Mislim da je ruska ambasada u Pragu postala središte za špijunske aktivnosti u Centralnoj Evropi, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jirži Pehe, savetnik prvog češkog predsednika Vaclava Havela, a sada direktor Njujorškog univerziteta u Pragu.
On ističe da nije u pitanju samo ruska ambasada, koja je veća nego u Londonu, već i konzulati u Brnu i Karlovim Varima, postoje i fabrike ruskih trolova u Češkoj Republici, a deluje i ruska mafija.
“Mislim da je zvanična Moskva odlučila nakon 1989. da je Prag pogodno mesto za špijunske i druge aktivnosti od regionalnog značaja. Oni dobro poznaju Prag, poseduju nekretnine. Dosta Rusa povezanih sa bivšim komunističkim režimom uselilo se ovde nakon 1989. Oko 40 hiljada njih živi u Pragu i navodno se bave biznisom. Međutim, ako pratite njihove aktivnosti, ne možete steći takav utisak, pa se postavlja pitanje šta rade ovde”, ističe Pehe.
Po njegovim rečima, deo čeških političara je proruski orijentisan, na čelu sa predsednikom Milošom Zemanom, pre svega iz poslovnih razloga.
“Istovremeno, ne treba zanemariti ni informacije koje poseduju ruske službe o pojedinim češkim političarima, a koje mogu da im nanesu veliku štetu. Mnogi od njih imaju mrlju u karijeri jer su u vreme socijalističkog režima sarađivali sa obaveštajnim službama. KGB (FSB) zna za to. Stoga ne znamo na koji način sve pojedini češki političari mogu biti ucenjeni. Tako premijera Babiša već godinama prati afera da je bio saradnik tajne čehoslovačke službe StB tokom 1980-ih. Ako je to tačno, onda za to zna i KGB”, naglašava Pehe.
Zašto je slučaj otkriven nakon sedam godina?
RSE: Kako komentarišete kontekst u kome je došlo do najnovijeg spora u odnosima Češke Republike i Rusije. Naime, šef češke diplomatije Jan Hamaček trebalo je da u ponedeljak putuje u Moskvu na pregovore o nabavci ruske vakcine Sputnjik V. Istovremeno, do tenzija je došlo u trenutku kada su odnosi između Zapada i Moskve dostigli verovatno najniži nivo od okončanja Hladnog rata zbog koncentracije ruskih trupa na ukrajinskoj granici i mnogi se pribojavaju ponavljanja scenarija sa aneksijom Krima iz 2014.
Pehe: Incident u koji su umešani ruski obaveštajci u eksploziji skladišta municije u mestu Vrbetice ima domaću i međunarodnu dimenziju i one su međusobno povezane. Kada je reč o lokalnom aspektu, još uvek nismo sigurni kako se saznalo za ovaj slučaj. Naime, Vlada je saopštila da je informisana od strane češke kontraobaveštajne službe 7. aprila da su ruski agenti digli u vazduh skladište municije 2014. Međutim, mi i dalje ne znamo zašto je gospodin Hamaček želeo da ide u Moskvu uprkos ovim saznanjima.
Jedna je teorija da je želeo da iskoristi ovu posetu da pripremi osoblje u češkoj ambasadi za mere koje će ruske vlasti primeniti nakon proterivanja njenih diplomata u Pragu. To zvuči neuverljivo. Stoga mi se čini verovatnijim da je premijer Andrej Babiš odlučio da obelodani ovaj slučaj u javnosti uvidevši da pojedini mediji o tome već pišu.
Još jedna mogućnost je da su zapadne obaveštajne službe bile uveliko informisane o ovom incidentu i imajući u vidu ofanzivnu politiku američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) prema Rusiji, onda su izvršile pritisak na češku vladu da obelodani pomenuti slučaj. Međutim, to su sve nagađanja i dalje obavijena misterijom.
Kada je reč o međunarodnoj dimenziji, ovaj incident je deo mozaika koga vidimo poslednjih sedmica sa proterivanjem ruskih diplomata iz nekoliko zemalja. Istovremeno, Rusija gomila trupe na ukrajinskoj granici. Dakle, afera sa eksplozijom u Češkoj Republici je deo šire slike koja prikazuje Rusiju kao terorističku državu.
Da li je Zeman opstruisao rad kontraobaveštajne službe?
RSE: Kada govorite o domaćoj dimenziji, nejasno je zašto je češkoj kontraobaveštajnoj službi bilo potrebno sedam godina da otkrije odgovorne za eksploziju?
Pehe: To je nepoznati deo ovog slučaja i pomalo je misteriozno. Ne znamo da li je kontraobaveštajna služba već neko vreme istraživala pomenuti incident. Takođe ne znamo da li je neki češki političar bio obavešten o istrazi.
Veoma je čudno da je češki predsednik Miloš Zeman, koji slovi kao proruski orijentisani političar, u nekoliko navrata poslednjih godina nastojao da sabotira rad kontraobaveštajne službe i smeni njenog šefa Mihala Koudelku. Zeman je zatražio pre nekoliko meseci od Vlade da izvrši pritisak na kontraobaveštajnu službu da mu dostavi imena ruskih agenata koje prati.
Dakle, moguće je da je neki visokopozicionirani češki političar, poput Zemana, znao za istragu i pokušao da je obustavi. Nadajmo se da ćemo znati više detalja kada se i ako objavi izveštaj češke kontraobaveštajne službe o ovom slučaju.
Ruska ambasada u Pragu veća nego u Londonu
RSE: Kao što ste rekli, Zeman je proruski orijentisani političar. Međutim, nije samo on. Ima se utisak da deo čeških političara balansira između Rusije i Evropske unije. Poslednji primer je debata oko nabavke ruske vakcine Sputnjik V. To je bila i jedna od tačaka razdora prilikom reizbora za lidera Socijaldemokratske partije, članice vladajuće koalicije. Doskorašnji šef diplomatije Tomaš Petriček bio je protiv nabavke ruske vakcine dok se Jan Hamaček, koji je pobedio na izborima, zalagao za to i spremao se za put u Moskvu.
Nema sumnje da je Rusija veoma aktivna u Češkoj Republici, što potvrđuje i njena velika ambasada u Pragu sa 120 zaposlenih. U svakom slučaju se postavlja pitanje zašto deo čeških političara naginje ka Rusiji, doduše ne u meri kao mađarski, ali nisu kritični prema njenoj politici kao, na primer, poljski.
Pehe: Ruske diplomate i obaveštajci su mnogo prisutniji u Pragu nego u Varšavi i drugim zemljama. Ruska ambasada ovde je prevelika za ono što bi zvanično trebalo da radi, jer je Češka Republika relativno mala zemlja. Ruska ambasada u Pragu ima brojnije osoblje nego u Londonu. To znači da je deo toga osoblja uključene u aktivnosti koje nisu dobronamerne i prijateljske prema češkim bezbednosnim interesima. Mislim da je u delokrugu njihovog posla i širenje uticaja među češkim političarima, biznismenima i osobama u drugim oblastima.
Da, nije reč samo o gospodinu Zemanu. Ima još čeških političara koji deluju u skladu sa ruskim interesima. Najpoznatiji projekat je dogradnja češke nuklearne elektrane Dukovani. Uprkos upozorenjima češke obaveštajne službe, pojedini češki političari su potencirali na učešću ruskih partnera u ovom poslovnom poduhvatu. Teško je proceniti šta je u pozadini, da li ucena ili korupcija. U svakom slučaju, deo čeških političara je mnogo blagonakloniji prema ruskim interesima nego što bi trebalo.
Mislim da će ovaj incident mnogo toga promeniti. Nema sumnje da ruska kompanija Rosatom posle ovoga neće biti uključena u radove na nuklearnoj elektrani Dukovani, što je češka Vlada već saopštila. Možda je premijer Babiš uvideo da su Zeman i još neki političari previše približili zemlju Rusiji, pa mu je ovaj incident dobro došao da zaustavi taj trend.
Pritisak Zapada na Češku da smanji ruski uticaj
RSE: Da li je to uvideo zbog štete nanete domaćim interesima ili je na njega izvršen pritisak sa Zapada da to učini? On je inače u ponedeljak umanjio razmere ovog incidenta ističući da nije reč o aktu državnog terorizma, već je imao za cilj da “uništi pošiljku bugarskom trgovcu oružjem”. Mnogi su kritikovali ovu njegovu izjavu, pa se u utorak izvinio kazavši da je to bio “nesretan izbor reči”.
Očito da Babiš nastoji da zadrži neutralnu poziciju prema Rusiji nastojeći da je ne kritikuje previše.
Pehe: Ne možemo isključiti da pojedine zapadne zemlje, pre svega SAD, pritiskaju vlasti u Pragu da isključe rusku kompaniju Rosatom iz radova na nuklearnoj elektrani Dukovani, i uopšte smanji uticaj Moskve u Češkoj, koristeći u tu svrhu i informacije o eksploziji u skladištu oružja.
To je samo spekulacija, ali je sasvim moguće da su američke tajne službe znale za umešanost Rusije u incident iz 2014. godine. Dakle, moguće je da su SAD i pojedine evropske zemlje insistirale da češka Vlada učini nešto protiv očigledne proruske politike predsednika Zemana što je rezultiralo maltene zaključenjem ugovora sa Rosatomom u projektu Dukovani i kupovinom vakcine Sputnjik.
Oba ova posla sa Rusijom više nisu u igri. Situacija će se verovatno dalje zaoštravati jer zvanična Moskva nije razumno reagovala proteravši 20 čeških diplomata nakon što je otkazano gostoprimstvo 18 zaposlenih u njenoj ambasadi u Pragu. Češka Vlada će morati da na to reaguje jer će u suprotnom izgledati da je kažnjena od Rusije zbog obelodanjivanja pomenutog incidenta.
Rusija odlučila 1989. da je Prag pogodan za špijunske aktivnosti
RSE: Rekli ste da je Rusija veoma aktivna u Češkoj Republici sa ambasadom većom nego u Londonu. Da li su u pitanju specifični interesi zvanične Moskve vezani za ovu zemlju ili Prag ima ulogu regionalnog središtva za delovanje u ovom delu Evrope?
Pehe: Mislim da je ruska ambasada u Pragu postala središte za špijunske aktivnosti u Centralnoj Evropi. Nije u pitanju samo prevelika ruska ambasada, već i konzulati u Brnu i Karlovim Varima, postoje i fabrike ruskih trolova u Češkoj Republici, ovde deluje ruska mafija. Treba imati u vidu da je od 1968. do 1989. u tadašnjoj Čehoslovačkoj živelo nekoliko stotina hiljada Rusa – ne samo vojnika, već agenata i drugih.
Dakle, sadašnja situacija je u izvesnoj meri nasleđe ruske okupacije iz prošlosti. Mislim da je zvanična Moskva odlučila nakon 1989. da je Prag pogodno mesto za špijunske i druge aktivnosti od regionalnog značaja. Oni dobro poznaju Prag, poseduju nekretnine. Dosta Rusa povezanih sa bivšim komunističkim režimom uselilo se ovde nakon 1989. Oko 40 hiljada njih živi u Pragu i navodno se bave biznisom. Međutim, ako pratite njihove aktivnosti, ne možete steći takav utisak, pa se postavlja pitanje šta rade ovde. Sveukupno, to je veoma rasprostranjena mreža.
RSE: Pominje se i ruski uticaj u pojedinim češkim medijima i nevladinim organizacijama.
Pehe: Apsolutno. Reč je o sveobuhvatnoj kampanji čiji je cilj promena raspoloženja domaćeg javnog mnjenja, zatim podrivanje češke demokratije. Stoga bi Vlada posle ovog incidenta trebalo definitivno nešto da uradi da to spreči. Ako to ne učini, to će uraditi sledeća. U svakom slučaju, to će biti jedno od pitanja o kome će se voditi žestoka rasprava uoči parlamentarnih izbora u oktobru ove godine.
KGB ima kompromitujuće podatke o češkim političarima
RSE: Rekli ste da ruski operativci nastoje da podmićivanjem i na druge načine šire uticaj u Češkoj Republici. U kojoj meri to nailazi na plodno tle ovde? Pomenuli ste predsednika Zemana, zatim premijer Babiš je u početku umanjivao razmere ovog incidenta. Da li se radi o potkupljivanju, ideološkoj naklonosti pojednih čeških političara ka Moskvi ili nekoj vrsti geopolitičke kalkulacije jer je deo češkog društva evroskeptičan?
Pehe: Može se govoriti o nekoliko faktora koji deluju istovremeno. Rusija u velikoj meri utiče preko novca. Zeman je okružen ljudima koji imaju poslovne interese u Rusiji. Njegov savetnik Martin Nejedli radio je nekoliko godina u Rusiji.
Istovremeno, ne treba zanemariti ni informacije koje poseduju ruske službe o pojedinim češkim političarima, a koje mogu da im nanesu veliku štetu. Mnogi od njih imaju mrlje iz prošlosti jer su u vreme socijalističkog režima sarađivali sa obaveštajnim službama. KGB (FSB) zna za to. Stoga ne znamo na koji način sve pojedini češki političari mogu biti ucenjeni.
Tako premijera Babiša već godinama prati afera da je bio saradnik tajne čehoslovačke službe StB tokom 1980-ih. Ako je to tačno, onda za to zna i KGB. Mi sve to ne znamo i to neće biti tajna tek kada se otvore arhive obaveštajnih službi. U svakom slučaju, čini mi se da se ponašanje pojedinih političara ne može objasniti samo eventualnim dobijanjem novca ili geopolitičkim interesima koje se razlikuje od ostatka društva, već je moguće i da su ucenjeni.
Stariji Česi naginju Rusiji, mlađi protiv
RSE: S jedne strane, mnogi u Češkoj Republici i dalje osećaju gorčinu zbog sovjetske invazije 1968. u cilju suzbijanja liberalnog pokreta poznatog kao “Praško proleće”. S druge, svedoci smo jačanja populizma poslednjih godina – od Mađarske koja naginje Rusiji, do Poljske u kojoj je snažan antiruski sentiment. Kako to funkcioniše u Češkoj Republici?
Pehe: Kao i u drugim postkomunističkim zemljama, i u Češkoj Republici postoji podela između starije generacije, koja je nostalgična prema bivšem režimu, i mlađe koja ne gaji takva osećanja. Deo starije populacije je sumnjičav prema liberalnoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji.
Iako je proruski deo stanovništva u manjini, takvo raspoloženje mogu da iskoriste vešti operativci koje je poslala Moskva stvarajući percepciju da je malo ko zadovoljan novim, demokratskim društvom. U meri u kojoj to uspevaju, ti ljudi onda gledaju na Istok, ka Rusiji kao geopolitičkom zaštitinku, iako je bivša Čehoslovačka bila okupirana zemlja.
Naime, oni smatraju da su ih izneverili garantori liberalne demokratije i tržišne ekonomije sa Zapada. To je veoma intrigantna i složena igra. Međutim, svedoci smo generacijskih promena. Smatram da ove godine može doći do prekretnice jer će na izborima na jesen učestvovati nove partije, čija popularnost raste, a koje nemaju balast prošlosti.
Hoće li Rusija zavrnuti gas Češkoj?
RSE: Na koji način Rusija još može da reaguje, osim proterivanja čeških diplomata? Svakako neće gledati blagonaklono na isključivanje njene kompanije iz posla sa nuklearnom elektranom u Dukovaniju.
Prošle godine je bilo i tenzija zbog uklanjanja spomenika sovjetskom maršalu Konjevu u Pragu.
Pehe: Obe zemlje imaju svoje adute. Češka Republika je u boljoj poziciji jer može, na primer, da spreči poslovanje ruskog Rosatoma. Međutim, ni Rusija nije bespomoćna. Naime, Češka Republika 95 odsto gasa uvozi iz Rusije. Moskva bi mogla da to iskoristi kao adut u ovom sporu i kazni Češku Republiku. S druge strane, zvanični Prag već neko vreme priprema alternativne kanale za snabdevanje, poput gasa iz Norveške.
Ipak, smatram da Moskva više rizikuje jer ako vlasti u Pragu budu saterane uza zid, onda će biti prinuđene da u potpunosti demontiraju veoma razgranatu rusku mrežu operativaca u Češkoj Republici. Moskva to verovatno ne želi jer je mnogo godina uložila u stvaranje pomenute mreže čiji je cilj širenje uticaja u ovoj zemlji.
RSE: Češka Vlada je u utorak pozvala EU i NATO-a na akciju "solidarnosti". Na kakvu konkrentu pomoć može računati?
Pehe: Vlasti u Pragu bi želele reakciju Zapada sličnu nakon trovanja Sergeja Skripalja u britanskom gradu Solsberi, za šta je takođe optužena Rusija. Tada su češke vlasti proterale nekoliko ruskih diplomata na zahtev britanske Vlade.
Zvanični Prag bi sada pozdravio slične mere. Međutim, pitanje je da li će uspeti da ubedi zapadne saveznike da to učine jer Češka Republika nije tako važna zemlja u međunarodnim razmerama kao Velika Britanija. Takođe, češke vlasti nisu u prošlosti uvek pokazale solidarnost sa potezima Evropske Unije prema Rusiji. Dakle, pitanje je da li će baš sve članice EU biti spremne da, na primer, proteraju ruske diplomate, ali će kao minimum izdati saopštenja sa izrazima podrške Češkoj Republici.
Od NATO-a se može očekivati usaglašeniji odgovor jer je reč o vojnom savezu. U svakom slučaju, ako izostane konkretnija reakcija Zapada, to će izazvati veliko razočarenje u Češkoj Republici.