gužva u kojoj sam. Ipak, RFE ima privilegiju da to dobije i kada sam u gužvi, jer je jedan od retkih slobodnih i necenzurisanih medija na srpskom. Za razliku od RFE, B92 je kao nekadašnja medijska nada primer lošeg rada, oni su posle prošlogodišnjih izbora uveli takvu autocenzuru koju nije sprovodio ni Radio Beograd u vreme Broza i Miloševića. Naravno, to će platiti gubicima, ako već nisu. Mediji ne postoje zbog vlasti, nego zbog čitalaca i slušalaca.
Za čitaoce ovog dnevnika opet nezanimljiv dan, priprema predavanja tokom dana, uveče US Open.
XS
SM
MD
LG