Dostupni linkovi

Analiza evrointegracija Srbije: Nema političke volje za suštinske promene


Potpredsednik nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, autor publikacije "Analiza politike proširenja Evropske unije i dosadašnjeg napretka Srbije u procesu pristupnih pregovora u periodu 2014-2020".

Suštinske promene na evropskom putu Srbije se odlažu jer nema političke volje, ocenio je u Beogradu potpredsednik nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.

On je prilikom predstavljanja publikacije "Analiza politike proširenja Evropske unije i dosadašnjeg napretka Srbije u procesu pristupnih pregovora u periodu 2014-2020", čiji je autor, naveo da je usporavanje evrointegracija Srbije usledilo kada je trebalo da se urade stvari koje "nisu popularne i koje će suštinski promeniti Srbiju i usmeriti je ka EU".

"Od pretpristupnih fondova (IPA) Zapadni Balkan je za 16 godina dobio 28,5 evra po glavi stanovnika, a Centralna i Istočna Evropa (CIE) po 13 evra, što znači da dobijamo više para od EU, ali ne postoji kredibilitet završetka pregovora kao što je postojao u CIE", rekao je Međak i dodao da "nije problem u parama nego u političkoj volji".

Srbija, prema jednom istraživanju, svake godine gubi 1,1 milijardu evra bespovratnih sredstava jer nije u EU.


Vlada Srbije, rekao je, nema vremena da uradi nešto suštinski u evrointegracijama jer je "oročena" do naredne godine, "pogotovo u uslovima pandemije kada se sredstva prebacuju na pandemiju" te da do izbora "ne vidi nikakvu mogućnost za bilo kakav napredak".

Vanredni parlamentarni izbori održaće se uporedo sa predsedničkim, najkasnije 3. aprila 2022. godine, rekao je u oktobru prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Međak je ocenio da očekivano usvajanje amandmana na Ustav o pravosuđu može dovesti do minimalnog napretka, ali će članstvo zapravo u EU biti još dalje.

"U Evropskoj uniji se vode procesi protiv Poljske i Mađarske upravo u segmentu nezavisnosti pravosuđa i te presude Suda pravde će postati merila za nas. A mi u ovom trenutku ne možemo da dobacimo do toga jer ovi amandmani će nas udaljiti od standarda EU koji će tek biti napisani", objasnio je on.

Nova metodologija za vođenje pregovora, usvojena u februaru 2020. godine, predviđa da nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok prelazna merila ne budu ispunjena, pa Međak ocenjuje da se Srbija nalazi u "pat poziciji" dok se ne izmeni Ustav i omogući suštinska nezavisnost sudstvu.

Međak je istakao da "retorika postaje sve bitnija" i da će EU pratiti izveštavanje srpskih medija. U analizi se navodi da nema uticaja spolja, već da su dezinformacije koje se svakodnevno plasiraju "proizvod društvenog i političkog života u Srbiji", što je redovna pojava "koju sponzoriše država".

"U Godišnjem izveštaju EK se navodi da je Srbija samo deklarativno za članstvo u EU", rekao je on i dodao da EU očekuje da "pređe sa reči na dela".


Prema podacima iz analize, postupci i stavovi Srbije nisu u skladu s retorikom da je članstvo u EU strateški prioritet Vlade.

U analizi se podseća da je Srbija prilikom otvaranja pregovora na prvoj Međuvladinoj konferenciji januara 2014. godine predstavila plan da bude spremna za članstvo u EU do kraja 2018.

Međutim, napredak u podizanju spremnosti Srbije za članstvo u periodu 2014-2020. bio je minimalan i nije u skladu sa proklamovanim strateškim ciljem učlanjenja u EU, niti sa planom iz 2014.

U Političkom kriterijumu ocena 2020. je ista kao i 2015. godine, tj. 2,2 (na skali od 1 do 5), u Ekonomskom kriterijumu Srbija je ocenu 3,00 iz 2015. godine popravila na 3,25 u 2020. a u Pravnom kriterijumu (35 poglavlja) Srbija je sa 2,88 od 2015. godine, 2020. popravila ocenu spremnosti za članstvo na 3,03.

Srbija je do januara 2021. godine (posle sedam godina pregovora), predala EU 22 pregovaračke pozicije, od kojih je 17 poglavlja otvoreno do sada, a pet je i dalje u Savetu.

Za većinu merila za otvaranje poglavlja je protekao ceo mandat Vlade 2016-2020, a da merila nisu u potpunosti ispunjena, ukazuje se u analizi.

Ocene iz analize su i da je Srbija pregovore sa EU počela kao "slobodna zemlja sa polukonsolidovanom demokratijom", a sada je "poluslobodna zemlja sa hibridnim režimom" i jedina zemlja u Evropi gde su mladi protiv EU.

XS
SM
MD
LG