Nakon izbora u Srbiji na kojima je jaku većinu osvojila jedna politička stranka koja je uvek govorila da joj je prioritet pristupanje Evropskoj uniji (EU), očekujem da se sa reči pređe na dela, izjavio je Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, u utorak na otvaranju manifestacije Beogradska NATO nedelja.
U obraćanju posredstvom video linka, Bilčik je kazao da pristupanje EU vidi kao projekat čitavog društva.
„Prustupanje Evropskoj uniji nije izbor koji se donosi na dan ili dva. To je više kao brak. To je brak koji je komplikovan i teško je izaći, kao što vidimo u slučaju Bregzita i izlaska Velike Britanije iz EU. To je na neki način doživotni izbor i trebalo bi ga tako posmatrati, kao strateški cilj“, rekao je Bilčik.
On je ocenio da političari iz celog političkog spektra na Zapadnom Balkanu i u Srbiji često dovode u pitanje Evropsku uniju i njene akcije.
„Očekujem da se u zemlji koja želi da se pridruži Evropskoj uniji vodi borba oko toga kako to najbolje uraditi, umesto borbe protiv evropskih političara koji se ovde trude da taj cilj bude postignut“, rekao je Bilčik.
Više od 50 posto građana za pristupanje EU
Na otvaranju događaja, prenošenom uživo na internetu, predstavljeni su rezultati istraživanja koje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) o stavovima građana Srbije prema članstvu u Evropskoj uniji i NATO. Prema tim podacima, 51 posto građana podržava evropski put Srbije, 31 posto je ispitanika je protiv, dok 18 procenata ispitanika kaže da ne bi izašlo na referendum o ulasku Srbije u EU.
„To je stabilna podrška evropskim integracijama i to je u datim kompleksnim okolnostima veoma dobar podatak, zato što nema padova koje smo imali pre nekoliko godina, kada je taj procenat iznosio 45 posto“, objasnio je na predstavljanju izveštaja Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a.
On je dodao da su stavovi građana o članstvu u NATO identični kao i prethodne dve godine, koliko CeSID sprovodi istraživanje, te da devet posto ispitanika podržava pristupanje Srbije Alijansi, dok je 72 posto protiv, dok ostali ne bi glasali na takvom referendumu.
'Brojevi dobri, ima još posla'
Komentarišući ove rezultate, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da „su brojevi dobri, ali da ima još mnogo posla“.
„Ključni zadatak je na elitama u Srbiji. Posedovanje agende Evropske unije mora biti nešto što je prirodno i za javnost i za političke elite. Tako da mislim da je ovo dobra i jaka baza, ali ima još mnogo posla“, rekao je Bilčik.
Prema njegovim rečima, prošla decenija je bila „izgubljena decenija“ u pogledu političke pažnje i jasne privrženosti EU regionu Zapadnog Balkana.
„Znam da ljudi oklevaju da veruju Evropskoj uniji i NATO. EU je prethodnih godina uradila mnogo toga da pokaže da je ozbiljna kada je reč o politici proširenja. Vrata NATO su takođe otvorena. Najbolji dokaz je prijem Severne Makedonije“, rekao je evroparlamentarac.
Srbija je do sada otvorila 18 od ukupno 35 poglavlja u pregovorima sa EU, a preliminarno su zatvorena dva poglavlja. Prethodne godine otvorena su dva poglavlja – 9 koje se tiče finansijskih usluga i 4 koje se odnosi na slobodu kretanja kapitala. U prvih sedam meseci 2020. godine nije otvoreno niti jedno poglavlje.
EU može pomoći dijalogu u Crnoj Gori
U osvrtu na neuspešni sastanak između predstavnika Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve (SPC) u toj zemlji o izmenama Zakona o slobodi veroispovesti, Vladimir Bilčik je rekao da je dijalog jedino rešenje te da je EU spremna da pomogne.
„Postoji mnogo evropskih institucija koje pažljivo prate ovaj proces. Kao što smo rešili veliki broj teških pitanja iz prošlosti, nakon vekova ratovanja, mislim da je to moguće i na Zapadnom Balkanu. Ali mora postojati interesovanje za rešavanje ovih problema i dolasku do kompromisa. Ovo je igra u kojoj svi moraju da dobiju nešto, a da zauzvrat odustanu od nečega“, rekao je Bilčik.
Podsetimo, dvodnevni sastanak ekspertskih timova Vlade Crne Gore i SPC završen je u utorak bez konkretnih pomaka, jer su predstavnici Srpske pravoslavne crkve odbili da registruju mitropoliju SPC u Crnoj Gori.
Tenzije u Crnoj Gori podignute su krajem prošle godine, nakon što je tamošnji parlament usvojio Zakon o slobodi veroispovesti, koji je za SPC sporan zbog člana koji propisuje "da će svi vjerski objekti koji predstavljaju kulturnu baštinu, a bili su imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti 1918. godine i koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biti prepoznati kao državna imovina".
Osma Beogradska NATO nedelja, koju organizuje Centar za evroatlantske studije (CEAS), nastavlja se u sredu, kada će biti održano više debatnih panela koji će zbog pandemije virusa korona biti prenošeni uživo na platformi YouTube.
Facebook Forum