Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je ko je odgovaran za tešku zdravstvenu krizu u Srbiji i Bosni i Hercegovini izazvanu pandemijom korona virusa. Sagovornici su bili Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, i Zijad Latifović, predsednik Sindikata zdravstvenih radnika Federacije Bosne i Hercegovine.
Razgovaralo se o tome zašto u Kriznom štabu Srbije za suzbijanje COIVDa-19 glavnu reč vode političari, zašto u Federaciji BIH ima 11 kriznih štabova i kako to utiče na borbu protiv pandemije, zašto lekari snose konsekvence kada kritikuju stanje u zdravstvu, zašto se u Federaciji BiH čekalo pet meseci da zdravstvene ustanove dobiju testove, maske i ostalu opremu koju su poslali donatori i da li su lekari i medicinski radnici, koji rade u kovid bolnicama, dovoljno zaštićeni.
Bilo je reči i o tome zašto zdravstvu Bosne i Hercegovine nedostaju lekari i medicinsko osoblje iako ih u velikom broju ima na birou rada, kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pretio Radetu Paniću kada je Panić rekao da je zdravstveni sistem u Srbiji pukao, zašto takvih pretnji nema u Bosni i Hercegovini, kao i o tome zbog čega su političari najodgovorniji za sadašnju tešku situaciju u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Omer Karabeg: U kakvom je stanju zdravstvo u Srbiji? Da li može da se nosi s pandemijom?
Rade Panić: Što se tiče zdravstvenih radnika i kapaciteta, mislim da bismo mogli da se nosimo sa ovom pandemijom, ali problem je što vlast u Srbiji očigledno nije reagovala na pravi način, niti adekvatno koristi kapacitete. Trenutno je veliki problem što sve pacijente, koji zahtevaju hospitalizaciju, ne možemo da smestimo u bolnice prvenstveno zbog loše organizacije. Zbog toga sam rekao da je zdravstveni sistem pukao, što je izazvalo bes vlasti.
Kad sam to rekao, mislio sam pre svega na to da ministar zdravlja nije uradio ono na šta je bio obavezan po zakonu i na čnjenicu da umesto Republičke stručne komisije za zaštitu od zaraznih bolesti borbom protiv epidemije upravlja Krizni štab u kome većinu čine političari koji nisu ni kvalifikovani, ni sposobni da donose adekvatne mere.
Zijad Latifović: U Bosni i Hercegovini je veoma komplikovan sistem zdravstvene zaštite. Mi nemamo ministarsvo zdravlja na nivou Bosne i Hercegovine već je sve prepuštene entitetskim vladama - Vladi Republike Srpske i Vladi Federacije Bosne i Hercegovine. U Federaciji je još složeniji sistem zato je ona podijeljena na 10 kantona i županija od kojih svaka ima svoj krizni štab plus krizni štab na nivou Federacije.
Trenutno nam je najveći problemi nedostatak zdravstvenog osoblja. Preko 2.600 zdravstvenih radnika je oboljelo od COVID-19 tako da ćemo vrlo teško iznijeti bitku protiv pandemije ukoliko nam vlast ne omogući da zaposlimo nove ljude.
Pretnje
Omer Karabeg: Gospodine Paniću, kad ste izjavili da je zdravstveni sistem u Srbiji pukao, Aleksandar Vučić je rekao da bi se s vama brutalno obračunao da nije predsednik države. Inače, vas režimski mediji nazivaju izdajnikom. Može li se reći da ste vi na crnoj listi?
Rade Panić: Da budemo precizni, rekao je da bi mi brutalno odgovorio, ne da bi se brutalno obračunao. Prozivali su me i narodni poslanici u Skupštini Srbije koji pokušavaju da se dodvore svom gospodaru nazivajući me domaćim izdajnikom i stranim plaćenikom. Smeta im što Sindikat lekara i farmaceuta i ja kao njegov glasnogovornik govorimo istinu i ukazujemo na probleme.
Mnogo toga je ova vlast uradila loše, ali sve to pokriva svojom propagandnom mašinerijom i tako sakriva istinu. Bez obzira na to mi imamo veliku podršku građana koji znaju da govorimo istinu, a da vlast, uključujući i predsednika Republike, obmanjuje javnost.
Omer Karabeg: Da li lekari u Federaciji BiH dobijaju pretnje od predstavnika vlasti kad kritikuju stanje u zdravstvu?
Zijad Latifović: Mi ne dobijamo tako otvorene prijetnje jer su se naši funkcioneri pozabavili sami sobom s obzirom da su proteklih mjeseci mnoge stvari netransparetno urađene, pa su neki od funkcionera predmet istrage. Navešću vam samo jedan primjer kako radi naša vlast. Na početkui pandemije imali smo problem sa opremom koju je teško bilo nabaviti. Ali vrlo brzo su nam stigle donacije od nekih zemalja. I šta se desilo? Umjesto da oprema bude odmah raspodjeljena zdravstvenim ustanovama, čekala je su skladištima 4-5 mjeseci, a mi smo bili bez testova, maski, rukavica i druge zaštitne opreme.
Vrijednost te opreme nije bila mala. Samo jedan avion koji je došao, čini mi se, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata donio je opremu u vrijednosti šest miliona maraka. Da bismo došli do te opreme, morali smo svakodnevno da vršimo pritisak, morali smo praktično da je otimamo.
Omer Karabeg: Zašto u Srbiji lekari i medicinsko osoblje koji kritikuju stanje u zdravstvu snose posledice? Ovih dana je protiv lekara Hitne pomoći u Nišu, koji je na Facebooku napisao da Hitna pomoć u Nišu nema dovoljno terenskih vozila i lekara, podneta disciplinska prijava zbog, kako se kaže, iznošenja neistina i uznemiravanja javnosti. A on je govorio istinu.
Rade Panić: Zato što pokušavaju da nas ućutkaju. Vlast u Srbiji se vrlo osilila i misli da joj je sve dozvoljeno. Ali situacija je toliko loša da skoro svaka porodica u Srbiji to oseća. Sve je veći broj preminulih tako da plašim se da će uskoro svako znati nekoga ko je izgubio život tokom ove epidemije.
Odmazda
Omer Karabeg: Koliko znam bilo je lekara, čak i šefova odeljenja, koji su smenjeni ili prebačeni na niža radna mesta nakon što su potpisali otvoreno pismo uduženja Ujedinjeni protiv kovida u kome se traži smena Kriznog štaba. To pismo je, inače, potpisalo 3.000 lekara i medicinskih radnika.
Rade Panić: Bilo je puno takvih slučajeva. Bilo je i načelnika i direktora nad kojima je izvršena odmazda. Vrši se pritisak bukvalno na svakog potpisnika. U mnogim zdravstvenim ustanovama je apsolutno nepoželjno biti član sindikata. Protiv medicinskih sestara, tehničara i lekara primenjuju se razne mere zastrašivanja, prisiljavaju ih da rade van medicinskih protokola - da li bez zaštitne opreme ili bez dovoljne količine lekova.
Imamo veliki problem da dođemo do pravih podataka o tome koliki je broj novoobolelih i preminulih, koliko ima zaštitne opreme, koliko se radi testova. Kad je reč o testovima, saopštavaju se ogromne brojke koje je vrlo teško proveriti.
Omer Karabeg: Da li je u Federaciji BiH bilo zastrašivanja zbog kritike?
Zijad Latifović: Nažalost, jeste. I kod nas su se takve stvari dešavale. Naš sindikat je uvijek stao na stranu tih ljudi. Mi imamo i problem sa nesposobnim rukovodiocima koje je postavila vlast. To su ljudi koji nisu sposobni da rukovode zdravstvenim ustanovama ni u normalnim uslovima, a kamoli u uslovima pandemije. Ali politika ih čuva.
Kod nas se politika miješa u svaki segment zdravstva. Pravi se problem između kantona, jer se jednom daje više, a drugom manje, a u Sarajevu se vještački stvara problem između dvije bolnice. Ja sam u jednom razgovoru sa ljudima iz vrha vlasti rekao da više nećemo pregovarati kao do sada. Pozvao sam ih da zajedno sa mojim kolegama i sa mnom obuku zaštitna odijela, maske i skafandere, da provedu u njima 12 sati, pa da onda sjednemo za sto da pregovaramo.
Omer Karabeg: Mislite li da bi nakon toga razumeli vaše probleme?
Zijad Latifović: Nisam siguran, ali bi vjerovatno bili uplašeni.
Krizni štab u službi vlasti
Omer Karabeg: Koliko je Krizni štab u Srbiji samostalan u donošenju odluka?
Rade Panić: Struka u Kriznom štabu apsolutno nije samostalna. Skoro smo imali priliku da čujemo novopostavljenog državnog sekretara Mirsada Đerleka koji je na pitanje novinarke zašto epidemiolozi doktor Predrag Kon i profesor Branislav Tiodorović govore da se bar tri nedelje zakasnilo sa merama odgovorio da su oni samo izneli svoje mišljenje. U Kriznom štabu, kao što sam već rekao, većinu čine političari. Oni uvek nadglasaju struku. Ali čak i takav krizni štab, u kome političari imaju prevagu, ne donosi odluke samostalno, već premijerka Ana Brnabić mora da ide na konsultacije kod predsednika Vučića da bi se neka mera usvojila.
Čini se da u ovom trenutku jedan čovek - pravnik, koji je apsolutno nemerodavan i nekompetentan za donošenje bilo kakvih odluka koje se tiču epidemije, odlučuje o tome šta treba da se radi u zdravstvu. Plašim se da to može puno da nas košta u zdravlju i životima građana.
Inače, sistem popušta, zdravstveni radnici su krajnje iscrpljeni. Zvanično je preko 2.500 obolelih zdravstvenih radnika u Srbiji. Međutim, svaku cifru koju zvanično saopšte morate pomnožiti bar sa dva - a u jednom trenutku je broj novoobolelih trebalo pomnožiti i sa pet - da biste znali pravo stanje. U kontaktima sa doktorom Konom uverio sam se da on kao vodeći ili najistureniji član Kriznog štaba, a od onih koji su aktivni verovatno i najbolji epidemiolog, nema podatke sa terena. Kada sam ga letos pitao da li zna da u Novom Pazaru gori, odgovorio mi je da će se raspitati.
Sutradan sam se potrudio da informacije o stanju u Novom Pazaru dospeju u javnost. Bilo je strašno. Tamo se desila humanitarna katastrofa u drugom talasu pandemije koji je jedino imala Srbija i koji se desio zbog predizborne kampanje i izbora. Sada se može dogoditi da u celoj Srbiji bude kao što je letos bilo u Novom Pazaru.
Omer Karabeg: Da li u Kriznom štabu Federacije BiH ima više političara nego stručnjaka?
Zijad Latifović: Za razliku od Srbije mi imamo drugačiji problem. Kao što sam rekao, mi imamo deset kantonalnih i županijskih kriznih štabova i jedan na nivou Federacije. To je krovni krizni štab koji zajedno sa političarima donosi neke mjere, a onda se ogradi i kaže da će krizni štabovi kantona donijeti posebne mjere u zavisnosti od tamošnje epidemiološke situacije. Pa se dešava da pojedini kantoni uvede vrlo stroge mjere i potpuno se zatvore, a drugi sve drže otvoreno - i onda na terenu imamo rašomonijadu.
Kao i sve zemlje u regionu i Bosna i Hercegovina je u vrhu svjetske liste po smrtnosti od COVID-19 na 100.000 stanovnika. Mislim da smo na šestom mjestu i da ćemo ovako razjedinjeni, bez prave mogućnosti upravljanja krizom, nažalost, i napredovati na toj listi. Članovi našeg sindikata - vrhunski stručnjaci, koji jako dobro znaju kako se treba nositi sa epidemiološkim krizama, ukazivali su na greške i pokušavali da sugerišu pojedine mjere. Međutim, kod nas niko ne priznaje grešku i teško je imenovati krivca jer su ovlasti podijeljene po po kantonima i županijama i niko ne priznaje krivicu.
Koliko je zdravstvenih radnika zaraženo korona virusom u BiH?
Sakrivanje istine
Omer Karabeg: Da li se u Srbiji kriju stvarni podaci o broju umrlih od COVID-19? Meni je čudno da Srbija i Hrvatska dnevno imaju skoro isti broj smrtnih slučajeva od korone mada Srbija često ima i dvostruko više zaraženih. A Srbija nema bolji zdravstveni sistem od Hrvatske.
Rade Panić: Gotovo sam siguran da ste u pravu da se u ovom trenutku u Srbiji kriju podaci o broju preminulih od COVIDa-19. Na početku epidemije su se krili podaci o broju novoobolelih i preminulih, Međutim, istraživačko novinarstvo je uspelo da dođe do podataka o broju preminulih i pokazalo se da je tokom leta vlast manipulisala podacima. Sada su nešto oprezniji što se tiče broja preminulih, ali mislim da i dalje kriju prave podatke. Imam neke dokaze da se prepravljaju potvrde o smrti i otpusne liste. Kada kolega lekar napiše da je pacijent umro od COVIDa-19, sutradan dođe načelnik, poništi otpusnu listu i prepravi podatke.
Verujem da bi ono što je kolega Latifović predložio funkcionerima u Bosni i Hercegovini trebalo uraditi i kod nas. Možda bi prvo trebalo ponuditi kolegama u Kriznom štabu da obuku skafander bar na osam ili 12 sati i da vide kako izgleda raditi sa pacijentima u teškim uslovima. Doktor Kon kaže da će, ako se nastavimo ponašati kao do sada, posle Nove godine biti velika eksplozija epidemije. Ja mislim da bi doktor Kon morao da zahteva da se radi kako struka kaže - a zakon mu omogućava da to traži - ili da napusti Krizni štab. Nadam se da ćemo, kad sve ovo prođe, utvrditi ko je bio odgovoran za propuste i da će krivci odgovarati za ono što su radili.
Omer Karabeg: Da li se u Bosni i Hercegovini kriju podaci o broju umrlih od COVIDa-19?
Zijad Latifović: S obzirom na koji način funkcioniše ovdašnja vlast, mislim da oni nisu u stanju ni da sakriju podatke. Ali, bez obzira kako se zvanično prikazuje broj umrlih, ja znam da je on ogroman. Zvanično u Federaciji BiH ima oko 1.800, a u Republici Srpskoj preko 1.300 mrtvih. To je nešto preko 3.000 što je ogroman broj za zemlju u kojoj sada živi nešto više od tri miliona stanovnika. Broj umrlih od korona virusa raste. Ako se ovako nastavi, imaćemo italijanski i španjolski scenario. U ovom trenutku se rade samo hitne operacije. Sve ostalo čeka.
Trebamo napraviti takvu organizaciju da se na operacije ne čeka predugo jer nije bitno da li će ljudi umrijeti od COVIDa ili od srčanog zastoja zato što operacija nije urađena na vrijeme. Ako nešto ne promijenimo, imaćemo pandemiju smrti od drugih bolesti. Moramo imati empatiju prema pacijentu. Njega boli noga zato što mu je upaljen nokat. On ne razumije, niti treba da razumije zašto ne može da dobije zdravstvenu uslugu koja će mu olakšati bol. Krizni štabovi se nisu snašli. Oni su morali znati da ova situacija neće trajati dva dana, da će ovo trajati mjesecima i morali su naći način da se pomogne svim pacijentima.
TV duel
Omer Karabeg: Gospodine Paniću, nakon što je predsednik Vučić izjavio da bi vam brutalno odgovorio da nije predsednik države, vi ste ga pozvali na televizijski duel na javnom servisu - Radio televiziji Srbije. Da li vam je odgovorio?
Rade Panić: Nije. Verujem da mi neće odgovoriti. Predsednik je svestan da su činjenice na mojoj strani i da bi se u tom razgovoru videlo koliko on u stvari obmanjuje javnost. Naš predsednik je poznat po tome da nikada ne učestvuje u duelima sa svojim oponentima. Njegov sagovornik je uvek novinar koji je često zastrašen. Predsednik sprovodi određenu vrstu mobinga nad tim novinarima.
Ne očekujem, dakle, da predsednik ili bar ministar zdravlja odgovore na moj poziv i zajedno sa mnom izađu na televiziju i dokažu građanima da je istina to što tvrde da ja rušim državu i zdravstveni sistem Srbije. Kada bi prihvatili moj poziv, videlo bi se da u stvari oni ne rade po zakonu i da su onemogućili adekvatnu borbu protiv epidemije.
Omer Karabeg: Gospodine Latifoviću, koga biste vi od funkcionera pozvali na televizijski duel?
Zijad Latifović: Meni je jako teško pozvati bilo koga zato što bih morao pozvati pola studija. Ja sam učestvovao u jednoj emisiji gdje su bila četiri političara i ja. Na kraju sam im rekao: "Vi ste se svi okrenuli protiv mene. Nije mi problem da vam odgovorim, ali razgovarajte s argumentima. Nemojte razgovarati politički. Nije vrijeme za politiku. Vrijeme je da kažemo građanima šta ćemo uraditi u ovoj pandemiji". Vrlo bi mi teško bilo naći funkcionera koji je spreman da ukrsti rukavice jer oni ne prihvataju nikakvu odgovornost, uvijek prebacuju lopticu na drugoga.
Omer Karabeg: U zaključku, ko je najviše odgovaran za tešku situaciju u Srbiji?
Rade Panić: Tu nema dileme. Zakon je vrlo jasan. Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u trećem mandatu, bio je odgovoran od onog trenutka kada se vest iz Kine proširila po svetu i kada smo postali svesni da će se bolest pojaviti i kod nas. Druga je stvar što svi znamo da se u ovoj zemlji za sve pita samo jedna osoba, a to je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Zijad Latifović: Što se tiče Federacije BiH, mi nemamo jednog odgovornog čovjeka. Odgovorni su mnogi političari koji do sada nisu napravili reformu zdravstva. Zdravstveni sistem treba da se depolitizije, da se iz njega izbaci politika i da se isključivo pita struka. Ovo što se sada dešava u zdravstvu ne obećava ništa dobro. Ako se ovako nastavi, imaćemo ružni scenario.
Facebook Forum