NATO je saopštio 24. januara da je stavio svoje snage u stanje pripravnosti i da zemlje-čanice Alijanse šalju dodatne brodove i borbene avione u istočnu Evropu. Kremlj, s druge strane, optužuje NATO i SAD za podizanje tenzija, dok u Kabinetu premijera Velike Britanije kažu da ta zemlja neće slati dodatne vojne trupe u Ukrajinu.
Neimenovani američki diplomata je za Rojters rekao da SAD razmatraju premeštanje dela trupa iz zapadne u istočnu Evropu.
Kako se navodi u saopštenju objavljenom na sajtu Alijanse, NATO na taj način jača savezničko odvraćanje i odbranu dok Rusija nastavlja svoje vojno jačanje u i oko Ukrajine.
Alijansa je ukazala na odluku Danske da pošalje fregatu i ratne avione na Baltik, kao i Španije koja je pridružila brodove NATO snagama, dok je Holandija stavila „brod i kopnene jedinice u pripravnost“ za NATO snage za brzo reagovanje.
“Sjedinjene Države su takođe jasno stavile do znanja da razmatraju povećanje svog vojnog prisustva u istočnom delu Alijanse”, navodi se u saopštenju.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je ove poteze saveznika.
“NATO će nastaviti da preduzima sve neophodne mere za zaštitu i odbranu svih saveznika, uključujući i jačanje istočnog dela Alijanse. Uvek ćemo reagovati na svako pogoršanje našeg bezbednosnog okruženja, uključujući jačanje naše kolektivne odbrane”, rekao je Stoltenberg.
On je dodao da je NATO “odbrambeni savez”.
Prema njegovim rečima, NATO je kao odgovor na rusku ilegalnu aneksiju Krima 2014. godine povećao svoje prisustvo u istočnim zemljama Alijanse, uključujući četiri multinacionalne borbene grupe u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj.
“Ove jedinice, koje predvode Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Nemačka i Sjedinjene Države, su multinacionalne i borbeno spremne. Njihovo prisustvo jasno pokazuje da će se napad na jednog saveznika smatrati napadom na celu Alijansu. U istočnom delu Alijanse pre 2014. godine nije bilo NATO snaga”, rekao je Stoltenberg.
Rojters: SAD razmatraju prebacivanje dela trupa u istočnu Evropu
Sjedinjene Države razmatraju prebacivanje nekih trupa stacioniranih u zapadnoj Evropi u istočnu Evropu u narednim nedeljama, rekao je neimenovani diplomata NATO Rojtersu, usred eskalacije tenzija između Ukrajine i Rusije.
„Ovo ima veze sa američkim trupama koje su već u Evropi“, rekao je diplomata, govoreći pod uslovom anonimnosti, potvrđujući izveštaj „Njujork tajmsa“ u kojem se navodi da američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) razmatra slanje američkih trupa na Baltik i istočnoevropske saveznike.
Diplomata je rekao da će potencijalna kretanja trupa biti postepena i da bi bilo kakvo popunjavanje praznina NATO-a na njegovom istočnom krilu moglo da se desi u narednim nedeljama.
Džonson: Obaveštajni podaci 'sumorni'
Portparol Borisa Džonsona (Johnson) izjavio je u ponedeljak da Britanija ne planira da pošalje borbene trupe u Ukrajinu kako bi joj pomogla da se odbrani od bilo kakve ruske agresije.
Upitan o komentarima ukrajinskog ambasadora u Britaniji da će poželeti dobrodošlicu britanskim vojnicima u slučaju ruske invazije, Džonsonov portparol je rekao:
„Apsolutno nema planova za slanje borbenih trupa Velike Britanije u Ukrajinu.“
Britanija je već poslala mali broj pešadijskih trupa u Ukrajinu da pomognu u obuci odbrambenog naoružanja.
Britanski premijer je ranije u ponedeljak izjavio da su obaveštajni podaci oko ruske invazije na Ukrajinu “sumorni”, ali ne i neizbežni, jer je upozorio predsednika Vladimira Putina da bi svaki sukob mogao da postane „nova Čečenija“.
„Moramo veoma jasno da stavimo do znanja Kremlju, Rusiji, da bi to bio katastrofalan korak“, rekao je Džonson medijima, a prenosi Rojters.
Upitan da li misli da je invazija sada neizbežna, Džonson je odgovorio:
„Obveštajne službe su prilično sumorne po ovom pitanju. Ne mislim da je to sada neizbežno, mislim da taj smisao još uvek može da prevlada”, rekao je premijer Velike Britanije.
Džonson je rekao da će razgovarati sa kolegama liderima o tom pitanju kasnije u ponedeljak.
„Takođe moramo da pređemo preko poruke da će invazija Ukrajine, iz ruske perspektive, biti bolan, nasilan i krvav posao i mislim da je veoma važno da ljudi u Rusiji shvate da bi ovo mogla biti nova Čečenija”, rekao je Džonson.
Kremlj: NATO i SAD podižu tenzije
S druge strane, Kremlj je u ponedeljak optužio Sjedinjene Države i NATO za podizanje tenzija.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Vašington i NATO eskaliraju tenzije kroz „informacionu histeriju“ i „konkretne akcije“, dodajući da je rizik od ofanzive ukrajinskih trupa na separatiste koje podržava Moskva „veoma visok“.
„Živimo u agresivnom okruženju“, rekao je Peskov novinarima na konfereniciji za medije, dodajući da predsednik Rusije Vladimir Putin preduzima „neophodne mere“ da zaštiti zemlju.
Peskov je u ponedeljak optužio Ukrajinu da priprema ofanzivu na istoku zemlje, gde se ukrajinske trupe bore protiv proruskih separatista od 2014. godine.
“Ukrajinske vlasti koncentrišu ogromnu količinu snaga i sredstava na granici sa samoproglašenim republikama“, rekao je Peskov.
„Priroda ove koncentracije govori o pripremama za ofanzivu“, rekao je on, dodajući da je rizik od takve operacije sada „veoma visok, veći nego ranije“.
Polsednih sedmica rastu tenzije između Rusije i Zapada zbog odluke Kremlja da rasporedi jake vojne snage na ukrajinskoj granici.
Kremlj negira bilo kakvu ratobornu nameru, ali uslovalja smirivanje situacije ugovorima koji bi garantovali neširenje NATO, posebno na Ukrajinu, i povlačenje Alijanse iz istočne Evrope.
Zapadu je to neprihvatljivo i preti Rusiji razornim sankcijama ako napadne Ukrajinu.
