Poslednji talas sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu u kojem zapadne zemlje pokušavaju da uskrate Moskvi pristup gotovini i zaustave njenu ekonomiju i međunarodnu trgovinu, uzdrmao je i globalnu bankarsku industriju.
Evropska unija isključila je ukupno sedam ruskih banaka iz međunarodnog bankarskog SWIFT sistema u sklopu sankcija zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Pojedine sankcije ciljaju centralnu banku zemlje kako bi je sprečile da koristi svoje devizne rezerve.
Među njima su druga najveća banka Rusije VTB, zajedno sa Bank Otkritie, Novikombank, Promsvjabank, Banka Rusije, Sovcombank i VEB.
Sberbank, najveći ruski kreditor i Gazprombank nisu uvrštene u popis jer su one glavni kanali za plaćanje ruske nafte i plina koje EU zemlje još kupuju. Prema riječima EU zvaničnika ove dvije banke podliježu drugim mjerama.
Nakon smanjenja depozita usled krize, evropski ogranak Sberbanke, najvećeg ruskog kreditora, suočava se sa problemima, saopštila je Centralna evropska banka.
Cilj ovih poteza je da onesposobe Moskvu da se nosi sa širim ekonomskim sankcijama, ali sve to ima uticaj i na zapadne banke koje su izložene ruskoj ekonomiji.
Što se tiče Evrope, italijanske i francuske banke imaju najveću izloženost prema Rusiji. Krajem septembra i jedne i druge su imale po nešto više od 25 milijardi dolara, a prate ih austrijske banke sa 17,5 milijardi dolara, pokazuju podaci Banke za međunarodna poravnanja (BMP).
Prema podacima BMP-a, zloženost američkih banaka je ukupno 14,7 milijardi dolara.
Mnoge strane banke značajno su smanjile svoju izloženost Rusiji od 2014., ali nekoliko zapadnih zajmodavaca uključeno je u poslove i druge odnose.
Reuters donosi pregled nekih od banaka sa značajnim poslovanjem u Rusiji.
Američke banke
Iz američke banke Citigroup je rečeno da je njena izloženost prema Rusiji blizu deset milijardi dolara.
Na listi od 25 zemalja kojima je banka Citigroup izložena, Rusija zauzima 21. mesto sa 5,4 milijardi dolara zajmova, vrednosnih papira i obaveza finansiranja na kraju 2021., što je 0.3 odsto izloženosti na osnovu regulatorne prijave.
Citigroup je u ponedeljak dala više detalja procenjujući “ukupnu izloženost trećih strana” na 8,2 milijardi dolara. To uključuje milijardu dolara u gotovini u Banci Rusije i drugih finansijskih institucija i 1,8 milijardi povratnih repo transakcija.
Citigroup je takođe rekla da ima 1,6 milijardi dolara izloženosti prema drugim ruskim partnerima, van svojih ruskih ekspozitura podružnica, koje nisu uključene u tih 8,2 milijardi dolara.
Poređenja radi, Goldman Sachs Group Inc je u podnesku prošlog meseca prijavio 293 miliona dolara neto izloženosti Rusiji, kao i 414 miliona tržišne izloženosti od decembra 2021.
Raiffeisen
Ovaj austrijski kreditor u Rusiji se rangira kao deveta najveća banka u zemlji kada je reč o zajmovima. Sa preko 15,8 milijardi evra sredstava, zapošljava oko 8,700 ljudi i ima više od 4,5 miliona korisnika.
Njihov kapital od 2,4 milijarde evra predstavlja 18 odsto konsolidovanog kapitala.
Raiffeisen posluje u Rusiji od raspada Sovjetskog Saveza i njihovo poslovanje u toj zemlji je doprinelo skoro trećini neto profita od 1,5 milijardi dolara koje je grupa ostvarila prošle godine.
Izloženost ove banke Rusiji iznosila je 22.85 milijardi evra od čega je preko polovine povezano sa korporativnim privatnim sektorom, stoji u prezentaciji rezultata iz 2021. godine.
Societe Generale
Societe Generale je poslovanje u Rusiji počela 1872. godine. U vreme Oktobarske revolucije 1917. napušta zemlju, da bi se ponovo vratila 1973 godine. Trenutno ima 1,5 miliona lokalnih korisnika.
Ova banka, koja kontroliše rusku Rosbanku, krajem prošle godine imala je 18 milijardi evra ukupne izloženosti Rusiji, ili 1,7 odsto od ukupnog kapitala grupe.
Kada je reč o izloženosti Societe Generale Rusiji, 39 odsto je u korporativnom sektoru, a 36 odsto u maloprodaji. Državni subjekti učestvuju sa 21 odsto, a finansijske institucije sa četiri odsto.
Njihovo maloprodajno poslovanje u Rusiji, na šta prošle godine izdvojeno u proseku oko 1,05 milijardi evra kapitala, donelo je 115 miliona evra neto prihoda u 2021, u odnosu na 37 miliona evra u 2020. Uključujući finansijske usluga, neto prihodi SG-a u Rusiji su bili 152 miliona evra, naspram 76 miliona u 2020.
Banka je saopštila da je implementirala mere kako bi usvojila nove sankcije i da kako bi Rosbanka mogla da nastavi da posluje “bezbedno”.
Unicredit
Ruska ekspozitura ove italijanske banke je 14. najveća banka u Rusiji.
Ruski UniCredit sa 2,3 milijarde evra čini 3,7 posto od ukupnog kapitala grupe.
Izloženost UniCredit-a u Rusiji zbog nezvršenih obaveza iznosila je 14,2 milijarde evra sredinom 2021.
Od toga, oko osam milijardi evra su zajmovi koji su lokalno finansirani.
Ostatak se odnosi na vanbilansne stavke i prekogranične kredite koje je UniCredit SpA mahom davala velikim korporacijama van Rusije.
UniCredit je prošle nedelje saopštila da je njihova ruska ispostava čini samo tri odsto od ukupne imovine grupe, a da imaju pokriće za 84 odsto nenaplaćenih sredstava.
Najveća italijanska Intesa Sanpaolo banka je finansirala ključne investicione projekte u Rusiji, poput gasovoda Plavi tok i prodaje udela u kompaniji za proizvodnju nafte Rosneft. Preko te banke se obavlja više od polovine komercijalnih transakcija između Italije i Rusije. Kreditna izloženost te banke prema Rusiji je iznosila 5,57 milijardi evra na kraju 2021. godine.
Ogranici te banke u Rusiji i Ukrajini imaju imovinu od milion evra i 300 miliona evra, što ukupno predstavlja samo 0,1 odsto od ukupne imovine grupe.
Holandska banka ING ima oko 4.5 milijardi evra nenaplaćenih kredita kod ruskih klijenata i oko 600 miliona evra kod ukrajinskih. Ukupna kreditna knjiga te banke iznosi preko 600 milijardi evra. ING je saopštila da su oni mnoge sankcije protiv Rusije uveli još 2014. godine.
Pored uvođenja sakcija bankama, Evropska unija, Sjedinjene Države i brojne druge zemlje širom svijeta uvele su niz drugih sankcija Rusiji koja već sedam dana vrši invaziju na susjednu Ukrajinu.
U napadima je poginulo na desetine civila, a UN navodi da je više od 800.000 osoba napustilo Ukrajinu zbog rata.
Prije invazije ruski predsjednik Vladimir Putin priznao je samostalnost separatističkih regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine.
