Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Brisel proverava kineske kredite Srbiji


Modernizacija pruge stare više od 130 godina finansira se kineskim i ruskim kreditima (Foto: pruga Beograd-Budimpešta kod Subotice)

Evropska komisija (EK) utvrđuje usklađenost železničkog projekta Beograd -Budimpešta sa zakonodavstvom Evropske unije.

"U ovoj fazi Komisija nije formulisala nikakve stavove u vezi sa tim pitanjem - a dijalog sa nacionalnim vlastima, na tehničkom nivou, je u toku", stav je Evropske komisije - izvršnog organa, odnosno vlade Evropske unije (EU) o upitu Radija Slobodna Evropa (RSE), a nakon što je Srbija nedavno u Sofiji sa konzorcijumom kineskih kompanija potpisala ugovor vredan 943 miliona evra za gradnju treće deonice brze pruge Beograd - Budimpešta, projekta koji zajednički realizuju Kina, Mađarska i Srbija. Ukupna vrednost procenjena je na dve milijarde dolara.

Komisija nije formulisala nikakve stavove u vezi sa tim pitanjem – a dijalog sa nacionalnim vlastima, na tehničkom nivou, je u toku: odgovor Evropske komisije
Komisija nije formulisala nikakve stavove u vezi sa tim pitanjem – a dijalog sa nacionalnim vlastima, na tehničkom nivou, je u toku: odgovor Evropske komisije

Srbija, država devastirane železničke infrastrukture u kojoj prosečna brzina voza ne prelazi 50 kilometara na sat, uključila se u projekat modernizacije pruge Beograd - Budimpešta dužine 350 kilometara, 2014. godine u Beogradu na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine. Ugovor o modernizaciji prve deonice te pruge potpisan je maja 2017. u Pekingu.

Prosečna brzina od oko 150 kilometara na čas i drastično skraćivanje vremena putovanja do Budimpešte sa aktuelnih više od osam sati - glavna su obećana i aduti predstavnika vlasti za ulazak Srbije u posao modernizacije pruge Beograd - Budimpešta sa Mađarskom, članicom Evropske unije i Kinom, poslednjih godina ekonomski sve prisutnijom u svetskim i evropskim državama zbog privrednog buma koji je ostvarila.

Sve ono na šta, u najvećoj meri, ne mogu da računaju putnici vozova koji saobraćaju na pruzi građenoj u intervalu od 1881. do 1884, koja je bila i deo slavne linije Orijent ekspres.

"Jako spor, verovatno zbog nekvaliteta pruge. A i sama granica - granični pregledi su vrlo spori. Ja to jedino podnosim tako da uvek nosim sa sobom i knjigu i laptop. Filmove gledam i unapred sam pripremljena da će to trajati", kaže nam meštanka Subotice Edita Šoš, koja periodično iz tog grada do prestonice Mađarske železnicom putuje čak pet sati.

Video RSE, septembar 2013.

Železnice Srbije
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:00:44 0:00

Modernizacija tri dela postojeće jednokolosečne pruge, stare više od 130 godina, finansira se kreditima koje su Srbiji odobrile Kina i Rusija i to - dve deonice kineskim, a jedna novcem iz ruskog kredita.

Novembra 2017. u Beogradu su svečano otvoreni radovi na rekonstrukciji prve deonice do Stare Pazove. Posao se još tada našao pod lupom Evropske komisije, čiji su predstavnici izneli stav da "razmatraju je li projekat izgradnje brze železničke pruge Beograd - Budimpešta u skladu s pravilima Evropske unije o konkurentnosti", što su i ponovili na upit RSE.

To se prevashodno odnosi na Mađarsku, članicu EU, za koju se i dalje utvrđuje da li je izvođenje radova dodelila kineskim kompanijama bez prethodnog raspisivanja tendera.

"Kinezi prosto prodaju svoj posao. Ne investiraju oni ovdje ništa u vezi sa tim poslom... Oni investiraju u svoju privredu - odnosno kreditiraju sami sebe, a mi vraćamo kredit", ukazuje u izjavi za RSE Mahmud Bušatlija, ekonomista i stručnjak za strana ulaganja, na svoje tumačenje posla u koji je Srbija sa kineskom stranom ušla u okviru ekonomske saradnje šesnaest evropskih država i Kine pod nazivom - samit '16 plus jedan'.

Kinezi prosto prodaju svoj posao. Ne investiraju oni ovdje ništa u vezi sa tim poslom... Oni investiraju u svoju privredu: Mahmud Bušatlija
Kinezi prosto prodaju svoj posao. Ne investiraju oni ovdje ništa u vezi sa tim poslom... Oni investiraju u svoju privredu: Mahmud Bušatlija

"Nisu rekli ‘mi ćemo investirati u naša preduzeća na vašoj teritoriji i zaposliti vaše ljude i resurse i plaćati uredno za njihovo korišćenje’. Ne, oni su jasno rekli: ‘Naš cilj u saradnji sa vama je isključivo da vam prodajemo robe i usluge", kaže Bušatlija - ukazujući, u neku ruku, na kritike dela javnosti na račun tog projekta.

Po njima, Srbija kreditima koji su joj odobreni u Kini - kineskim preduzećima (ljudstvu, mašinama i ostalom potrebnom) plaća da rade na infrastrukturnim projektima u Srbiji, a potom toj državi i vraća kredit koji je iskoristila za plaćanje tog posla.

"Naši odnosi sa Narodnom Republikom Kinom su takvi da u svakom ugovoru, koji sa njima radimo, stoji da je obaveza da 49 - 50 odsto posla rade srpske kompanije i naši, srpski, radnici. I ne samo to, pa i u onih drugih 50 odsto, angažovane su srpske kompanije. Važno je da se Srbija razvija i važno je da ima puteve i železnice, ako toga ne budemo imali, bićemo na margini svih događaja", bila je nedavna reakcija na takve i slične tvrdnje Zorane Mihajlović, ministarke građevinarstva, koja je u Sofiji potpisala ugovor za modernizaciju treće deonice pruge Beograd - Budimpešta, od Novog Sada do Subotice dužine 107 kilometara, kako je saopšila, vrednosti 943 miliona evra.

U svakom ugovoru stoji da je obaveza da 49-50 odsto posla rade srpske kompanije: Zorana Mihajlović
U svakom ugovoru stoji da je obaveza da 49-50 odsto posla rade srpske kompanije: Zorana Mihajlović

Istovremeno, Mahmud Bušatlija ulaganje u železničku infrastrukturu vidi kao ključ reindustrijalizacije Srbije i iskorak u transportu putnika i roba - ali upozorava da ne vidi ekonomsku opravdanost za, kako ga označava, enormno zaduživanje (ukupnu vrednost modernizacije pruge Beograd Budimpešta vlasti Srbije su procenile na dve milijarde evra), za projekat čija je isplativost, kako podvlači, upitna.

"Ne može se dozvoliti da se jedna zemlja u razvoju razmeće nekim projektima koji neće moći da vrate pare kreditoru. Napraviće se ta pruga. Ako nema dovoljno prometa i prihoda ne može da ostvari profit iz koga će se vraćati kredit. Automatski to će postati javni dug koji ćemo svi plaćati - koristili, ne koristili tu željeznicu", ustvrđuje Mahmud Bušatlija.

Predstavnici mađarskih i srpskih vlasti usaglasili su se da bi rok za okončanje zajedničkog projekta koji realizuju sa Kinom mogla biti 2023. godina. U Mađarskoj su se, kako je početkom juna objavio šef diplomatije Peter Sijarto, na tender prijavila dva konzorcijuma koji se sastoje od mađarskih i kineskih preduzeća. Sijarto je rekao da bi do kraja 2018. trebalo da bude potpisan ugovor sa izabranim ponuđačem.

Mađarska i Srbija očekuju da bi rok za rok za okončanje zajedničkog projekta koji realizuju sa Kinom mogla biti 2023. godina: ministri Peter Sijarto i Jadranka Joksimović
Mađarska i Srbija očekuju da bi rok za rok za okončanje zajedničkog projekta koji realizuju sa Kinom mogla biti 2023. godina: ministri Peter Sijarto i Jadranka Joksimović

"Sveukupno stanje se neće popraviti - jer željeznica, kao bilo koja infrastruktura, ima kapacitet najslabije karike", ukazuje Mahmud Bušatlija, ističući da je pokazatelj prosečna, a ne trenutna brzina na pojedinačnoj deonici.

"Ako vi u jednoj zemlji imate mogućnost da vozovi pretežno idu brzinom od 35-45 na sat - to što ćete imati jednu deonicu na kojoj se ide 200 na sat, samo znači da će praviti gužvu kada siđe sa nje i uđe u područje u kome se ne može ići to brzinom. Prema tome, opšte stanje se može popraviti samo kada popravimo sve", zaključuje ekonomista Mahmud Bušatlija.

Radove na deonicama finansiranim kineskim kreditom izvodi konzorcijum kineskih kompanija "Čajna rejlvej internešenel" (China Railway International) i "Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani" (China Communications Construction Company - ČČ), dok je za deonicu od Stare Pazove do Novog Sada zadužen ruski "RŽD internešenl" (RZD International LLC).

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2. Uređivao i vodio vesti na sat, Jutarnji dnevnik, Dnevnik i Svet u 5 emisiju realizovanu u koprodukciji sa redakcijom Dojče velea - DW. Pripremao priloge za program TV B92.

  • 16x9 Image

    Vesela Laloš

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa i dugogodišnja saradnica iz Subotice za dnevni list "Danas".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG