Odluka suda u Londonu da blokira izručenje Džulijana Asanža (Julian Assange) u SAD predstavlja poraz američkih vlasti u nastojanju da procesuiraju osnivača Vikiliksa (WikiLeaks) zbog objavljivanja poverljivih dokumenata, pišu svetski mediji. Takođe ukazuju da desetogodišnji slučaj koji je pokrenuo raspravu o slobodi medija u doba interneta i izazvao zabrinutost da bi i tradicionalni mediji mogli biti na udaru zbog objavljivanja vladinih tajni, još nije gotov.
Zdravstveni, a ne pravni razlozi
Sutkinja u Londonu presudila je u ponedeljak, 4. januara, da Asanž ne bi trebalo da bude poslat na suđenje u SAD gde je protiv njega podignuta optužnica zbog hakovanja kompjutera i još 17 optužnica u vezi sa kršenjem američkog Zakona o špijunaži iz 1917., piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da je proces povezan s jednim od najvećih curenja poverljivih dokumenta u istoriji.
Advokati odbrane tvrdili su da je osnivač Vikiliksa (WikiLeaks) predmet politički motivisanog progona pošto je, kako piše britanski list, osramotio Vašington objavljivanjem poverljivih američkih dokumenta, ali je sutkinja Vanesa Bericer (Vanessa Baraitser) odbacila te argumente, a izručenje odbila iz zdravstvenih razloga i opasnosti da Asanž izvrši samoubistvo u teškim zatvorskim uslovima u SAD.
"Smatram da je mentalno stanje gospodina Asanža takvo da bi bilo okrutno da bude izručen SAD", rekla je ona.
- Britanija odbila zahtjev za izručenje Assangea u SAD
- Stručnjak na saslušanju smatra da bi Assange mogao počiniti samoubistvo ako bude izručen u SAD
Asanž, kome je dijagnostifikovan spektar autističnih poremećaja (ASD), u SAD bi mogao da dobije do 175 godina zatvora ako bi bio proglašen krivim, ukazuje Fajnenšl tajms. SAD optužuju Asanža da je objavljivanjem neredigovanih dokumenata doveo u opasnost obaveštajne izvore, dok advokati osnivača Vikiliksa tvrde da nema dokaza da je neko bio ugrožen.
Asanžovi advokati tvrde da je optužnica prema Zakonu o špijunaži stvorila opasan presedan za slobodu medija i da kriminalizuje istraživačko novinarstvo, pošto navode da je radio kao novinar kada je pribavio i objavio procurili materijal. Advokati tvrde da je proces protiv Asanža politički motivisan i da ga je odobrio predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u okviru kampanje protiv uzbunjivača i za zastrašivanje novinara.
Sutkinja Vanesa Bericer ustvrdila je da nema dokaza o neprijateljstvu Trampove administracije prema Asanžu, niti da je bio meta "politički motivisanog progona". Takođe je rekla da su za razliku od Vikiliksa, glavne medijske organizacije redigovale imena doušnika u dokumentima i ocenila da sloboda govora ne daje pravo pojedincima poput Asanža da "odlučuju o sudbini drugih".
Suprotno očekivanju
Mnogi stručnjaci očekivali su da će britanski sud dozvoliti izručenje Asanža, ali je sutkinja Bericer rekla da je odbrana pružila uverljive dokaze da Asanž pati od teške depresije, da je napisao testament, tražio od sveštenika oprost grehova i da je u njegovoj zatvorskoj ćeliji pronađen žilet, ističe Vašington post (The Washington Post).
Slučaj Asanža se umnogome razlikuje od ranijih slučajeva špijunaže, ukazuje list uz ocenu da nijedan prethodni slučaj nije toliko stavio na probu ograničenja Prvog amandmana Ustava SAD koji, između ostalog, štiti slobodu govora i medija. Asanž je optužen po 18 tačaka, uključujući zaveru za pribavljanje i otkrivanje stotina hiljada stranica tajnih vladinih dokumenata, uključujući poverljive diplomatske depeše i osetljive vojne izveštaje iz ratova u Iraku i Avganistanu, koji su objavljeni preko Vikiliksa, ali i tradicionalnih medija.
Američki tužioci su u sudskim spisima i na konferencijama za štampu pokušavali da naprave razliku između Asanža i Vikiliksa s jedne strane, i mejnstrim medija s druge, tvrdeći da nijedan novinar neće pomoći izvoru da pokuša da provali u zaštićene podatke ili da očekuje pravnu zaštitu ako to učini, ističe Vašington post.
"Džulijan Asanž nije novinar", rekao je pomoćnik državnog tužioca za nacionalnu bezbednost Džon Demers (John) kada su najavljene optužbe.
Pored navodnih kršenja Zakona o špijunaži i objavljivanja poverljivih dokumenata, američki tužioci optužili su Asanža za zaveru za "kompjuterski upad" pomažući američkoj obaveštajnoj analitičarki Čelsi Mening (Chelsea Manning) da pokuša da provali lozinku.
Asanž je posle presude vraćen u zatvor. On će tražiti puštanje uz kauciju, a njegov advokat Edvard Ficdžerald (Edward Fitzgerald) je rekao da će odbrana u sredu, 6. decembra, dostaviti nove dokaze protiv tvrdnji da postoji opasnost od Asanžovog bega.
Optužbe
Asanž je više puta branio svoj rad i projekat Vikiliksa kao novinarstvo od javnog interesa koje je razotkrivalo nezakonite radnje SAD i drugih vlada, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ukazujući da je slučaj raspalio raspravu o obimu slobode medija u doba interneta i izazvao zabrinutost da bi konvencionalni mediji i novinari na sličan način mogli biti proganjani zbog objavljivanja vladinih tajni.
SAD tvrde da je Asanž prekršio zakon tražeći poverljivi materijal od bivše vojne obaveštajne analitičarke i pomažući joj da provali lozinku da bi došli do tog materijala, dok je prema navodima američke vlade, objavljivanje diplomatskih depeša i vojnih dokumenata koje je Mening obezbedila, ugrozilo živote američkih obaveštajnih izvora.
Na saslušanjima u Londonu koja su se protegla na skoro godinu dana zbog korona virusa, Asanž je negirao da je išta tražio od Mening ili da joj je pomogao da ukrade poverljive dokumente.
Ministarstvo pravde SAD u julu je podiglo novu optužnicu koja je proširila opseg zavere za navodne upade u računare za šta je optužen Asanž. On je navodno između 2007. i 2015. podsticao i pomagao hakere povezane s grupama Anomimus (Anonymous) i Lulzsek (LulzSec) da pribave poverljive informacije koje je objavio Vikiliks, kao i da je pomogao u bekstvu Edvarda Snoudena (Edward Snowden), zaposlenog u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) koji je 2013. prosledio medijima detalje o tajnom programu nadzora.
Iako je sutkinja Bericer odbacila argumente odbrane protiv izručenja, kazavši da nema razloga da se misli da neće imati pošteno suđenje u SAD, kao i da optužbe za koje se terete predstavljaju kriminalna dela i u Velikoj Britaniji, njena odluka protiv izručenja, prema oceni Volstrit džurnala, predstavlja veliki udarac nastojanju Vašingtona da procesuira osnivača Vikiliksa zbog objavljivanja tajnih dokumenata.
Vikiliksova otkrića
U srži američkih optužbi protiv Asanža su procurili dokumenti koji su razotkrili, kako piše Tajms (The Times), katalog navodnih ratnih zločina i zlostavljanja koje su sprovele američke agencije u Iraku i Avganistanu.
Procurili dokumenti su objavljeni kroz partnerstvo Vikiliksa s više novina, među kojima su Gardijan, Njujork tajms i Špigl (Der Spiegel), ukazuje londonski list, dodajući da je među procurilim materijalom bio i video snimak na kojem se vidi kako američki vojnici pucaju na gomilu iz helikoptera iznad Bagdada, ubivši najmanje 18 ljudi, uključujući dva novinara agencije Rojters (Reuters).
Takozvani avganistanski ratni dnevnici navodno su otkrili ubistva civila, uključujući žene i decu, i ulogu pakistanskih obaveštajnih službi u naoružavanju i obuci terorističkih grupa, piše Tajms i dodaje da su SAD u Avganistanu optužene za razmeštanje tajne "crne" jedinice specijalnih snaga za lov na "veoma dragocene" talibanske lidere kako bi bili "ubijani ili zarobljeni" bez suđenja.
Vikiliksu se takođe pripisuje i da je bio katalizator Arapskog proleća pošto su objavljeni izveštaji američkih diplomata o korupciji u Tunisu, ukazuje Tajms.
Zabrinutost uprkos pobedi
Njujork tajms (The New York Times) takođe ocenjuje da je odluka suda u Londonu velika pobeda Asanža protiv američkih vlasti, ali da su mnogi izrazili zabrinutost zbog razloga koji stoje iza presude, pošto se sutkinja usredsredila na Asanžovo mentalno zdravlje, a odbacila argument odbrane da su optužbe SAD napad na slobodu medija i da su politički motivisane.
Tužioci u SAD nikada protiv novinara nisu podigli optužnicu prema Zakonu o špijunaži i pravni stručnjaci tvrde da bi krivično gonjenje novinara ili medijske organizacije zbog njihovog posla i objavljivanja dragocenih informacija prekršilo Prvi amandman, ukazuje Njujork tajms, dodajući da je Asanžov rad teško na pravno smislen način razlučiti od rada tradicionalnih medija.
Presuda u ponedeljak na Centralnom krivičnom sudu u Londonu takođe je velika prekretnica u pravnoj borbi koja traje više od jedne decenije, ali koja će se, dodaje njujorški list, verovatno razvući najmanje nekoliko meseci, pošto su američki tužioci nagovestili žalbu na odluku.
Asanžove pristalice okupljene ispred zgrade suda u centru Londona oduševljeno su reagovala na presudu. Grupe za zaštitu ljudskih prava takođe su pozdravile odbijanje zahteva za ekstradiciju, ali su neke i izrazile zabrinutost zbog suštine presude. Među njima je direktorka međunarodnih kampanja Reportera bez granica Rebeka Vinsent (Rebecca Vincent) koja je rekla da se ne slaže s ocenom sutkinje da slučaj nije politički motivisan i da se ne radi o slobodi govora, dodajući da njena organizacija i dalje veruje da je Asanž bio meta zbog svog doprinosa novinarstvu.
"Dok se ne reše osnovna pitanja ovde, drugi novinari, izvori i izdavači ostaju u opasnosti", rekla je predstavnica Reportera bez granica.
Mnogi Asanža slave kao heroja transparentnosti koji je pomogao razotkrivanju američkih nezakonitih radnji u Iraku i Avganistanu, ali je takođe kritikovan kao neko ko traži publicitet, dok je, kako piše Njujork tajms, Vikiliksova objava mejlova povezanih s predsedničkom kampanjom Hilari Klinton (Hillary Clinton), za koje zvaničnici SAD tvrde da su ih hakovali ruski obaveštajci, takođe podrila Asanžovu reputaciju kod mnogih njegovih bivših pristalica.
Početak kraja slučaja Asanž
Odluka londonskog suda o blokadi ekstradicije još je jedna prekretnica u desetogodišnjoj borbi oko Vikiliksovih objavljivanja američkih ratnih dokumenata, ističe Gardijan (The Guardian) uz konstataciju da je Asanžova sudbina i dalje nejasna.
Presuda u ponedeljak nije kraj Asanžove desetogodišnje borbe protiv izručenja SAD, ali najavljuje početak kraja, ocenjuje list, dodajući da su poslednjih nedelja pristalice osnivača Vikiliksa polagali neke nade da će ga Tramp pomilovati u poslednjim danima svog mandata, ali da se to zasad nije dogodilo.
Posle presude sutkinje Bericer da Asanž ne može biti izručen SAD, fokus će se prebaciti na žalbu, posle čega konačna odluka o ekstradiciji pada na britansku ministarku unutrašnjih poslova Priti Patel, dok će biti presudan i stav novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden), ukazuje Gardijan i podseća da je Bajden 2010. rekao da je Asanž "visokotehnološki terorista".
Prošlo je skoro tačno 10 godina otkako je Erik Holder (Eric), tada ministar pravde SAD u administraciji Baraka Obame (Barack) kome je Bajden bio potpredsednik, rekao da je odobrio "značajne" akcije za krivično gonjenje osnivača Vikiliksa zbog objavljivanja hiljada diplomatskih depeša iz ambasada SAD.
Posle je raspisana međunarodna poternica na zahtev švedskih vlasti koje su želele da ispitaju Asanža o navodima dve žene u Stokholmu o silovanju i zlostavljanju. Pošto je izgubio žalbu na pokušaje izručenja Švedskoj, Asanž je 2012. ušao u ekvadorsku ambasadu u Londonu gde je dobio politički azil.
Ekvador je Asanžu u aprilu 2019. ukinuo azil posle čega ga je britanska policija nasilno odvela iz ambasade.
Facebook Forum