Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Aktuelno
- Istekao četvrti rok za ispunjenje reformi u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, Brisel čeka procenu
- Premijer Crne Gore kritikovao zabranu ulaska novinaru u Srbiju kao recipročnu meru
- Podignuta optužnica protiv bivšeg ministra odbrane Crne Gore zbog sumnje na zloupotrebu položaja
- U sukobima tokom protesta ispred albanskog parlamenta povređeno 15 policajaca
Balkan na RSE
Holandska vlada ne podržava nastavak pristupnih pregovora između Evropske unije i Srbije otvaranjem Klastera 3 zbog stanja u oblasti vladavine prava, potvrđeno je za RSE u Hagu. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Holandije u izjavi za RSE podsetio je da je Evropski savet još u zaključcima iz 2024. naveo da je ključno da Srbija ostvari značajan dalji napredak, između ostalog, u oblasti vladavine prava. U evropskim institucijama se razmatraju mogućnosti da Srbija u julu dobije ohrabrujuće političke signale, u trenutku koji se u Briselu ocenjuje kao povoljan za politiku proširenja. Tu inicijativu podržavaju i pojedine države članice, uključujući Francusku. Međutim, kako RSE saznaje iz diplomatskih izvora, najmanje pet članica EU ne podržava otvaranje Klastera 3. Pored Holandije, koja je ovaj stav zvanično potvrdila, među zemljama koje se protive nalaze se, između ostalih, tri baltičke države i Švedska. Razlozi za protivljenje uglavnom se odnose na stanje u oblasti vladavine prava, dok se kod pojedinih država, kako je RSE-u rečeno, ne može zanemariti ni činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je u Sarajevu u četvrtak da EU radi na tome da predloži kandidata za novog visokog predstavnika. Ona je došla u dvodnevnu posetu glavnom gradu BiH dan pošto Savet za sprovođenje mira (PIC) nije postigao dogovor o imenovanju novog visokog predstavnika, pa umesto toga imenovao privremenog visokog predstavnika, američkog diplomatu Luisa Krišoka koji je bio zamenik Kristijana Šmita. To se dešava dok traje otvoreni spor između SAD i EU oko kandidata i buduće uloge OHR-a. "Ako želimo da postepeno okončamo međunarodni nadzor, najbolji način je da mandat visokog predstavnika bude vremenski ograničen i usmeren samo na pitanja koja su zaista neophodna", kazala je Kalas na konferenciji za novinare. Ona je podsetila da su stabilnost, teritorijalni integritet i suverenitet BiH od strateškog značaja za EU, ali i upozorila da zemlja rizikuje da izgubi dodatnih 370 miliona evra iz Plana rasta EU ako ne sprovede Reformsku agendu.
"Ja sam Vaš virtualni asistent, dobro došli", poruka je četbota s kojom se sve češće susreću građani zemalja Zapadnog Balkana pri poseti zvaničnim stranicama institucija ili banaka koje tako odgovaraju na njihova pitanja. Međutim, zakoni koji bi jasno uredili primenu veštačke inteligencije ne postoje. BiH, Crna Gora, Srbija i Kosovo nalaze se u različitim fazama razvoja i primene veštačke inteligencije (AI), pre svega u javnoj upravi. Iz odgovora više državnih institucija koje je prikupio RSE vidi se da većina institucija nema jedinstvena pravila o tome smeju li činovnici da koriste i javno dostupne AI alate poput ChatGPT-a, Copilota ili Geminija. Ne postoji ni evidencija njihove upotrebe, a u nekim institucijama ni tehničke mere koje bi sprečile unošenje službenih ili ličnih podataka građana u takve AI alate. Jedni priznaju da javni službenici AI alate koriste, uglavnom za pripremu dokumenata, prevode, lekturu, administrativne poslove, rad s velikim bazama podataka ili pretraživanje informacija, a drugi to negiraju. Gotovo svi istovremeno upozoravaju da nedostaje poseban regulatorni okvir kao i da najveće rizike predstavljaju zaštita ličnih podataka i informatička bezbednost.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u distribuciji turističkih vaučera za penzionere učestvovati i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) uz obrazloženje da je potrebna stroža kontrola kako bi se sprečile zloupotrebe. Međutim, nije precizirano kako će BIA sprovoditi tu kontrolu, pri čemu zakon propisuje da ta agencija obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti države, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavnog poretka. Predstavnici sindikata penzionera Nezavisnost kažu da je kontrola potrebna, ali da BIA ne treba da učestvuje u tom procesu.
Oko tri hiljade ljudi koji su bili poneti masom koja panično beži ka dve strane ulice u centru Beograda dokumentovalo je traumatično iskustvo od večeri 15. marta 2025. Iz njihovih izjava, datih grupi nevladinih organizacija, zajedničke su slične impresije o zvuku eksplozije, a potom snopu toplog vazduha koji je proleteo kroz masu dok je u tišini odavala poštu za šesnaestoro stradalih u rušenju dela betonske krovne konstrukcije na nešto ranije otvorenoj renoviranoj Železničkoj stanici u Novom Sadu. "Velika većina, više od 60 odsto ispitanih, opisuje zvuk sa izuzetnom doslednošću. Kao zvuk nalik mašini ili vozilu koji se približava veoma velikom brzinom", izjavio je Lorenc Abu Hamdan, ekspert za pitanje zvuka angažovan pri nevladinoj organizaciji Earshot iz Velike Britanije, u razgovoru za "Uvid" RSE. Izjave očevidaca prosleđene su Earshotu, gde je, između ostalih, i Hamdan učestvovao u njihovoj analizi. On navodi da je reč o "veoma jedinstvenom zvučnom događaju", ali i najdokumentovanijem incidentu ove vrste u istoriji.
Pogledajte i celu emisiju 'Misterija' zvučnog topa u Beogradu
Fudbalska reprezentacija BiH okončala je svoje učešće na Svetskom prvenstvu. Izabranici selektora Sergeja Barbareza poraženi su u San Francisku od domaćina SAD rezultatom 2:0. Pogledajte foto-galeriju Istorijski nastup BiH na Svjetskom prvenstvu završen porazom od SAD.
Svet
U jednom od najvećih ruskih napada dronovima i raketama na Kijev ove godine poginulo je najmanje 17 ljudi, dok Moskva nastavlja da pojačava vojni pritisak na ukrajinsku prestonicu. Pogledajte video o tome kako spasioci tragaju za preživelima posle ruskog napada.
Pogledajte i video prilog Na terenu sa ukrajinskom jedinicom za dronove.
Dva neobična incidenta u roku od jednog dana otkrila su koliko je duboko sporan memorandum o razumevanju između Teherana i Vašingtona unutar iranskog establišmenta, samo nekoliko meseci pošto je Modžtaba Hamnei stupio na dužnost vrhovnog vođe. Prvo osporavanje došlo je od Skupštine stručnjaka, klerikalnog tela koje nadgleda vrhovnog vođu. Šezdeset tri od njenih 88 članova 29. juna objavila su saopštenje pozivajući pregovarače da se čvrsto drže "crvenih linija" koje je postavio Hamnei. Iako je upućen "narodu Irana", tekst više zvuči kao direktno upozorenje pregovaračkom timu. Satima kasnije, sekretarijat Skupštine je pokušao da razjasni da saopštenje ne predstavlja zvanični stav tog tela, navodeći da je "neobično i nekonvencionalno". Dan kasnije, državna radio-televizija IRIB je naglo prekinula ranije snimljeni intervju s predsednikom parlamenta i glavnim pregovaračem Mohamedom Bakerom Kalibafom usred njegovog odgovora, baš kada je govorio o odmrzavanju iranske imovine prema Memorandumu o razumevanju. Analitičari koji prate ravnotežu između frakcija u Iranu kažu da dve epizode, iako različite po formi, odražavaju istu suštinsku realnost – pošto više nema ličnog autoriteta pokojnog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija za sprovođenje discipline, domaće institucije testiraju koliko prostora imaju da oblikuju narativ.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!