Od povlačenja međunarodnih snaga i povratka talibana na vlast u avgustu 2021. godine, nekada raznolik medijski pejzaž Avganistana se urušio usled nedostatka finansija i ograničenja, dok kineski državni mediji nastoje da popune prazninu.
Stotine medija je zatvoreno, hiljade novinara su izgubile posao, a oni koji su ostali suočavaju se s cenzurom, zastrašivanjem i ozbiljnim ekonomskim pritiskom. U tom kontekstu, medijski otisak Kine je postao veoma vidljiv i teži da bude još veći.
Kina je značajno proširila svoje medijsko prisustvo u Avganistanu otkako su talibani preuzeli vlast 2021. Avganistanski novinari su za RSE rekli da kineski mediji u toj zemlji proizvode sadržaje koji ističu pozitivnu ulogu Pekinga, izbegavajući priče o siromaštvu, represiji ili kršenju ljudskih prava.
Avganistanski novinar iz Kabula koji je radio za kineski medij rekao je za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE) da se novinari suočavaju sa strogom uredničkom kontrolom.
"Naš rad se fokusira samo na pozitivne teme. Rečeno nam je da pravimo dokumentarce i izveštaje koji jačaju odnose (Kine) sa (talibanskom) vladom", rekao je za RSE avganistanski novinar iz Kabula koji je radio za kineski medij pod uslovom da mu se ne navodi ime. "Vidimo glad i teškoće kada posećujemo polja, ali te priče nisu poželjne. Realnost je skrivena".
RSE je razgovarao s nekoliko avganistanskih novinara koji rade za kineske medije u Kabulu. Svi su rekli da su upozoreni da ne govore za druge medije i da će izgubiti posao ako to urade.
Avganistanci koji su radila za Centralnu kinesku televiziju (CCTV) i Kinesku globalnu televizijsku mrežu (CGTN) koji su govorili za RSE, rekli su da su kineski mediji obebeđivali vesti preko avganistanskih kanala promovišući "konstruktivnu ulogu" Pekinga, mada je kinesko izveštavanje često isticalo korupciju, nesigurnost i političku disfunkciju – što je sadržaj koji je podržavao rivalitet Pekinga s Vašingtonom.
"Kada sam radio za njih, bilo je jasno da Kina želi priče koje prethodnu vladu prikazuju kao slabu i neefikasnu, fokusirajući se uglavnom na probleme, izazove i negativna pitanja", rekao je jedan bivši novinar CGTN-a koji je tražio da ne bude imenovan. "Nije se činilo da je to konstruktivna uloga, iako je služila njihovim političkim interesima."
Avganistanac na višoj menadžerskoj poziciji u jednoj kineskoj medijskoj organizaciji rekao je za RSE da se, otkako su talibani preuzeli vlast, izveštavanje pomerilo ka regionalnim političkim i bezbednosnim pitanjima, posebno ka tenzijama između Avganistana i Pakistana.
On je rekao da su kineski mediji produbili saradnju s državnim medijima pod kontrolom talibana, kao što je novinska agencija Bahtar, kroz zajedničke programe, deljenje sadržaja i tehničku podršku.
Širenje kroz lokalne partnere
Analitičari su za RSE rekli da je to deo šireg napora Pekinga da ojača svoj politički i ekonomski uticaj u Avganistanu, dok se zapadni mediji povlače, a lokalni mediji muče s talibanskim ograničenjima.
Hazrat Bahar, istraživač na Univerzitetu u Lajpcigu u Nemačkoj, rekao je da rast uticaja Kine u avganistanskim medijima služi i strateškim i ekonomskim ciljevima.
"Zemlje koje podržavaju strane medije često to čine iz političkih i kulturnih razloga i Kina je jedna od njih", rekao je on za RSE. "To se može videti čak i na društvenim mrežama, putem CRI Pašto ili programa poput China Flowers na Fejsbuku (Facebook). Nakon što su se zapadni mediji urušili i ostavili vakuum, Kina je videla priliku da proširi svoj uticaj."
Nedavno istraživanje koje objavio Bahar pokazuje da se umešanost Pekinga povećala kroz podršku avganistanskim medijima i kroz širenje svojih mreža.
Prema njegovim rečima, privatni mediji poput Šamšad TV i Akson media dobili su kinesku finansijsku pomoć. Aksonov CRI Pašto, deo mreže China Radio International, emituje programe dva puta dnevno u Kabulu i Kandaharu i privukao je milione pratilaca na internetu.
Kineski državni mediji, uključujući CCTV i CGTN, imaju kancelarije u Kabulu koje proizvode sadržaj na engleskom jeziku.
Neke avganistanske stanice, poput Kabul njuza, ranije su emitovale dokumentarce o kineskoj Inicijativi pojas i put (BRI), infrastrukturnom projektu vrednom hiljade milijardi dolara koji je Peking pokrenuo 2013. godine.
Istraživanje Bahara, uključeno u izveštaj iz 2025. tink-tenka iz Indije Centar za društveni i ekonomski napredak (CSEP), ustanovilo je da se prisustvo Kine u avganistanskim medijima značajno proširilo od 2021. Izveštaj navodi finansijsku podršku, partnerstva u sadržaju i programe obuke za avganistanske novinare kao ključne alate u promociji prokineskog narativa.
Izveštaj opisuje ovaj napor kao deo kineske diplomatije "meke moći", koristeći informisanje za oblikovanje javnog mnjenja i projektovanje slike Kine kao stabilnog partnera u turbulentnom regionu.
Hamed Obaidi, šef Organizacije za podršku avganistanskim medijima (AMSO), rekao je da kinesko finansiranje služi i ekonomskim ciljevima.
"Ulaganje u medije može biti deo šire ekonomske i političke strategije Kine", rekao je on za RSE. "Oni žele da promovišu svoje projekte u Avganistanu i poboljšaju svoj imidž širom regiona".
Poruka u Avganistanu
Džaved Kaim, poslednji ambasador bivše avganistanske vlade u Kini pre nego što su talibani preuzeli vlast, rekao je za RSE da je, uprkos produbljivanju angažovanja Pekinga u Avganistanu, njegova uloga i dalje više pragmatična nego transformativna.
"Avganistan nije izuzetno važan za Kinu, ali u pogledu bezbednosti, uključujući južnu i centralnu Aziju, Avganistan je deo regionalne strategije Kine", rekao je Kaim.
"Pošto deli granicu sa (severozapadnom kineskom provincijom) Sinđangom, dok Kina strahuje od militantnih islamističkih grupa, Kina održava odnose sa onim ko je na vlasti u Avganistanu, sve dok odatle ne dolazi pretnja", dodao je on.
Kaim je takođe naglasio da je Kina "sada više uključena, ali ne na duboko strateški način – dovoljno da izvrši kontrolu i održi stabilnost“.
Prema njegovim rečima, medijske investicije Pekinga su i dalje ograničene u finansijskom obimu, ali s obzirom na nizak nivo finansija dostupnih u medijskom sektoru Avganistana, to i dalje omogućava kineskim zvaničnicima da utiču na sadržaj, kao i priliku da ga usklade s interesima kineske države.
Dotle, nezavisni medijski sektor Avganistana i dalje se suočava s kolapsom.
Mnogi novinari su pobegli i brojni mediji se suočavaju s neizbežnim zatvaranjem, pošto su mediji, koje su nekada finansirali zapadni donatori, izgubili finansijsku podršku.
Talibanski propisi su takođe uveli sveobuhvatne sisteme cenzure, zabranili zabavne programe i filmove i postavili ograničenja na učešće žena u medijima.