Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nova optužnica protiv Šarića za šverc 2,5 tone kokaina


Gorana Sokovića (L) i Darka Šarića (D) tužilaštvo Srbije tereti za šverc kokainom i pranje novca. Foto: Savo Prelević (Kliknite za uvećanje)
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je nove optužnice protiv Darka Šarića i još osam lica zbog šverca oko 2,5 tona kokaina i zbog pranja novca.

Vest da je na ganičnom prelazu Gradina zaplenjeno oko 20 kilograma heroina ozbiljno otvara pitanje koliko narkotika prelazi putevima koji stručnjaci zovu “Balkanska ruta”? Mnogi su se na ovim putevima droge već obogatili, a mnogi i danas, kako kažu eksperti, uživaju neku vrtu političke zaštite.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je da je optužnica protiv Šarića i njegove međunarodne organizovane kriminalne grupe podignuta u petak. On je istakao da će Zoranu Ćopiću i Darku Šariću, koji se nalaze u bekstvu biti suđeno u odsustvu, a da je ostalim optuženima produžen pritvor.

Radisavljević je naveo da su oni osnivali više "of šor" kompanija koje su transferisale prljav novac u Srbiju. Novac od droge ulagan je u kupovinu preduzeća.
Sjeverna i Balkanska ruta šverca drogom, izvještaj UN-a za 2010. godinu


“Nezakonito stečen novac pran je tako što je investiran u kupovinu, zakup i preuzimanje pojedinih preduzeća, poljoprivrednog zemljišta i drugih nekretnina u Srbiji. Takođe je korišćen i za finansiranje tekućeg poslovanja kupljenih i preuzetih preduzeća. Ove aktivnosti su prema rezultatima sprovedene istrage i prema našoj optužnici bile preduzimane od 2008. do 2010. godine na području Beograda, Novog Sada, Pančeva, Subotice i Sremske Mitrovice. Prema dokazima kojima raspolažemo, smatramo da je do sada oprano više od 20 miliona evra koji su bili u vlasništvu ove kriminalne organizacije. Imam razloga da verujem da je taj iznos znatno veći i da ovom istragom i optužnicom nisu obuhvaćeni svi plasmani prljavog novca ove kriminalne organizacije u Srbiji”, ističe Radisavljević.

Podsetimo, Specijalno tužilaštvo u aprilu ove godine podiglo je optužnicu protiv Darka Šarića i još 19 osoba zbog krijumčarenje 2, 5 tona kokaina iz Južne Amerike oktobra prošle godine, kao i 235
kilograma kokaina u Italiju januara 2009. Nakon objavljivanja ovih informacija javnost je bila zaprepašćena količinama droge koja se nalazila u prmetu na ovim prostorima.

Kap u moru heroina


A vest da je na graničnom prelazu Gradina zaplenjeno oko 20 kg heroina vrednosti oko pola miliona evra dodatno je podstaklo pitanje koliko se preko Balkana i dalje krijumčari droge i da li je 'Balkanska ruta heroina', kako je zovu međunarodni eksperti, i dalje tako važna za krijumčare narkotika?

Prema procenama amaričkih bezbednosnih službi “Balkanskom rutom heroina” u zapadnoevropske zemlje distribuira se čak 80 procenata ukupne količine heroina iz Avganistana i drugih istočnih zemalja.

Bivši direktor Bezbednosne informativne agnecije Goran Petrović, kaže za RSE da je 2,5 tona kokaina, koliko se Šariću i njegovoj grupi stavlja na teret, zapravo, samo kap u moru onoga što prolazi preko zemalja na Balkanu.
Balkan je sa svim tim nesređenim bilateralnim odnosima između policija postao pravi Eldorado za nesmetani trasport svih vrsta droga, dakle i kokaina iz Južne Amerike i heroina iz Avganistana, navodi kriminolog Zlatko Nikolikić.


”Ja se sećam da smo mi dobijali informacije vezane za šverc droge iz Turske da nekoliko desetina i stotina autobusa, svakog dana iz Istanbula kreće prema teritoriji Balkana i to prvenstveno prema Makedoniji, Kosovu i Sandžaku, tako da je gotovo nemoguće da se samo taj autobuski prevoz kontrolisati, a kamoli onaj drugi, kao što je, kamionski, brodski i svaki drugi”
, kaže Petrović.

Kriminolog Zlatko Nikolikić iz Instituta za sociološka i kriminološka ostraživanja, kaže za RSE da je “Balkanska ruta” krijumčarima čak i važnija nego što je to bila pre:

”Sada sa svim tim nesređenim bilateralnim odnosima između policija do pre godinu dana postao je pravi Eldorado za nesmetani, reklo bi se, trasport svih vrsta droga, dakle i kokaina iz Južne Amerike i heroina iz Avganistana. U svakom slučaju tu je Kosovo sa svim svojim problemima, pa Bosnu i Hercegovinu sa surevnjivošću tri entiteta koja tamo žive i pa ako tome dodamo i Crnu Goru, jasna je slika koliko je lako narko kartelima svih tipova lako krijumčariti drogu ovim putevima”
, naglašava Nikolić.

Mnogi stručnjaci smatraju da je tako velika propustljivost granica između zemalja Balkana posledica loše saradnje između policija u regionu, a Goran Petrović kaže da je razlog i to što neki narko bosovi uživaju političku podršku u nekom od zemalja regiona.

”U svim siromašnim državama, kao i onima koje su u tranziciji i u kojima ne postoje ni institucije sitema ni njihova demokratska kontrola, postoji nešto što se zove “prvobitna akomulacija kapitala” ili lov u mutnom, a preko 90 procenata pripadnika administracije u tim državama imaju samo jedan istinski cilj, a to je da dođu do nešto para i zato su spremni da učine sve. Tako da je to činjenica koja je toliko očigledna da je o njoj besmisleno i govoriti”
, naglašava Petrović.

Zlatko Nikolić naglašava da je problem policija u regionu taj što su krijumčari nekoliko koraka ispred njih i da je udruživanje policija jedini način da se protok narkotika značajno umanji.

”To je jedini način da se, kako se to kaže, “redukuje na podnošljivu meru”. Taj problem je transnacionalni i ne može to sam Balkan da reši bez pomoći južnoameričkih agencija za borbu protiv narkotika ili severnoameričkih i evropskih, dakle, i Europol i Interpol kao i sve ostale policije moraju da se povežu”
, zaključuje Nikolić.
XS
SM
MD
LG