Veoma je važno da svaka od zemalja koje danas priznaju palestinsku državnost objasni Izraelcima zašto i kako će ih palestinska država učiniti bezbednijim i da ih uveri da bi ona bila u nacionalnom interesu Izraela, kaže za Radio Slobodna Evropa Nomi Bar-Jakov (Bar-Yaacov), međunarodni mirovni pregovarač i analitičarka Programa za međunarodnu bezbednost u londonskom Četem hausu (International Security Programme, Chatham House).
"Jer to nije očevidno traumatizovanoj izraelskoj javnosti događajima od 7. oktobra 2023. godine", ističe Bar-Jakov povodom odluke Španije, Irske i Norveške u sredu, 22. maja, da priznaju palestinsku državnost.
Prema njenom mišljenju, protivljenje u Izraelu rešenjima sa dve države ima više razloga.
"Mislim da je postojala veoma široka podrška na Zapadnoj obali, kao i u Gazi za zločine i pokolje izvršene 7. oktobra. To je uplašilo mnoge u Izraelu i poljuljalo uverenje onih koji su smatrali da bi palestinska država bila u interesu nacionalne bezbednosti Izraela", kaže analitičarka Četem hausa.
Ona navodi da je irska ambasadorka u Izraelu napisala članak u vodećim novinama Haaretz u Izraelu, objašnjavajući zašto je Irska odlučila da prizna Palestinu kao državu.
"Ona vrlo jasno objašnjava izraelskom narodu u vodećim novinama u Izraelu da je ta odluka usmerena na promovisanje umerenih (među Palestincima), a ne ekstremnih. Tako da mislim da je pitanje da li će umereni zaista uspeti, ili će se ohrabriti ekstremisti poput Hamasa, koji pozivaju na uništenje države Izrael", kaže Bar-Jakov.
Uprkos žestokom protivljenju izraelskih vlasti rešenju o dve države, prema rečima Bar-Jakov, takvi razgovori se već vode uz posredovanje Saudijske Arabije i drugih aktera.
Cilj oživljavanje rešenja sa dve države
RSE: Zašto su Španija, Irska i Norveška saopštile da će priznati palestinsku državu. To su učinile samo nekoliko dana nakon što je tužilac Međunarodnog krivičnog suda zatražio izdavanje naloga za hapšenje lidera Hamasa i izraelskog premijera? Postoji li ikakva koincidencija između ova dva slučaja?
Bar-Jakov: Mislim da je ovo bila veoma naporna nedelja u politici na Bliskom istoku, a jedna odluka vodi donošenju druge. Takođe možete se zapitati zašto je tužilac Međunarodnog krivičnog suda, Karim Kan, ove nedelje odlučio da zatraži naloge za hapšenje? Čini se da su ovde u igri dva pitanja.
S jedne strane, postoji ekstremno desničarska Vlada Izraela koja nastavlja rat.
Trenutno ne pokazuje nikakve znake da želi da pregovora o prekidu vatre, što izaziva uznemirenost kako porodica talaca, s obzirom na to da je veliki broj njih još u Gazi već više od sedam i po meseci, tako i palestinskog stanovništva, koje je i dalje izloženo bombardovanju, a mnogi od njih su morali da se odsele iz svojih domova.
Mislim da je više od milion sada evakuisano iz Rafe, mnogi ne po prvi ili drugi put tokom ovog sukoba.
Dakle, vidite dinamiku koja trenutno nije naročito pogodna za napredak ka miru. Kada je reč o saopštenju tri evropske države, već je 141 zemlja proglasila Palestinu državom.
Sada ih je 144. Tako da to nije novi potez. Cilj ove inicijative je da se rešenje sa dve države – suverenu palestinsku uz suverenu izraelsku državu – u granicama iz 1967. godine, vrati na dnevni red.
Za sledeću nedelju su zakazani sastanci sa Saudijskom Arabijom, Jordanom i drugim zemljama.
Razmatra se kako da se oživi rešenje sa dve države, da se palestinska država pretvori u stvarnost. Stoga smatram da ovu odluku treba posmatrati u tom kontekstu.
RSE: Ali, da li je ovo više simboličan potez, ili ima i praktičnu težina da se nekako privole Izrael i palestinske vlasti da naprave konkretan korak ka rešenju? Pomenuli ste da više od 140 zemalja priznaje palestinsku državu.
Ali, velike evropske zemlje još to nisu učinile, kao ni Sjedinjene Države, iako su se u prošlosti u osnovi slagale sa rešenjem o dve države.
Dakle, da li će potez Španije, Irske i Norveške imati praktične efekte ili je više simboličan?
Više od simbolike
Bar-Jakov: Mislim da je to više od simbolike. To je očigledno simbolično, ali mislim da ne biste tačno opisali taj potez zaključivši da je samo simboličan.
To daje Palestincima mnogo veću moć u pregovorima. Izraelci i Palestinci nisu uspeli da postignu mirovni sporazum uprkos rezolucijama Ujedinjenih nacija, arapskoj mirovnoj inicijativi iz 2002, zatim revidiranoj 2007. godine, koja poziva na normalizaciju.
Dakle, ne radi se samo o normalizaciji sa Izraelom i njegovom priznanju od 22 države, neke od njih su ga već priznale i imaju mirovne ugovore sa njim, već će to biti ceo arapski svet.
Ali da bi se to dogodilo, mora postojati palestinska država duž granica iz 1967. godine kao osnova, barem, za pregovore.
Tako da mislim da to nije samo simbolično. Ovaj potez ima za cilj da osigura da putanja sporazuma vodi ka miru, a ne ratu. Takođe, jačanje onih koji su zainteresovani za stabilnost u regionu i osigura da palestinska država postane realnost.
Postoji strah da Palestina ne postane priznata suverena zemlja. Naravno, ova deklaracija (Norveške, Irske i Španije), ne čini Palestinu suverenom, već se smatra korakom na tom putu, kao potez za njeno jačanje.
Ali svakako bih rekao da to prevazilazi simboliku.
Promovisanje umerenih, a ne ekstremnih Palestinaca
RSE: Ali, da li će to voditi ka miru s obzirom na činjenicu da je, na primer, izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac pozvao izraelske ambasadore u Irskoj i Norveškoj na konsultacije, rekavši:
"Današnja odluka šalje poruku Palestincima i svetu da se terorizam isplati. Izrael neće ćutati. Biće dalje teških posledica".
Kakve će biti posledice?
Bar-Jakov: Ne znam kakve posledice ima na umu Izrael Kac. Mislim da je zanimljivo primetiti da je irska ambasadorka u Izraelu napisala članak u vodećim novinama Haaretz u Izraelu, objašnjavajući zašto je Irska odlučila da prizna Palestinu kao državu.
Ona vrlo jasno objašnjava izraelskom narodu u vodećim novinama u Izraelu da je ta odluka usmerena na promovisanje umerenih (među Palestincima), a ne ekstremnih.
Mislim da je to ključ. Izrael će morati da uradi mnogo više unutar same zemlje te da obezbedi da obe države mogu da žive jedna pored druge u miru. Kao rezultat toga, Izrael će normalizovati odnose sa arapskim državama.
Tako da mislim da je pitanje da li će umereni zaista uspeti, ili će se ohrabriti ekstremisti poput Hamasa, koji pozivaju na uništenje države Izrael.
Mislim da stav Izraela još nije jasan, niko ne zna gde vetar duva i kako će se stvari razvijati.
U regionu ima dosta pokreta koji ne žele mir. Ali smatram da ovaj potez Norveške, Irske i Španije svakako ima za cilj promovisanje mira, a ne njegovog podrivanja.
SAD bez odluke do predsedničkih izbora
RSE: Da li će i druge evropske zemlje, pre svega najveće, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, a posebno SAD, na neki način slediti ovaj primer?
Bar-Jakov: Prilično sam sumnjičava da će predsednik Džo Bajden uraditi ovako nešto pre američkih izbora.
Nakon toga mislim da će mnogo toga zavisiti ko će biti predsednik Sjedinjenih Država. Tako da ne predviđam da će SAD slediti njihov primer.
Što se tiče drugih evropskih zemalja, ostaje da se vidi, ali treba svaku od njih ponaosob analizirati, dakle svaku pojedinačno, a ne celu Evropu kao jedan blok.
Kao što dobro znate, 27 zemalja članica Evropske unije imaju veoma različita gledišta. Stoga pretpostavljam da će neke zemlje slediti pomenuti primer, a druge ne.
RSE: Rekli ste da gospodin Bajden neće doneti takvu odluku pre izbora. Ali, dugoročno, da li će Sjedinjene Države slediti primer Španije, Irske i Norveške?
Bar-Jakov: Mislim da mnogo zavisi od toga ko će biti predsednik SAD. Ako Bajden pobedi na izborima, on je vrlo jasno stavio do znanja da će u principu biti rešenje sa dve države.
Ali ne mislim da je spreman da nužno prizna palestinsku državnost sve dok zapravo ne bude uspostavljena suverena palestinska država.
Dakle, pitanje je da li proglasiti (palestinsku) državu sada ili u privremenom procesu ili kada se uspostavi i potpiše sporazum.
Ako Tramp postane predsednik, mislim da je on veoma nepredvidiv i, jednostavno, nikad se ne zna. Ali moguće je ovo rešenje i ako on postane predsednik.
Imajte na umu Saudijsku Arabiju koja je veoma jasno stavila do znanja da nije voljna da normalizuje odnose sa Izraelom i nastavi sa američko-saudijskim paktom osim ako palestinska država ne bude deo sporazuma.
Tako da mislim da ima mnogo različitih elemenata u igri i nadamo se da će se zvezde sklopiti u pravcu, naravno, mira koji se neće uspostaviti sa trenutnom izraelskom vladom.
Kako povezati Gazu i Zapadnu obalu?
RSE: Postoji mnogo prepreka koje otežavaju rešenje. Prvo i najvažnije, koje bi bile granice ove dve države. Drugo, kako povezati, na primer, Gazu i Zapadnu obalu i tako dalje. Dakle, da li je moguć na kraju neki kompromis ili će to uvek biti tačka trvenja?
Bar-Jakov: Mislim da su na stolu planovi o kojima se pregovaralo dugi niz godina o vezi između Gaze i Zapadne obale putem koji je prokopan ispod zemlje, tako da postoji neka vrsta bezbednosti.
Kako se tehnologija razvija, ne mislim da bi povezivanje Zapadne obale i Gaze trebalo da bude problem.
Ozbiljnija je prepreka šta uraditi sa 750 hiljada doseljenika (jevrejskih) na Zapadnoj obali. Najmanje 200 hiljada njih moraće da se evakuiše ako se granica iz 1967. uzme kao osnova za sporazum.
RSE: Tu je i pitanje palestinskih izbeglica.
Bar-Jakov: O tome treba pregovarati. Palestinske izbeglice će, pretpostavljam, moći da se vrate u novu suverenu državu Palestinu. Takođe, u okviru spajanja porodica u simboličnom broju i u Izrael.
Od tri do pet godina do palestinske države
RSE: To je, naravno, veoma teško predvideti, ali kakva se dinamika može očekivati s obzirom na pogoršanje situacije zbog nastavka borbi u Gazi? Da li će stanje biti još gore pre nego što se poboljša?
U kom trenutku će dve strane u koordinaciji sa akterima na Bliskom istoku, pre svega Saudijskom Arabijom, zatim SAD-om, nekako započeti mirovni proces i doći do rešenja nalik Sporazumu iz Osla iz 1990-ih?
Bar-Jakov: Mislim da su razgovori u toku. Saudijska Arabija je, kao što ste pomenuli, ključna zemlja u ovom procesu.
Očekujte tri do pet godina da palestinska država postane suverena, jer su pregovori u toku.
Ali izbori će morati da se održe i u Izraelu i u Palestini, i biće potrebna nova vlada na oba mesta i neka vrsta prelaznih vlasti da pomogne u obnavljanju Gaze.
Reč je o obnovi infrastrukture, ali i da se osigura da ne dođe do povratka bilo kakvog destruktivnog pokreta kao što je Hamas.
RSE: Da li će Izrael na kraju pristati na ovo rešenje uprkos odlučnom protivljenju opciji sa dve države?
Bar-Jakov: Protivljenje u Izraelu rešenjima sa dve države ima više razloga. Mislim da je postojala veoma široka podrška na Zapadnoj obali, kao i u Gazi za zločine i pokolje izvršene 7. oktobra.
To je uplašilo mnoge u Izraelu i poljuljalo uverenje onih koji su smatrali da bi palestinska država bila u interesu nacionalne bezbednosti Izraela.
Veoma je važno da svaka od zemalja koje danas priznaju palestinsku državnost objasni Izraelcima zašto i kako će ih palestinska država učiniti bezbednijim i da ih uveri da bi ona bila u nacionalnom interesu Izraela.
Jer to nije očevidno traumatizovanoj izraelskoj javnosti događajima od 7. oktobra 2023. godine.
Facebook Forum