Dostupni linkovi

Profil Dušana Bajatovića, najplaćenijeg funkcionera u Srbiji


Rukovanje Alekseja Milera, prestavnika Gasproma, i Dušana Bajatovića (prvi s leva), direktora Srbijagasa, prilikom potpisivanja jednog od sporazuma između Srbije i Rusije u Kremlju, 19. decembra 2017. Iza njih su predsednici Srbije Aleksandar Vučić i Rusije Vladimir Putin.

„Nije sramota imati, sramota je krasti“, jedna je od brojnih slikovitih izjava dugogodišnjeg direktora Javnog preduzeća Srbijagas Dušana Bajatovića.

Da li je Bajatović, kako su često pokušali da saberu mediji u Srbiji, čovek sa najvećom platom u Srbiji, ima li šest, sedam ili osam lukrativnih funkcija u energetskom sektoru?

Po sada dostupnom registru Agencije za sprečavanje korupcije, njegovi mesečni prihodi prelaze 2,3 miliona dinara (19.500 evra).

„O Srbijagasu i meni pisalo se mnogo, do te mere da su neke stvari postale legende. Moja primanja potiču iz međunarodnih kompanija, a menadžeri mog ranga toliko su plaćeni“, rekao je, između ostalog, Bajatović sredinom 2020. beogradskom listu Blic, napomenuvši da dobar deo sredstava daje u humanitarne svrhe, deci, siromašnima i bolnicama.

Kockice u mozaiku Bajatovićevih primanja dopunila je Zorana Mihajlović, od oktobra novopostavljena ministarka energetike u čijem resoru je Srbijagas, tvrdnjom da Bajatović ima platu od 2,4 miliona dinara (nešto više od 20.000 evra).

„Plata radnika Resavice je 65.000 dinara i treba da rade 38 godina da zarade ono direktor Srbijagasa zaradi za godinu dana. To nije normalno“, izjavila je Mihajlović u decembru 2020. pred rudarima Rudnika Resavica kod Despotovca u Istočnoj Srbiji.

Koliko iznosi njegova zarada, 40 prosečnih srpskih plata, ili pak 60, zavisi od kriterijuma šta sve u zaradu spada.

Bajatovićeva primanja, po registru Agencije za sprečavanje korupcije, sa članstvom u rukovodstvima više domaćih i srpsko-ruskih gasnih i drugih kompanija, sa pridodatim jednokratnim godišnjim bonusom u jednom trenutku dostigla su cifru višu od 3,9 miliona dinara (33.000 evra). To ga je u tom momentu svrstalo u kategoriju najbolje plaćenog državnog funkcionera u novijoj istoriji Srbije, koji apanažu dobija i kao poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) u Narodnoj Skupštini.

Koren moći do Moskve

Upravo u političkom poreklu i angažmanu ovog iskusnog stranačkog funkcionera, koji je krajem devedesetih godina XX veka u vreme tadašnjeg lidera SPS-a i šefa države Slobodana Miloševića bio među nekoliko perspektivnih „mladih lavova“ te partije, možda se mogu nazreti i uzrok i tajna njegovog društveno-poslovnog uspona.

Kao provereni kadar SPS-a od 2008. vodi jednu od najvažnijih firmi u državi, prvenstveno zaduženu za uvoz gasa sa čijeg čela do sada niko nije uspeo da ga smeni.

U poslednjih petnaestak godina na najvažnijim mestima u energetskom sektoru ministri energetike u dve Vlade bili su visoki funkcioneri SPS-a Petar Škundrić i Aleksandar Antić.

Aleksandar Antić, bivši ministar energetike Srbije i funkcioner SPS-a
Aleksandar Antić, bivši ministar energetike Srbije i funkcioner SPS-a

Dušan Bajatović je u fotelji Srbijagasa uprkos kontroverzama koje ga prate od postavljenja na čelo tog javnog preduzeća osnovanog 2005. Upravo te 2008, kada je Bajatović postavljen u Srbijagas, SPS se posle političkog brodoloma 2000. vratio na scenu koalicijom sa Demokratskom strankom, ušao u Vladu i dobio značajne resore, pa i energetiku.

Mada se SPS uglavnom u poslednjih 30 godina u javnosti percipira kao levičarska snaga naklonjena ruskoj politici, ta partija, naslednica Komunističke partije Srbije, dobre pozicije u Kremlju baštini još iz vremena SFR Jugoslavije.

Sredinom 2016. mandatar za sastav tadašnje nove Vlade Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Moskvi gde ga je primio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

“Vaša stranka ubedljivo je pobedila. Pored toga, neophodan broj mesta u parlamentu dobili su vaši saveznici. Znam da je planirano ubrzano formiranje Vlade. Želim da izrazim nadu da će, kakav god da bude njen budući sastav, mesta zauzeti dostojni ljudi koji će ozbiljno poklanjati pažnju razvoju naših bilateralnih odnosa”, rekao je tada između ostalog Vučiću, kako su posle sastanka prenele novinske agencije saopštenje Kremlja, Vladimir Putin.

Deo analitičara u Srbiji tu rečenicu protumačio je kao jasnu želju Moskve da neka od ministarskih mesta zauzmu proruski orijentisani kadrovi, odnosno socijalisti Ivice Dačića i biznismen i lider Srpske narodne partije Nenad Popović, koji su kasnije bili deo srpske izvršne vlasti.

U saopštenju Vlade Srbije posle tog susreta 26. maja pisalo je da su Putin i Vučić zaključili da “iskreno i istinsko prijateljstvo srpskog i ruskog naroda u budućnosti mora biti potvrđeno još konkretnijom i uspešnijom saradnjom u svim sferama društvenog života”.

Uzdrman od ministarke

Bajatovićev autoritet nedodirljivog direktora prvi put je ozbiljno uzdrmala funkcionerka vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i novopostavljena ministarka energetike u Vladi Srbije Zorana Mihajlović, koja je na toj dužnosti bila i u intermecu između SPS dvojca Škundrić-Antić.

U javnom pokušaju uspostavljanja hijerarhije, Mihajlović ga je u novembru prošle godine pred kamerama izbacila sa prvog sastanka u Ministarstvu jer nije došao sa pozvanim saradnicima. Bajatoviću, sudeći po poslednjim izjavama ministarke Mihajlović o eneregetskoj diversifikaciji snabdevanja i kritikama na njegov račun u vezi sa poslovanjem Srbijagasa, sledi grčevita borba za opstanak u direktorskoj fotelji nakon 12 godina neprikosnovene vladavine.

U jednoj od poslednjih izjava, od 26. januara, Zorana Mihajlović je izjavila da će zatražiti od nadležnih organa i Državne revizorske institucije (DRI) da prekontrolišu poslovanje Srbijagasa. Ona je takođe pozvala zaposlene u toj i drugim povezanim firmama da dostave ministarstvu sve informacije koje poseduju o njihovom poslovanju i problemima.

DRI je poslednju kontrolu poslovanja Srbijagasa uradila 2013. godine. Kako se navodi na sajtu te nezavisne institucije, ishod kontrole bio je podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv Dušana Bajatovića Prekršajnom sudu u Novom Sadu zbog nepoštovanja pojedinih odredbi Zakona o trgovini i Zakona o deviznom poslovanju.

Takođe, kako se navodi, DRI je tada podnela Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu prijavu za privredni prestup protiv Dušana Bajatovića i još nekoliko predstavnika Srbijagasa zbog nepoštovanja pojedinih odredbi Zakona o računovodstvu i reviziji. Ishod ovih prijava nije poznat.

Dušan Bajatović je, komentarišući nalaze DRI, tada rekao da ta institucija nije našla nikakve zloupotrebe i krivična dela.

Pod lupom Anencije za borbu protiv korupcije

Postupak protiv direktora Srbijagasa pokrenula je 2013. godine i Agencija za borbu protiv korupcije.

Kako je sredinom 2020. pisao Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Agencija za borbu protiv korupcije sumnjala je da je direktor Srbijagasa i potpredsednik SPS-a prikrio imovinu jer u svom izveštaju iz 2012. „nije prijavio oko 4,7 miliona dinara (po današnjem kursu 39.800 evra) prihoda koje je ostvario van radnog odnosa“.

Jesam socijalista, ali ne želim da budem socijalni slučaj.
Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa

Kako je tada naveo CINS, Bajatović je Agenciji objasnio da je u pitanju omaška i da mu nije bio cilj da sakrije stvarno stanje imovine. Kasnije, po pisanju CINS-a, Bajatović je 2015. iskoristio primenu načela oportuniteta koje tužilaštvu omogućava da odustane od procesuiranja nekog lica ako ono u humanitarne svrhe plati određeni novčani iznos, pa je, nakon što je Bajatović uplatio 200.000 dinara (1.700 evra) krivična prijava protiv njega odbačena.

„Jesam socijalista, ali ne želim da budem socijalni slučaj“, izjava je koja mu se pripisuje u jednoj od njegovih retkih biografija objavljenih na internetu, na sajtu Istinomera.

Po podacima Agencije za sprečavanje korupcije, Bajatović kao generalni direktor javnog preduzeća Srbijagas Novi Sad mesečno prima 174.378 dinara (oko 1.480 evra), kao poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije 28.686 dinara (243 evra), član Nadzornog odbora mešovitog rusko-srpskog Akcionarskog društva Jugorosgaz 1.473.344 dinara (12.480 evra), kao predsednik Nadzornog odbora mešovitog preduzeća Podzemno skladište gasa Banatski Dvor 590.000 (5.000 evra), od marta 2020. kao direktor srpko-ruskog Gastransa d.o.o. Novi Sad 1.707.000 (14.470 evra), a polovinom 2019. kao član Nadzornog odbora Jugorosgaza, stoji u izveštaju Agencije, dobio je godišnju nagradu u iznosu od 1.474.240 dinara (12.490 evra).

JP Srbijagas je u stopostotnom vlasništvu države. Preduzeće Gastrans, čija delatnost je cevovodni transport, osnovano je nakon obustavljanja projekta i istoimene firme Južni tok Srbija i u njemu Srbijagas ima udeo od 49 odsto, a Gasprom 51 odsto. Jugorosgas a. d. Beograd je takođe preduzeće sa mešovitom vlasničkom strukturom čija delatnost je izgradnja gasovodnih sistema, transport i promet prirodnog gasa. Podzemno skladište gasa Banatski Dvor, po srpsko-ruskom ugovoru iz 2009, zajedničko je preduzeće u kom je udeo Gasproma 51 odsto, a Srbijagasa 49.

Ruski Gasprom (Gazprom), jedna je od najvećih naftnih i gasnih kompanija u svetu, vlasnik je Naftne industrije Srbije (NIS) sa 56,15 odsto akcijskog kapitala.

Poslovni zenit u Sočiju

Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, rođen je 1967. u Ravnom Selu kod Vrbasa. U poslovnom rezimeu stoji mu da je u Subotici završio Ekonomski fakultet i Višu elektrotehničku školu.

Političke funkcije Dušana Bajatovića ređaju se od poslanika i šefa odborničke grupe SPS-a u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora, zatim u Narodnoj Skupštini Srbije i u Skupštini Vojvodine, preko potpredsednika vojvođanskog Izvršnog veća, člana Izvršnog odbora Regionalne privredne komore Novi Sad, generalnog sekretara Omladinskog saveza Srbije, do poslaničkog mesta u Skupštini Srbije i funkcije člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Evropski biznis kongres izabrao ga je u Kanu u junu 2010. godine za člana Predsedavajućeg komiteta ove asocijacije koja okuplja 117 kompanija iz 23 evropske zemlje.

Poslovni zenit dostigao je u maju 2009. godine, kada je u ruskom letovalištu Soči sa Aleksejem Borisovičem Milerom, predsednikom Upravnog odbora kompanije Gasprom, potpisao osnovni sporazum o saradnji za projekat ruskog gasovoda Južni tok na teritoriji Srbije.

Nekoliko meseci kasnije, prilikom posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Srbiji, Bajatović i Miler u Beogradu su potpisali Ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća za Podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Memorandum o gasovodu Južni tok, koji kasnije zbog protivljenja Evropske unije nije realizovan.

Dušan Bajatović jedan je od retkih predstavnika vlasti u Srbiji koji tečno govore ruski jezik. Bajatović nije odgovorio na telefonski poziv RSE za učešće u ovoj temi.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG