Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Proširenje EU štiti Balkan od ruskog uticaja


Novi saziv Evropskog parlamenta u Strazburu, ilustrativna fotografija

„Mislim da izjavu Federike Mogerini treba razumeti u kontekstu činjenice da je ona odlazeća šefica diplomatije Evropske unije, te bih u tom smislu rekao da je na taj način ostavila neku vrstu legata nečeg što nije urađeno za vreme njenog mandata. Ali potpuno je drugačija politika prema proširenju, recimo, Francuske i nekih drugih zemalja-članica EU.“

Ovako Igor Bandović, programski menadžer Evropskog fonda za Balkan, komentariše poziv Federike Mogerini, odlazeće visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, da Unija zadrži snažno prisustvo na Zapadnom Balkanu i da pokaže jasan interes da uvede čitav region u svoje članstvo.

„Ubeđena sam da ćemo, ako to ne uradimo, zažaliti već za nekoliko godina“, poručila je Mogerini na godišnjoj konferenciji ambasadora EU, pre tri dana u Briselu. Dodala je, doduše, da je to dug i komplikovan proces, za koji će biti potrebno ne malo vremena.

Takmičenje za uticaj

Izjavu Federike Mogerini Mladen Lišanin iz beogradskog Instituta za političke studije čita kao verovatnoću da od proširenja EU ni u narednih pet godina nema ništa, zbog čega Brisel treba da se pripremi za borbu za uticaj na Zapadnom Balkanu.

„Rekao bih da Evropska unija, shvatajući da verovatno ni za vreme mandata buduće Evropske komisije nema ništa od proširenja, upravo pokušava da se pozicionira i pripremi za buduće takmičenje za uticaj u ovom delu Evrope sa tim neevropskim akterima na koje se uporno poziva“.

Pošto je prilično izvesno da ni u narednih nekoliko godina nema ništa od proširenja, ukazuje Lišanin, „postavlja se pitanje da li Evropska unija kao akter u celini ima kredibilitet da tu priču održi barem na aparatima i aktuelnom do nekih boljih vremena ili će vakuum koji nastane njenim definitivno u izvesnom smislu povlačenjem iz ovog regiona popuniti neko od drugih rivala Evropske unije.“

Da Zapadni Balkan jeste Evropa i da neće biti potpune konsolidacije Evrope bez tog regiona poručio je 3. septembra sa Bledskog strateškog foruma (BSF) premijer Slovenije Marjan Šarec. Naglasio je da priče o budućnosti EU ne smeju da u drugi plan stave temu proširenja i dodao da će proširenje EU na Zapadni Balkan biti prioritet predsedavanja njegove zemlje EU tokom druge polovine 2021. godine.

Angela Merkel
Angela Merkel

I nemačka kancelarka Angela Merkel, koja, doduše, za dve godine odlazi sa funkcije, poslala je poruku pre dve nedelje da će Evropa biti istinski ujedinjena tek kad ceo Zapadni Balkan postane deo EU.

Njena izjava, kako prenosi evropsko izdanje američkog medija Politiko, dodatna je potvrda posvećenosti Berlina proširenju Evropske unije, ali je to nepopularna ideja među nekim članicama EU i mnogim biračima u zapadnoj Evropi.

Francuski predsednik Emanuel Makron poslednjih godina naročito je bio skeptičan u pogledu proširenja.

Iako je nedavno posetio Srbiju i obećao podršku regionu, i tada je, kao i mnogo puta pre, ponovio da najpre EU mora da se iznutra reformiše, pa tek onda da nastavi proces proširenja.

Umesto EU, mit o Rusiji i Kini

Igor Bandović podseća da se prošle godine, kada je Evropska komisija predložila novu strategiju za Zapadni Balkan i istakla 2025. kao indikativnu godinu mogućeg ulaska Srbije i Crne Gore u EU, pojavilo, konačno, svetlo na kraju tunela. Karte će se, međutim, ubrzo preokrenuti.

„Ta strategija nije prošla, ostala je mrtvo slovo na papiru, a onda su došle druge teme i drugi problemi za Evropsku uniju, kao što je Bregzit, tako da je proširenje sklonjeno u zapećak“, kaže Bandović.

Iako ne smatra da je politika proširenja EU izgubila kredibilitet, Bandović ocenjuje da postaje sve teže ideju proširenja „prodati“ na Zapadnom Balkanu, što su shvatili i političari u zemljama regiona. Oni su, kaže, u međuvremenu, u toj igri odlaganja naučili kako da tehnički igraju sa Briselom, a da izigravaju reforme – na papiru, u zakonima, sve u redu, ali implementacije nema.

Pošto svojim biračima ne mogu lako prodati obećanje da će za nekoliko godina postati građani EU, okreću se onome što im se lakše može prodati: mitu o majci Rusiji, Evroaziji, Kini.

Jačanje uticaja Rusije i drugih neevropskih igrača, posebno, u Srbiji i Republici Srpskoj, kako je u avgustu u studiji BiEPAG-a (Balkans in Europe Advisory Group, Savetodavna grupa Balkan u Evropi) primetio austrijski ekspert za Zapadni Balkan Florian Biber, događa se u okruženju geopolitičke neizvesnosti i nedostatka zapadnog liderstva u regionu.

Od neširenja EU na Zapadni Balkan koristi imaju neevropski igrači koji se u regionu pozicioniraju – Rusija i Kina, pre svih, kaže Bandović:

„U kojoj meri Evropska unija može da preovlada i da ponovo otvori prostor za sebe u toj kompeticiji snaga – to ostaje da se vidi, ali ta vrsta nečinjenja i posmatranja sa strane šta se događa na Balkanu za Evropsku uniju može da predstavlja veliki problem“, upozorava ovaj naš sagovornik.

Države Zapadnog Balkana neprekidno se sa adresa u Briselu podsećaju na dubinske reforme koje se očekuje da sprovedu.

S druge strane se odgovara prigovorima da je test za države Balkana koje su i danas izvan EU, znatno teži nego što je bio za, na primer, Rumuniju i Bugarsku, kada su primljene u EU 2007. godine. Igor Bandović kaže da se tadašnja atmosfera bitno razlikovala od sadašnje.

„Zemlje bivšeg Istočnog bloka – Bugarska, Rumunija – možda u tom trenutku nisu bile spremne za prijem, ali postojao je ogroman entuzijazam starih članica i evropskog javnog mnenja da ih prime, da ih reformišu i na taj način zaokruže evropski kontinent. Ono što danas imamo velika je razlika u odnosu na to vreme. Dogodili su se neki sukobi, recimo, Ukrajina, dogodila se, zatim, migrantska kriza, postoji strah kod građana Evropske unije od novih stvari, a proširenja bi svakako bila nova stvar. S druge strane, političke elite u Evropskoj uniji takođe se boje gubljenja podrške od svojih sopstvenih građana za glasanje, recimo, o Zapadnom Balkanu“, ocenjuje Bandović.

Odlaganje proširenja potkopavanje EU?

Ono što je poteškoća Evropske unije u kontekstu proširenja, podseća Mladen Lišanin, jeste to što Unija kao supranacionalna struktura ne može da odlučuje o tome bez konsenzusa svih svojih članica.

„Naročito je to važno kada suprotne stavove od predstavnika tela i organa u okviru Unije imaju predstavnici njenih najmoćnijih država-članica, kao što je sada slučaj sa Emanuelom Makronom. Dakle, mi možemo da čujemo iz Evropske komisije i Evropskog saveta snažne reči podrške, načelno govoreći, proširenju i različite motivacione poruke lokalnim akterima na Zapadnom Balkanu, ali istovremeno sasvim drugačiju retoriku iz Pariza, pa i iz Holandije i još nekih moćnih zemalja u Evropskoj uniji.

Čini mi se da su i političke elite i većina stanovništva u ovom regionu naučili da vrlo pažljivo osluškuju šta govore najmoćnije države-članice i da se to često pokazuje kao verovatno i važnije od motivacionih govora kakav je ovaj poslednji Federike Mogerini“, ukazuje Lišanin.

Može li odlaganje proširenja na Zapadni Balkan potkopati i samu EU: Florian Bieber
Može li odlaganje proširenja na Zapadni Balkan potkopati i samu EU: Florian Bieber

I koordinator BiEPAG-a Florian Bieber u intervjuu za Euronews nedavno je podelio svoje poglede o izazovima i perspektivama procesa evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana, postavivši izuzetno značajna pitanja:

Koliko dugo može trajati ova igra čekanja? Zašto Francuska i Holandija blokiraju pregovore o pristupanju s Albanijom i Severnom Makedonijom? Da li se tom svojom nespremnošću rugaju politici proširenja EU? Može li odlaganje proširenja na Zapadni Balkan potkopati i samu EU?

U iščekivanju nove briselske administracije, još uvek se, zapravo, i ne zna da li će uopšte više i postojati pozicija evropskog komesara za proširenje. A nesigurnost u vezi sa tim, kako upozorava austrijski ekspert, izaziva bojazan da će politika proširenja biti još niže na agendi EU nego što je do sada bila.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG