Dostupni linkovi

Srbija i Kosovo na tranzitnoj ruti šverca drogom


I

Srbija i Kosovo su ključni na ruti tranzitnih zemalja na balkanskom koridoru trgovine narkoticima, govori najnoviji izveštaj američkog Stejt Dipartmenta o strategiji kontrole narkotika.

Naši sagovornici kažu da je ovaj podatak odavno poznat i ocenjuju da jedini put ka suzbijanju tog problema vodi kroz intenzivnu regionalnu saradnju policija i nadležnih službi zemalja regiona.


U izveštaju Stejt Dipartmenta, navodi se da je Srbija glavna tranzitna zemlja na putu heroina, kokaina, marihuane i sintetičkih droga od Avganistana i Turske, pa čak i Južne Afrike, preko Bugarske i Makedonije, do centralne i zapadne Evrope. Kokain iz Južne Amerike dolazi u Srbiju preko Španije, Italije i Grčke, dok sintetičke droge, kao što je ekstazi, potiču uglavnom iz Holandije. Narkotici u najvećem broju slučajeva samo prolaze kroz Srbiju, u kojoj ostaje manja količina za tržište od 60.000-80.000 narkomana. Glavna tačka trgovine narkoticima jeste oblast Sandžaka, koja je na putu šverca heroina iz Avganistana za zapadnu Evropu, smatraju američki stručnjaci.

Bogoljub Milosavljević, stručnjak za pitanja bezbednosti i profesor Pravnog fakulteta Univezitet Union, izjavio je za naš program da američki izveštaj potvrđuje ono što je dobro poznato već decenijama, a to je da je Srbija zemlja kroz koju prolazi čuvena Balkanska ruta:

"Oduvek se znalo da su upravo Veliki Trnovac i neka druga mesta tačke kroz koje prolazi droga. Policija već dugo čini napore da preseče te kanale, a rezultat tih napora su česte zaplene, uspesi policije na graničnim prelazima sa Bugarskom i slično."

Prošle godine u Srbiji je zaplenjena rekordna količina narkotika. U najvećoj pojedinačnoj akciji srpski carinici su na graničnom prelazu sa Bugarskom zaplenili 163 kilograma heroina. Prema podacima MUP-a Srbije, od januara do novembra 2007. izvršeno je 3.795 zaplena droge, uključujući 11 kg kokaina, 377 kg heroina i 700 kg marihuane. Miloš Vasić, novinar nedeljnika Vreme i stručnjak za policijska pitanja, kaže za naš radio da nije slučajno to što je Srbija na putu droge:

"Iz jednostavnog razloga što je prirodni put narkotika, pre svega heroina, kroz balkanske zemlje – iz kontinentalne Turske, Grčke, a zatim Makedonije i Kosova. Međutim, ono što moramo pratiti je najjača frekvencija, gustina drumskog saobraćaja, koja vodi kroz Srbiju čuvenom saobraćajnicom E 10. Kada se švercuje heroin puno je pametnije prenositi ga sto puta po deset kilograma nego tonu na gomili."

Osim geografskih razloga, smatra Miloš Vasić, Srbija je na mapi tranzita droge i zbog još nekih stvari:

"Plašim se da tu postoji jedna nasleđena specifičnost, a to je da je Miloševićeva tajna policija itekako imala ruke do lakata u belom prahu i da su neki njeni kontakti i kanali ostali pod kontrolom podivljalih frakcija službe bezbednosti."

Izveštaj Stejt Dipartmenta navodi da srpska vlada tesno sarađuje sa SAD i zemljama EU radi poboljšanja rada pravosuđa i policije, i posebno apostrofira da nema dokaza da ohrabruje ilegalnu proizvodnju ili distribuciju narkotika, niti da profitira od ilegalnih transakcija droge. Bogoljub Milosavljević smatra da je Srbija i dalje na mapi tranzita droge i zbog specifičnih okolnosti poslednjih godina:

"Nesređeno bezbednosno stanje na području ovog regiona, i jugoistočne Evrope, je momenat koji sigurno olakšava putovanje droge. Usitnjavanje nadležnosti, državne deobe, i činjenica da se različita područja nekad jedinstvene zemlje sada nalaze pod kontrolom različitih bezbednosnih sistema. Naročiti problem je uvek predstavljalo područje Kosova na kojem se odvijao veliki promet droge - umanjene mogućnosti Srbije u kontroli tog područja su sigurno uticale da se droga u većoj meri transportuje preko Kosova."

