Dostupni linkovi

Sazvana sednica za izbor novog predsednika Kosova


Skupštinska sala pre početka sednice

Vanredna sednica Skupštine Kosova za izbor novog predsednika države sazvana je za subotu, 3. aprila, kasno popodne.

Šefica parlamentarne grupe Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari Lilja (Mimoza Kusari Lila) je ranije poručila da su već obezbeđeni glasovi i da će u procesu glasanja učestvovati 80 poslanika, što je neophodan kvorum kako bi izbor predsednika bio uspešan. Ona je navela i da će kandidati biti Vjosa Osmani i Nasuf Bejta.

Vjosa Osmani se na februarskim izborima kandidovala za predsednicu Kosova na listi Pokreta Samoopredeljenje i dobila preko 300.000 glasova građana.

Pokret Samoopredeljenje je u petak, pre sednice o izboru predsednika, inicirao vanrednu sednicu o izmenama Zakona o opštim izborima što je naišlo na veliko protivljenje opozicionih albanskih partija.

Taj Zakon bi građanama, koji žive van teritorije Kosova, omogućio da glasaju u kosovskim ambasadama a ne putem pošte, kako je do sada bila praksa. Inače, glasanju putem pošte prethodi period prijave i verifikacije birača.

Demokratski savez Kosova (DSK) Ljumira Abdidžikua (Lumir Abdixhiku), koji je ranije saopštio da će ta partija učestvovati u procesu izbora predsednika, je potom u petak naveče zatražio od premijera Aljbina Kurtija (Albin) da odustane od izmena Izbornog zakona i "ucene opozicije". Opozicija smatra da izmena tog zakona ne treba biti temeljita.

Slično su reagovale i druge dve opoziciona partije, Demokratska partija Kosova Envera Hodžaja (Enver Hoxhaj) i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj). Međutim, te dve partije su i pre inicijative o izmeni Zakona o izborima rekle da neće podržati Vjosu Osmani za predsednicu Kosova a Ramuš Haradinaj je i sam bio kandidat za predsednika na izborima 14. februara.

Uprkos pozivima opozicije i civilnog sektora da se povuče sporni Zakon, Pokret Samoopredeljenje nije odustajao od njegovog usvajanja po hitnom postupku ali je taj pokušaj na kraju propao. Izmene Zakona o opštim izborima sada bi pred poslanicima Skupštine Kosova trebao da se nađe u redovnoj proceduri.

U međuvremenu, vršilac dužnosti predsednika Kosova Gljauk (Glauk) Konjufca u subotu je poručio da je dobio garancije od premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija i kandidatkinje Samoopredeljenja za predsednicu Vjose Osmani, da će izmene Zakona o izborima biti deo procesa dijaloga između vlasti i opozicije.

„Nakon jasne volje, koju je opozicija sinoć izrazila svojim glasanjem u Skupštini Kosova, ne preostaje ništa drugo nego da se osigura da većina neće preduzimati nikave korake bez konsulatcija sa opozicijom a da opozicija ne bojkutuje proces izbora predsednika, kako bi se izbegli novi izbori", rekao je Konjufca u subotu nakon sastanka sa Kurtijem i Osmani.

Za izbor novog predsednika potrebno je 80 glasova poslanika, a ukoliko se u prva dva kruga glasanja on ne izabere organizuje se i treći krug u kome predsednik može biti izabran 61. glasom, ali je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.

Kosovo je bez predsednika od 5. novembra 2020. godine kada je Hašim Tači podneo ostavku na tu poziciju jer su Specijalizovana veća protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Istog dana je Vjosa Osmani, kao predsednica Skupštine Kosova, preuzela funkciju vršiteljke dužnosti predsednice Kosova koju je potom 22. marta predala novom predsedniku kosovskog Parlamenta Gljauku Konjufci.

U slučaju da se predsednik ne izabere, Ustav Kosova predviđa da se raspušta Skupština i raspisuju novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.

XS
SM
MD
LG