Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Nije problem što su mrtvi na biračkom spisku, već što i glasaju'


„Najveći broj nedostataka u Jedinstvenom biračkom spisku do danas je otklonjen“, saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Radiju slobodna Evropa (RSE), dan nakon što je održan (9. septembra) peti okrugli sto vlasti i opozcije na Fakultetu političkih nauka, na kome se razgovaralo o biračkim spiskovima.

„Nikakvih nepravilnosti u biračkom spisku nema“, tvrde u Ministarstvu.

Nevladine organizacije i opozicija traže, međutim, ažuriranje biračkog spiska, obuku lokalnih administratora i kampanju kako bi se animirali građani da i sami ažuriraju svoje podatke i tako spreče moguće zloupotrebe.

O konkretnim zahtevima opozicije po pravilima Chattam House, što znači da se o događaju može izveštavati, ali da se učesnici ne mogu citirati, javnost nije obaveštana. Učesnici su ipak izneli da postoji saglasnost o nekoliko zajedničkih predloga iza kojih stoje nevladine organizacije CeSID (Centar za slobodne izbore i demokratiju), CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) i Transparentnost Srbija.

“Sve što se tiče biračkog spiska mora da ide preko Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Da li će oni formirati radnu grupu, da li će uključiti još neke ljude u tu radnu grupu, da li će sarađivati sa nekim drugim organima, to je sve operacionalizacija. U svakom slučaju, ništa bez tog Ministarstva ne može da se radi”, kaže za RSE Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a.

Ništa bez Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ne može da se uradi: Bojan Klačar
Ništa bez Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ne može da se uradi: Bojan Klačar

Pres služba Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu prosledila je pisano saopštenje na naše pitanje nadležnima šta će preduzeti u vezi sa zahtevima sa okruglog stola u kome se tvrdi da je postignut „najveći stepen ažurnosti“.

„Sistem Jedinstveni birački spisak (JBS) uspostavljen je Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku do kada su jedinice lokalne samouprave (JLS) samostalno vodile svoje biračke spiskove. Napominjemo da je JBS formiran migracijom podataka iz lokalnih aplikacija, kao i da je najveći broj nedostataka do danas otklonjen“, stoji u odgovoru.

Konstantno ažuriranje

„Ažuriranje biračkog spiska se vrši konstantno. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave povezalo je matične knjige umrlih i venčanih sa Jedinstvenim biračkim spiskom (JBS), tako da matičar po upisu činjenice smrti i venčanja u matičnu knjigu umrlih ili venčanih, po službenoj dužnosti, elektronskim putem šalje podatak o smrti ili zaključenom braku radi ažuriranja podataka u jedinstvenom biračkom spisku“, odgovorilo je Ministarstvo Radiju Slobodna Evropa.

Da li to znači da se više neće pojavljivati informacije u medijima, kao što se događalo pri prethodnim izborima iz 2016. godine, da je glasao 150-godišnjak, da je glasao građanin koji već davno nije među živima, ili koji odavno ne živi u Srbiji i nije dolazio u vreme izbora…

Ministarstvo tvrdi da sada „referenti bez odlaganja donose rešenja o brisanju ili promeni podatka o prezimenu tih lica u Jedinstvenom biračkom spisku“.

Dodaju da nikakvih nepravilnosti u biračkom spisku nema, samom činjenicom „da smo svim navedenim postigli dosadašnji najviši stepen ažurnosti“.

„Međunarodne organizacije se mogu uveriti u rad u sistemu i kao do sada uvek smo razmenjivali iskustva, stavove sa različitim zemljama i međunarodnim organizacijama kako bismo došli do rešenja koja su dovela današnji JBS u ovaj stepen ažurnosti. Time potvrđujemo i spremnost da uvek čujemo neke nove stavove, iskustva, ako postoje za dalje unapređenje sistem“, poručuju iz nadležnog Ministarstva Vlade Srbije.

Nisko poverenje javnosti

Međutim, poverenje građana u pouzdanost biračkog spiska je malo. Jedno istraživanje CRTA-e iz marta 2019. pokazuje da više od polovine (59%) građana Srbije smatra da birački spisak ne sadrži tačne podatke, a tek svaki četvrti ima poverenja u njegovu ispravnost.

U Pokretu slobodnih građana (PSG), jednoj od opozicionih partija koje nisu otkazale učešće u okruglim stolovima, kažu da je pitanje biračkih spiskova zapravo jedno od manje bitnih izbornih uslova na kojima insistira opozicija.

To nije suština naših zahteva, kaže Petar Miletić, član Predsedništva PSG.

„Naši važniji zahtevi se tiču medija i funkcionerske kampanje. Naravno da birački spisak treba da se sredi, čak tu negde i postoji spremnost vlasti da se upuste u taj posao. Ali, ne bismo hteli da upadnemo u tu zamku da pričamo o biračkim spiskovima i nekim još manje važnim stvarima a da suštinu ispustimo. A to su prisutnost opozicije u medijima i zloupotreba javnih resursa, javnih finansija i svega drugog što podrazumeva takozvanu funkcionersku kampanju“, kaže Miletić.

Problem u zloupotrebama: Zoran Lučić
Problem u zloupotrebama: Zoran Lučić

Nekadašnji direktor u CeSID-u, profesor matematike Zoran Lučić, koji ima i međunarodno iskustvo u praćenju izbornih procesa, skreće pažnju da je pravi problem u zloupotrebi biračkih spiskova i da se na to treba fokusirati.

„Nije problem da li ima mrtvih na biračkom spisku, nego da li mrtvi glasaju, to je pitanje! Nije problem u tome što ljudi žive u inostranstvu i na biračkom su spisku, problem je što oni glasaju! Postoje stvari u proceduri koje su potpuno nedopustive. Izdvojiću jednu, šaranje po glasačkom listiću. U jednom trenutku se neko pojavio i rekao: evo, mi smo demokrate, mi smo liberali, mi hoćemo da narod bude slobodan, da može da napiše na glasačkom listiću ko god hoće, šta hoće. Kad vi nešto napišete na glasačkom listiću, vi ste ga obeležili. I kad to fotografišete, vi imate dokaz da ste glasali za koga treba (kako je po partijskoj liniji naloženo prim.red.). Ili, vi dođete na biračko mesto i vidite petoro ljudi koji drže biračke spiskove i udaraju štiklere ko je došao, ko nije došao. Dakle, da li može da se učini nešto da glasanje odgovara onome što tačno nacija hoće“, objašnjava Lucić svoju tezu da nije problem u spikovima, već u zloupotrebama.

Zato nije čudno, kaže Lučić, što je predsednik Srbije nedavno rekao: „Evo vam spiskovi, pišite, dopisujte imena, šta god hoćete i koliko hoćete". Jer, to je nevažna tema, kaže sagovornik RSE.

Međunarodno učešće

Pokret slobodnih građana (PSG) saopštio je nakon poslednjeg okruglog stola da neće učestvovati u razgovorima bez aktivnog i neposrednog učešća međunarodne zajednice, ukoliko se ne donese obavezujući dokument o izbornim uslovima, navodeći dva zahteva:

  • da se do 19. septembra sastavi pisani obavezujući dokument kojim se vlast obavezuje da će usvojiti i implementirati preporuke koje su podnele stučne organizacije, a koje se prevashodno odnose na medijsku zastupljenost opozicije na Radio-televiziji Srbije i televizijama sa nacionalnom frekvencijom, finansiranje kampanje, sprečavanje funkcionerske kampanje, rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i Republičke izborne komisije (RIK) i sređivanje biračkog spiska.
  • Kao drugi zahtev je navedeno da se na sledeći sastanak pozovu i "svojim prisustvom i potpisom na obavezujući dokument obavežu i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević da preuzimaju političku odgovornost za (ne)ispunjenje preporuka.

Ranije su taj dijalog napustili opozicioni Savez za Srbiju i Nova stranka. U dijalogu ne učestvuju ni Demokratska stranka Srbije, Dosta je bilo i Srpska radikalna stranka.

Za 19. septembar je planiran šesti okrugli sto o biračkom pravu.

Fakultet političkih nauka u Beogradu i Fondacija za otvoreno društvo organizuju od avgusta ove godine okrugle stolove povodom parlamentarnih i lokalnih izbora koji bi trebalo da se održe na proleće 2020. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG