Američka vojska izvela je vazdušne udare na milicije u Siriji koje podržava Iran. To je bio odgovor na napade militanata na američke i koalicione snage u Iraku, saopštio je Pentagon.
Prvu oružanu akciju koju je odobrio predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) kritikovao je jedan demokratski kongresmen, a posmatrači ističu da to može otežati pregovore sa zvaničnim Teheranom, prenosi CNN.
Ocenjuje se da osim kažnjavanja proiranskih milicija, administracija Džoa Bajdena (Joe Biden) ne želi da ove akcije prerastu u veće sukobe.
Reakcija na napade militanata
Portparol Pentagona Džon Kirbi (John Kirby) je kazao da je akcija izvedena "po nalogu predsednika Bajdena" i da je bila ne samo odgovor na nedavne napade na američke i koalicione snage, već i da neutrališe "tekuće pretnje tom osoblju".
"Preciznije, u udarima je uništeno više objekata smeštenih na graničnom kontrolnom punktu koji su koristili brojne militantne grupe uz podršku Irana, uključujući Kataib Hezbolah i Kataib Said al Šuhada. Istovremeno, delovali smo ciljano kako bi deeskalirali sveukupnu situaciju u istočnoj Siriji i u Iraku," dodao je Kirbi.
Veruje se da je lokacija koju su SAD pogodile u četvrtak korišćena za krijumčarenje oružja od strane milicija, izjavio je američki zvaničnik. Udari su izvedeni kako bi se smanjila sposobnost militanata za izvođenje napada i poslala poruka zbog njihovih nedavnih akcija, istakao je portparol Pentagona.
Vašington nije naveo bilans žrtava u ovoj akciji, ali je jedan zvaničnik rekao za CNN da je ubijeno "nekoliko" militanata, dok je posmatračka grupa sa sedištem u Velikoj Britaniji, Sirijska opservatorija za ljudska prava, saopštila da je u američkom napadu ubijeno najmanje 17 proiranskih boraca.
"Uništeno je tri kamiona sa municijom", rekao je agenciji AFP Rami Abdul Rahman iz opservatorije. „Bilo je mnogo žrtava,” dodao je.
Odluka o napadu uz konsultaciju sa saveznicima
Američki ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) je rekao novinarima da je Biden odobrio udar u četvrtak na njegovu preporuku.
Grupa Kataib Hezbolah negirala je bilo kakvu ulogu u nedavnim raketnim napadima, ali je Ostin istakao da je "siguran u cilj na koji smo krenuli".
„Znamo šta smo pogodili. Dozvolili smo i ohrabrili Iračane da prikupe obaveštajne podatke, a to nam je bilo od velike pomoći u preciziranju cilja“, rekao je. „Uvereni smo da je reč o istim šiitskim militantima koji su izveli napade 15. februara”, naveo je Ostin.
Kirbi je rekao da je Biden odobrio udar nakon konsultacija sa američkim saveznicima, uključujući koalicione partnere.
Zbog američkih udara protiv Kataib Hezbolaha u Iraku 29. decembra, Vlada u Bagdadu se žalila da je time narušen njen suverenitet. Nekoliko dana kasnije, pripadnici ove grupe i druge milicije podržane od Irana, napali su američku ambasadu u Iraku, oštetivši imovinu i zapalivši spoljne zgrade.
SAD smatra Iran odgovornim za napade militanata
Iako SAD nisu pre četvrtka za raketne napade okrivile poimence nijednu ili ga pripisale bilo kojoj formaciji koja deluje pod patronatom Irana, Bajdenova administracija je jasno predočila ko je najodgovorniji.
"Ranije smo izjavili da ćemo Iran smatrati odgovornim za postupke njegovih surogata koji napadaju Amerikance", rekao je u ponedeljak portparol Stejt departmenta Ned Prajs (Price), napominjući da je "u mnogim akcijama korišćeno oružje iranske proizvodnje ili iz ove zemlje".
Ranije ove nedelje, portparolka Bele kuće Džen (Jen Psaki) rekla je da SAD smatraju Iran odgovornim za postupke svojih punomoćnika.
U raketnom napadu na snage koalicije u blizini međunarodnog aerodroma Irbil u iračkom Kurdistanu 15. februara usmrćen je civilni dobavljač i povređeno devet drugih, uključujući četiri američka dobavljača i jednog pripadnika vojske SAD, koji je dobio potres mozga.
Tog dana ispaljeno je oko 14 raketa prema američkim i koalicionim snagama u Irbilu, na severu Iraka. U to vreme, Psaki je rekla da Bajden i njegova administracija "zadržavaju pravo da odgovore na način i u vreme koje mi odaberemo".
Upozorila je da ćemo „odgovoriti u skladu sa našom agendom i koristeći kombinaciju oruđa, viđenih i neviđenih“.
„Ono što nećemo uraditi, a što smo videli u prošlosti, jeste ljutitio i ishitreno reagovanje i rizikovati eskalaciju što ide u prilog Iranu daljom destabilizacijom Iraka,“ dodala je Psaki.
Napad u Irbilu je bio prvi od tri koji su ubrzo izvedeni.
Tokom vikenda, najmanje četiri rakete pogodile su vazduhoplovnu bazu Balad severno od Bagdada, gde američka kompanija iz vojne industrije radi na unapređenju iračkih borbenih aviona.
Onda su u ponedeljak dve rakete pogodile međunarodnu zonu u Bagdadu, gde se nalaze američka i mnoge druge strane ambasade. Nije bilo izveštaja o povredama ili šteti.
Neimenovani američki zvaničnik rekao je Rojtersu da je cilj napada bio slanje poruke da iako SAD žele da kazne milicije, ne žele da to preraste u veći sukob.
Da li će američki napad zakomplikovati odnose sa Iranom?
Američki napad je izveden u trenutku kada se Vašington i Teheran pozicioniraju za pregovore o iranskom nuklearnom programu, što potencijalno komplikuje ovaj ionako krhk proces.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Saed Hatibzadeh negirao je bilo kakvu umešanost njegove zemlje u napadu na Irbil 15. februara.
"Odbacujemo ove glasine a takođe snažno osuđujemo nečasne pokušaje da se to pripiše Iranu", rekao je Hatibzadeh.
Kritike demokratskog kongresmena
Ova akcija američkih snaga može izazvati i napetosti Bajdenove administracije sa onim kongresmenima, koji bi inače podržali njenu agendu, a čija podrška će joj biti potrebna u budućnosti.
"Ovo čini Bajdena petim uzastopnim američkim predsednikom koji naređuje napade na Bliskom istoku," rekao je Ro Kana (Khanna), kalifornijski demokrata i član Odbora Predstavničkog doma za spoljne poslove.
"Nema apsolutno nikakvog opravdanja za predsednika da odobri vojni udar koji nije u samoodbrani od neposredne pretnje bez odobrenja Kongresa. Moramo da se izvučemo sa Bliskog istoka, a ne da eskaliramo," smatra Kana.
"Predsednik ne bi trebalo da preduzima ove akcije bez traženja izričitog ovlašćenja, umesto da se oslanja na široka, zastarela" odobrenja za upotrebu vojne sile, dodao je Kana.
„Bio sam protiv beskonačnog rata u vreme Trampa, i izjasniću se protiv njega u vreme demokratskog predsednika,” zaključio je Kana.
Amerčka vojska je poslednji put gađala lokacije Kataib Hezbolaha u martu 2020. godine, nakon što je u raketnom napadom, za koji je okrivljena ova milicija, ubijeno dvoje pripadnika američke službe i britanski medicinar, a povređeno 14 osoba. Ovaj incident se desio u iračkoj bazi Taji, u kojoj su smeštene koalicione snage angažovane u borbi protiv militanata iz IDIL-a.
SAD su reagovale udarima na pet lokacija koja pripadaju Kataib Hezbolahu, korišćenih za čuvanje modernog naoružanja koje je obezbedio Iran, rekao je tada čelnik Centralne komande, general Kenet Mekenzci (Kenneth McKenzie).
"Procenjujemo da je na svakoj lokaciji čuvano oružje koje bi moglo omogućiti smrtonosne operacije protiv američkih i koalicionih snaga u Iraku. Takođe, procenjujemo da će uništavanje ovih lokacija smanjiti kapacitete Kataib Hezbolaha za izvođenje napada u budućnosti", kazao je Mekenzi.
