Piše: Julija Petrovskaja
Uprkos raspravi o ruskoj statistici žrtava korona virusa, koja je pod sve većim kritikama stručnjaka, vlasti u Rusiji smatraju da je situacija ohrabrujuća. Broj zaraženih se poslednjih dana smanjuje, dok se mere restrikcije ublažavaju. Međutim, borba protiv COVID-19 i dalje ostaje dominantna tema dnevnih vesti i političkih tok šoua na ruskoj televiziji pod kontrolom Kremlja i državnih struktura.
Od početka krize preko vladinih medija se radi na stvaranju što bolje slike epidemije u Rusiji, najčešće uz naglašavanje podrške stanovništva i biznisa od strane vlasti, te "dostignuća" u ruskom zdravstvu. Ova slika se dopunjava dramatičnom interpretacijom događaja u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji. Način postupanja s krizom u ovim zemljama se dovodi u sumnju, a ostaje prostora i za antiukrajinsku priču.
Širenju "ispravne" slike pomažu sve relevantne državne agencije putem društvenih mreža. Najpozitivniju priču o ruskoj borbi protiv korona virusa pravi stranica Ministarstva zdravlja na Fejsbuku, mada za optimizam, sudeći po brojnim komentarima, nema dovoljno razloga.
Ruska televizija predviđa uspeh za ruski tim koji radi na vakcini, a u testiranju stanovništva na korona virus Rusiji se pripisuje "apsolutno vođstvo" u svetu. Iako efikasna vakcina još nije ni napravljena, a Rusija sa 8,1 miliona urađenih testova zauzima tek drugo mesto posle SAD-a sa 13 miliona analiza (Covidtracking.com), mnogi gledaoci neće proveravati informacije, pa vlastima nije teško da kod dela javnosti stvore utisak da je situacija u Rusiji mnogo bolja nego što jeste.
Kako izveštavaju mediji
Mediji pod kontrolom Kremlja slabo izveštavaju o izazovima s kojima se lekari susreću. Video poruke zdravstvenih radnika u kojima se žale na ozbiljne propuste i masovnu infekciju u bolnicama nisu za emitovanje na glavnim TV stanicama. Snimci višesatnih redova vozila hitne pomoći ispred bolnica dospeli su na televiziju tek nakon velikog odjeka na Internetu.
Dok nezavisni mediji upoređuju rad lekara s ratom u kojem "vojnicima" nedostaje uniforma ili oružje, udarne su vesti na državnoj televiziji onlajn sastanci Vladimira Putina i otvaranje novih bolnica "opremljenih prema svim standardima".
Međutim, internet je preplavljen dramatičnim snimcima i pričama pacijenata i lekara. Pacijenti se žale da ih "dovoze kao stoku" u bolnice bez lekova i lekara, a zdravstveni radnici i dalje govore o prekovremenom radu bez dodatne plate i nedostatku testova i najobičnijih maski, čak i nakon više meseci od početka epidemije.
Krizu prati netransparentnost podataka o zaraženom osoblju ali i sukob oko plata, koje su vlasti obećale za neposredni rad sa zaraženim pacijentima. O izuzetno malim platama ovih dana izveštavaju sami zdravstveni radnici, kao, recimo, vozač hitne pomoći u Murmansku Igor Čižov, koji je za april dobio dodatak od 229 rubalja, odnosno svega tri evra. Iako je došlo do masovnih protesta zbog neisplaćenih dodataka na platu, ova priča je nestala sa TV ekrana, nakon što je Vladmir Putin zatražio od nadležnih da reše problem u roku od nekoliko dana.
Ranije su vlasti objavile da će osoblje koje neposredno radi sa zaraženim pacijentima primati dodatno 25-80 hiljada rubalja mesečno (do hiljadu evra). U međuvremenu priča se iskomplikovala i za sada nije sasvim jasno koliko će biti isplaćeno za "faktički rad".
U čemu je problem s brojevima
Tačan broj inficiranih i umrlih zdravstvenih radnika je pod znakom pitanja. Zvanične brojke se razlikuju od nezvaničnih, jer su, kako kažu lekari, šefovi navikli da se igraju sa statistikama. U aprilu grupa ruskih lekara objavila je spisak svojih kolega koji su umrli tokom epidemije. Ova lista sa 255 imena dopunjava se skoro svaki dan. Inicijatori projekta smatraju svojom obavezom "očuvanje sećanja na pokojne kolege, a ne vođenje statistika", u kojima su vlasti mrtve podelili na "bolesne i zdrave".
Međutim, zaraženi lekari i porodice umrlih od COVID-19 mogu tražiti odštetu, a to je 300-500 hiljada rubalja u slučaju zaraze (3.830- 6.380 evra) i jedan milion rubalja u slučaju smrti (12.700 evra).
Državna televizija ne ulazi u detaljnu analizu ovih statistika i izbegava stručnu raspravu o problemima u zdravstvu. Mada su u emisije često pozvani zdravstveni stručnjaci i naučnici, a u svakom tok-šou najglasniji su "analitičari", koji su dobro poznati ruskoj publici po svojim nastupima o Ukrajini, Siriji, krizama u EU ili američkoj politici. Tokom ovih rasprava ispostavilo se da je korona virus sasvim pogodan za diskreditaciju kritičara Kremlja kao provokatora i plaćenika zapadnih obaveštajnih agencija.
Uloga TV zvezda
Na ruskoj televiziji naravno ima i voditelja-lekara koji utiču na poglede javnosti na situacijiu s korona virusom. U ovim emisijama događaji se često prilagođavaju potrebama ruskih vlasti, stvara se relativno pozitivna slika stanja u Rusiji, bez naglaska na najoštrije teme u zdravstvu, kao što su nedostatak potrebne opreme, male plate i visoku smrtnost među zdravstvenim radnicima.
Najpoznatiji među ovim "televizijskim zvezdama" je šef Informativnog centra za praćenje COVID-19 Aleksandar Mjasnjikov. Njegovo imenovanje izazvalo je mnoge kritike, s obzirom na to da je tvrdio još u februaru da je verovatnoća inficiranja korona virusom u Rusiji "nula i nula". Kasnije je govorio kako korona virus ne predstavlja veliku opasnost za ljude.
Mjasnjikov nije virusolog ili epidemiolog, on je kardiolog i bivši glavni lekar bolnice u Kremlju. U 2018. godini, bio je predstavnik Vladimira Putina na predsedničkim izborima, a potom i predstavnik Sergeja Sobjanina na izborima za gradonačelnika Moskve. Trenutno je glavni lekar moskovske kliničke bolnice broj 71.
Mjasnikov je, prema podacima iz njegove biografije, rođen 1953. u Lenjingradu, u porodici lekara. Radio je 1980-ih u inostranstvu, uključujući misiju Crvenog krsta u Africi, pa onda u Francuskoj i Sjedinjenim Državama.
U poslednjih nekoliko godina postao je prava zvezda ruske televizije, pojavljuje se u različitim emisijama kako bi komentarisao najširi spektar pitanja, od ishrane za trudnice do razvoja epidemije korona virusa. Jedna od najskandaloznijih njegovih izjava je da će "umreti svi koji bi trebali da umru".
Mjasnikov je na svom Instagramu prikazao rad lekara u intenzivnoj terapiji za zaražene korona virusom, tvrdeći da je ovo "rutinski rad" i da nije "ništa zastrašujuće". Bio je među stručnjacima koji su negirali izveštaje New York Timesa i Financial Timesa o mnogo većoj smrtnosti u Rusiji, koji su izazvali ozbiljno nezadovoljstvo ruskih vlasti, pa čak i zahteve nekih poslanika za oduzimanje akreditacija.
Kasnije je Mjasnjikov nazvao američke bolnice "filijalom pakla", gde, kako je tvrdio, otvoreno pucaju iz vatrenog oružja. A pored toga, napao je kritičare ruskih vlasti, savetujući da "svoje jezike uvuku u ono mesto za sedenje".
Ove izjave su pokrenule rasprave na društvenim mrežama, ali je doktoru medicine priskočio u pomoć poznati kremaljski propagandista Vladimir Solovjov. Uz pogrdne reči za kritičare tvrdio je da "niko Mjasnjikova ne može da ujede". Ne zna se na šta je tačno mislio, ali, prema pisanju dela ruskih medija, Mjasnjikov je prijatelj šefa državne naftne kompanije Rosneft, Igora Sečina, koga je navodno upoznao još u Angoli.
Ko je Jelena Mališeva
Na podršku Solovjova može računati još jedna poznata TV lekarka, Jelena Mališeva, koja takođe često komentariše problem korona virusa, mada nije uvek jasno na kojim se činjenicama temelji svoje izjave. Ona je jednom opasni virus nazvala "čudom čudotvornim" i "najboljim virusom", jer, kako je objasnila, od zaraze umiru samo starije osobe, a ne i deca, što nije tačno.
U jeku epidemije, 22. aprila, tvrdila je kako je Moskva u potpunosti spremna za ukidanje restrikcija, jer "ima dovoljno bolničkih kreveta i mehaničkih ventilatora (respiratora)".
Ova doktorka je na ruskoj televiziji prisutna od 1990-ih, a od 2012. promoviše svoj komercijalni projekat, i to jako skupu "Dijetu Jelene Mališeve". Pored toga, članica je centralnog štaba proputinovog "Sveruskog narodnog fronta". Bila je predstavnica Sergeja Sobjanina na izborima za gradonačelnika u 2018. godini. Otvorila je nekoliko medicinskih centara u Moskvi, Sankt Peterburgu i Krasnodaru, i klinika za mršavljenje u deset ruskih gradova. Ova mreža se stalno širi. Dva njena sina žive i rade u SAD-u.
Usred epidemije, ruska javnost je saznala da Mališeva poseduje dva stana u Njujorku i kuću od 1.100 m² u Nju Džersiju, ukupne vrednosti gotovo 11 miliona dolara. Ove podatke izneo je Fond za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog u svojoj istrazi "Zlatni dvorac vašeg omiljenog doktora".
Prema mišljenju Fonda, porodica nije sebi mogla da priušti takve troškove iz prihoda na televiziji. Bogatstvo ove TV zvezde Navaljni povezuje s podrškom vladajuće Ujedinjene Rusije, Sergeja Sobjanina i Vladimira Putina. Međutim, kako podseća, Mališeva je sve vreme širila lažne podatke o epidemiji i umanjivala rizik od infekcije.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Facebook Forum