Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na sastanku sa članom Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Miloradom Dodikom 15. aprila da Srbija neće i ne može da prihvati primenu Bonskih ovlašćenja, niti uvođenje sankcija rukovodstvu Republike Srpske, navodi se na zvaničnom fejsbuk nalogu Aleksandra Vučića.
Vučić je dodao da će raditi na daljoj pomoći narodu entiteta Republika Srpska (RS), uz poštovanje integriteta ovog entiteta u okviru BiH.
Velika Britanija je 11. aprila objavila da uvodi sankcije za Milorada Dodika i predsednicu RS Željku Cvijanović zbog, kako je saopšteno, pokušaja da naruše legitimitet i funkcionalnost države BiH.
Sankcije uključuju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine i prve su u okviru režima britanskih sankcija za BiH, navedeno je iz britanske vlade.
Dodik je, kako se navodi, na sastanku sa Vučićem rekao da se na njega i Republiku Srpsku vrše veliki pritisci po pitanju unutrašnje političke situacije u BiH.
"Veze Republike Srbije i Republike Srpske nikada nisu bile snažnije i niko nikada neće moći da ih poremeti. Razgovarali smo o svim važnim pitanjima, razumeli težinu pozicije u kojoj se srpski narod danas nalazi i dogovorili podršku Srbije Republici Srpskoj, kako ekonomsku, tako i u svim drugim oblastima", navodi se u objavi Vučića.
Dodaje se da su "mir i stabilnost regiona su suštinski interes Srbije i Srpske".
Vučić se prethodno 14. aprila sastao sa visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom (Christian Schmidt) i na tom sastanku naveo da se ne slaže sa odlukom Šmita da suspenduje Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske koristeći Bonska ovlašćenja.
Šmit je 12. aprila suspendovao ovaj zakon i time poništio pokušaj vlasti tog bh. entiteta da državnu imovinu prebace na Republiku Srpsku. Šmit je stavio van snage Ukaz predsednice RS Željke Cvijanović o proglašavanju Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti, do odluke Ustavnog suda BiH.
On je po prvi put upotrebio Bonska ovlašćenja, koja predviđaju da Ured visokog predstavnika (OHR) može nametati ili menjati zakone, smenjivati izabrane i imenovane političke i druge zvaničnike.
Šmit je Vučiću tada izneo svoje viđenje razloga za upotrebu Bonskih ovlašćenja, dok je Vučić izrazio jasno neslaganje sa poslednjim odlukama i primenom Bonskih ovlašćenja, za koje smatra da ne doprinose stabilnosti.
Šta je spor oko Zakona o nepokretnoj imovini u BiH?
Šmit je za TV N1 13. prila obrazložio da je zakon suspendovao jer je u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom kojim je okončan rat u BiH 1995, a da entiteti ne mogu da donose odluke jednostrano.
"Odluka o kompletnom vlasništvu (nad imovinom) je na BIH dok se ne donese zakon na parlamentarnoj skupštini u kojoj učestvuju entiteti. Zemljište pripada državi, ali država time ne može da raspolaže dok se ne donese odgovarajući zakon", rekao je on.
Zakon o nepokretnoj imovini je 5. aprila objavljen u Službenom glasniku RS, a usvojen je na sednici Narodne skupštine RS 10. februara. Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik je izjavio 13. aprila da neće poštovati Šmitovu odluku da se poništi ovaj zakon.
Imovina Republike Srpske je imovina Republike Srpske i tu ne pomažu ni bonska, niti bilo kakva ovlašćenja, poručio je 12. aprila Dodik, povodom odluke visokog predstavnika.
Raspolaganje državnom imovinom BiH je zabranjeno zakonom koji je 2005. nametnuo tadašnji visoki predstavnik u BiH Paddy Ashdown.
Zakonom o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom BiH kao državna je definisana nepokretna imovina koja je pripala BiH na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije republika bivše socijalističke Jugoslavije iz 2001. godine.
Državnom je definisana i ona imovina kojom je BiH upravljala kao nekadašnja republika u sastavu SFRJ do 31. decembra 1991. godine, u vreme izbijanja ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ.
Zakon je na snazi, sve dok ne bude usvojen novi, "kojim se uređuje provođenje kriterija koji će se primjenjivati za utvrđivanje imovine koja je u vlasništvu BiH, Federacije BiH, RS i Brčko Distrikta ".
Takav zakon do danas nije usvojen.