Stručnjaci Stejt Dipartmenta naveli su da je Kosovo glavna tranzitna tačka na putu heroina iz Turske i Avganistana ka zapadnoj Evropi. Miloš Vasić o tome kaže:

"Kosovo je jedan od puteva. Problem je u sprovođenju zakona i u policijskom i obaveštajnom radu na teritoriji Kosova, što će tek biti zadatak budućih kosovskih vlasti."

Naši sagovornici kažu da je u borbi protiv trgovine drogom na Balkanu najvažnija regionalna saradnja, pogotovu zemalja bivše Jugoslavije, i Miloš Vasić zaključuje:

"Pre svega u smislu razmene obaveštajnih podataka jer se ulazak heroina ne sprečava putem pasa i carinskih pretresa na granici. Što god bude bila bolja saradnja na obaveštajnom planu bolji će biti i rezultati."

U MUP-u Srbije niko od nadležnih nije za naš program želeo da govori na ovu temu.

Rukovodilac Sektora za borbu protiv narkotika u Glavnoj komandi Kosovske policijske službe Bahri Shala kaže za Radio Slobodna Evropa da su sve zemlje Balkana države tranzita narkotika uglavnom prema zapadnoevropskim zemljama i da Kosovo u tome nije izuzetak.” Shalja ističe kako droga na Kosovo ulazi preko susednih zemalja i posebno je izražena aktivnost organizovanog kriminala u opštinama koje se nalaze odmah do granice, kao što su Gnjilane, Prizren, Mitrovica i Peč. međutim i u Prištini je veoma prisutna trgovina drogom.

Kosovska policijska služba je imajući u vidu da je nova služba, postoji devet godina, postigla značajne rezultate posebno poslednjih godina. “Mogu da kažem da smo postigli dobre rezultate posebno poslednjih godina, što dokazuje da policija postaje sve stručnija”, kaže Shala.

On navodi da su od 2006. godine od UNMIK policije preuzeli neposrednu kontrolu sektora protiv droge i ističe kako su u poslednje dve godine, posebno u prošloj postignuti značajni rezultati u predupređenju trgovine narkoticima. O tome govore i statistike.

Tokom 2007 godine policija je otkrila 306 slučajeva trgovine drogom, u kojima je bilo uključeno 538 lica. U izveštaju Američkog državnog sekretarijata, koji je objavljen u sredu, je konstatovano da su nakon preuzimanja sektora borbe protiv droge od strane kosovske policije postignuti značajni rezultati i povećana efikasnost policije.

Prema podacima policije, najviše droge je otkriveno u Prištini 22 odsto, slede Peć sa 20 odsto, Gnjilane, sa 18, Prizren sa 17 odsto, Mitrovica sa 12 odsto i Uroševac 7 odsto. Podaci pokazuju da je 96 odsto učesnika u trgovini drogom muškarci i samo 4 odsto žene.

Kosovo, prema rečima Shale, nije značajan proizvođač droge, ali je u akcijama policije pronađeno nekoliko desetina stabala marihuana, koji su uništeni. Na Kosovu se mogu naći droge svih vrsta, uključujući i heroin. Izveštaji kažu da je u 2007. porastao broj uživaoca kokaina, ali da i dalje velika većina zavisnika "najviše voli heroin". Za deset meseci prošle godine KPS je oduzeo 48 kg heroina, 32 marihuane, 61 gram ekstazija i četiri kilograma ostalih narkotičkih sredstava.

Pripadnici KPS se suočavaju sa značajnim tehničkim ograničenjima. Nedostaju im potrebna i savremena sredstva. Očekuju da će se nakon izrade nacionalne strategije u borbi protiv droge, u kojoj će pored policije biti uključene i druge institucije od ministarstva zdravlja do obrazovno vaspitnih i drugih institucija, podići svest o potrebi predupređenja trgovine drogom, koja sem kriminalne ima i zdrastvenu, socijalnu, vaspitnu i druge komponente.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG