Mitropolit Zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran je u četvrtak, 18. februara, za novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Svetom arhijerejskom Saboru SPC, saopštila je SPC na svom sajtu.
Porfirije je tako postao 46. poglavar SPC.
Kako je saopštila SPC u četvrtak, ustoličenje novoizabranog patrijarha biće održano u petak, 19. februara u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila u Beogradu u devet časova ujutru.
Prema proceduri, u najužem izboru za prvog čoveka SPC bila su tri kandidata koji su na Saboru dobili najviše glasova, a monah Matej izvukao je kovertu sa imenom novog patrijarha iz knjige Svetih jevanđelja.
Osim mitropolita Porfirija, u užem izboru bili su i episkop Bački Irinej i episkop banjalučki Jefrem, javlja RTS.
U prvom obraćanju po izboru na mesto prvog čoveka SPC, patrijarh Porfirije je pozvao sve da se “mole Bogu za njegovu malenkost”.
"Danas, prizivajući blagoslov Božiji na svu braću i sestre, decu naše Svetosavske crkve i na sve ljude dobre volje i na čitav svet, molim sve da se mole Bogu za moju malenkost da se, zajedno idući putem koji su proputili naši sveti preci, udostojimo carstva nebeskog", rekao je za televiziju SPC TV Hram.
Biografija novog srpskog patrijarha Porfirija
Čestitke novom patrijarhu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je čestitku novoizabranom patrijarhu Srpske pravoslavne crkve, u kojoj je naveo da je sa radošću primio vest o njegovom izboru”.
Vučić je u ime Srbije kao i svih građana pravoslavne veroispovesti novom patrijarhu poželeo da, kako je rekao, "dugo i plodno dela na njivi Gospodnjoj u ime Hristovo, a u čast roda srpskog i sveg roda pravoslavnog".
"Na tom putu pre Vas nalazili su se, i naš narod vodili, veliki i znameniti srpski arhiepiskopi i patrijarsi koji su znali da u teškim vremenima sačuvaju veru, čast i obraz našeg naroda i odgovore iskušenjima koja su se pred njima nalazila", naveo je Vučić.
"Ovoga puta težak ali častan zadatak pao je na Vas, da čuvate jedinstvo Srpske pravoslavne crkve i veru među Svetosavskim narodom", rekao je, između ostalog, Vučić.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić uputila je čestitku Porfiriju, u kojoj, između ostalog, izrazila nadu da su pravoslavni vernici "dobili patrijarha koji će svojom mudrošću i čestitošću, kao i otvorenim pristupom, učiniti sve za dobrobit Crkve i naroda".
"Verujem da ćete kao novoizabrani patrijarh srpski voditi Crkvu i srpski narod putem mira, poštovanja i zajedništva“, navodi se u čestitki premijerke Brnabić.
Ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu čestitala je vernicima SPC izbor mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija za novog patrijarha i njemu poželela puno uspeha.
"Novom patrijarhu, kao duhovnom vođi verujućeg naroda u Srbiji, želimo puno uspeha, dobro zdravlje i milost božiju. Neka pod njegovim vođstvom drevna mudrost Crkve donese novo doba jedinstva, međureligijskog dijaloga i mira građanima moderne Srbije svih vera", navodi se na Tviter nalogu Ambasade.
Čestitke novom prvom čoveku SPC uputio je i srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Milorad Dodik.
Dodik je Porfiriju poželeo "duhovnu snagu, mudrost i blagost u obavljanju svete dužnosti u ovim bremenitim vremenima prepunim raznih iskušenja".
"Siguran sam da ćete biti mudar i odgovoran duhovni vodja našeg naroda i da ćete u ovo teško vreme širiti duh jedinstva, dobrote i ljubavi. Izražavam najiskrenije želje da dugo godina dostojno upravljate SPC koja je uvek bila uz svoj narod i njegov duhovni i moralni oslonac", poručio je Dodik.
Ko je mitropolit Porfirije?
Mitropolit Zagrebačko-ljubljanski Porfirije rođen je u Bečeju, kao Prvoslav Perić 1961. godine. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a gimnaziju u Novom Sadu.
Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 1986. Godinu dana ranije, zamonašio se u manastiru Dečani na Kosovu.
Postdiplomske studije je završio u Atini.
Na Bogoslovskom fakultetu predavao je Pastirsku psihologiju.
Bio je predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) u Srbiji, regulatornog tela za elektronske medije.
"Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama", navodi se u Porfirijevoj zvaničnoj biografiji objavljenoj na sajtu SPC.
U periodu 2010—2011. bio je episkop vojni, a zatim i koordinator za saradnju Srpske pravoslavne crkve i Vojske Srbije.
Od 2014. godine je na funkciji mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.
Odbranio je 2004. godine doktorsku disertaciju "Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju Svetog Jovana Zlatousta" na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.
Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom.
Aleksić: Porifirje je čovek dijaloga
Novi patrijarh Porfirije slovi za obrazovanog i sposobnog crkvenog velikodostojnika, kaže za RSE teolog i veroučitelj Mladen Aleksić.
“Znajući patrijarha Porfirija još na fakultetu kao profesora, on je izuzetno otvoren čovek, čovek dijaloga. Njegov rad možemo videti ne samo dok je bio vikari episkop u manastiru u Kovilju, nego i dok je bio poslednjih godina mitropolit zagrebačko-ljubljanski, gde je privukao pažnju sa pozitivne strane kao crkveni poglavar srpske crkve u Hrvatskoj”, kaže Aleksić.
On podvlači da Porfirije spada u srednju generaciju vladika, te da SPC sada čeka period obnove i rešavanje konkretnih problema “koji postoje poslednjih nekoliko decenija”.
Tu spadaju, objašnjava Aleksić, problemi oko odnosa sa pravoslavnom crkvom u Makedoniji i Crnoj Gori, kao i nesuglasice između Ruske pravoslavne crkve i Vaseljenske patrijaršije.
“Mislim da je upravo patrijarh Porfirije jedan od najboljih ličnih primera crkvenog velikodostojnika koji je pokazao da može biti most između leve i desne strane, između Istoka i Zapada, kao čovek dijaloga kako su ga neki mediji nazvali”, kaže Aleksić.
Podsetimo, Srpska pravoslavna crkva prva se novembra 2018. otvoreno stavila na stranu jedne od sukobljenih strana, i to na stranu Ruske pravoslavne crkve, u sporu koji deli globalnu pravoslavnu zajednicu od oktobra te godine, kada je Vaseljenska patrijaršija donela odluku da prizna samostalnost ukrajinske crkve.
Sadžakov: Posredna pobeda episkopa Irineja Bulovića
Za Slobodana Sadžakova, profesora etike na Univerzitetu u Novom Sadu, izbor Porfirija za patrijarha je očekivan, s obzirom na to da je, kako kaže, “novoizabrani patrijarh figurirao kao jedan od glavnih kandidata”.
Sadžakov u izjavi za RSE kaže da ne očekuje bitnije promene u delovanju SPC.
“Srpska pravoslavna crkva je konzervativna institutcija sa uhodanim načinom delovanja i u poslednje vreme je u velikoj simbiozi sa državnim vrhom Srbije, tako da u tom pogledu ne verujem da će biti nekih velikih promena, imajući u vidu da su i sadašnji patrijarh Porfirije i episkop Irinej Bulović (episkop Eparhije Bačke, prim. RSE) bili najkooperativniji u odnosu na državni vrh Srbije”, kaže Sadžakov.
On smatra da će jedan od većih izazova za novog patrijarha biti pregovori o sporazumu između Srbije i Kosova, s obzirom na velike razlike o tom pitanju među vladikama SPC.
“Podsećam da je državni vrh pre tri godine došao u sukob sa određenim vladikama o ovom pitanju, tako da će ti budući pregovori biti jedan veliki probni kamen za SPC i onoga ko je vodi”, kaže Slobodan Sadžakov.
Sadžakov smatra da će sa Porfirijem na čelu SPC unutar Crkve ostati snažan uticaj episkopa bačkog Irineja Bulovića.
“Njegova cela karijera i delovanje bili su pod nadzorom Irineja, tako da je ovo na neki način posredno i njegova pobeda i nema sumnje da će episkop bački imati još veći uticaj nego što je imao za vreme patrijarha Irineja. Taj uticaj je i tada bio veliki, a sada mislim da će se on pojačati i da će Irinej Bulović biti zapravo istinski patrijarh”, smatra Sadžakov.
Kako je protekao Sabor?
SPC je otpočela proceduru za izbor novog patrijarha, nakon što je prethodni Irinej tri meseca ranije preminuo usled posledica bolesti izazvane korona virusom, COVID-19.
Radni deo Sabora SPC počeo je oko podneva, nakon održane liturgije, koja predstavlja molitveni deo zasedanja.
Kandidat za patrijarha bira se među 30 arhijereja. Uslov je da je kandidat eparhijski arhijerej (na čelu eparhije pod upravom SPC) najmanje pet godina. Pravo glasa ima njih 39, koliko Sabor SPC ima članova.
Zasedanje Sabora, umesto u zgradi Patrijaršije, kao što je to bio slučaj do sada, održano je, kako je saopštila SPC, u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu. Razlog za izmeštanje mesta zasedanja zvanično nije saopšten, a u javnosti se spekulisalo da je do toga došlo zbog pandemije.
Na događaju nije bilo predviđeno prisustvo medija.
Pojedini mediji izvestili su ranije da je bilo predloženo da učesnici izbornog Sabora, umesto u patrijaršijskom domu, odsedaju u beogradskom hotelu „Hilton“ kod jednog od centralnih beogradskih trgova Slavija, što je izazvalo reakcije u javnosti.
Međutim, te informacije do zaključenja ovog teksta niko iz SPC nije ni potvrdio ni demantovao.
Patrijarh predstavlja SPC pred drugim autokefalnim crkvama i pred matičnom državom. On predsedava najvišim organom vlasti SPC – Saborom, kao i Sinodom čiji je stalni član uz četiri episkopa koji se menjaju.
Značaj izbora patrijarha za SPC je veliki, zbog toga što on predstavlja SPC i u eparhijama u zemljama regiona, poput Crne Gore i Kosova, ali i drugim stranim državama u kojima SPC ima svoje eparhije.
Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, 84,59 odsto stanovništva u Srbiji se izjasnilo da pripada pravoslavnoj veroispovesti.
Kako se bira patrijarh?
Iako je mesto zasedanja Sabora SPC promenjeno, sam izbor i način ustoličenja novog patrijarha ostao je isti.
Izbor novog patrijarha propisan je Ustavom SPC. Bira se tokom zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora kao skupštine svih episkopa, vladika, mitropolita koji dolaze na sednicu.
Kako se bira patrijarh?
Kako je u ranijoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije pojasnio teolog Mladen Aleksić, oni na sednici pokreću izborni postupak, i taj sabor postaje Izborni sabor.
Ustav SPC nalaže da Izborni sabor treba da se održi najkasnije tri meseca od upražnjavanja mesta patrijarha – odnosno "patrijaršijskog prestola", kako piše u dokumentu. Saboru treba da prisustvuje dve trećine članova - arhijereja.
Na Izbornom saboru, članovi predlažu trojicu kandidata za patrijarha.
Procedura nalaže da se oni biraju tajnim glasanjem. Svaki kandidat mora dobiti natpolovičnu većinu glasova.
Kada se saznaju imena trojice kandidata koji su dobili natpolovične većine glasova, prelazi se na biranje "apostolskim žrebom", koji podrazumeva da se imena trojice kandidata stavljaju u zasebne koverte, a one zatim u Jevanđelje (hrišćanski religijski spis koji opisuje život i učenje Isusa Hrista).
U tačno određenom delu službe, jedan od monaha, izabran od Sabora, izvlači kovertu u kojoj je ime novog patrijarha.
„Apostolski žreb“ je uveden u vreme patrijarha Germana, šezdesetih godina prošlog veka, sa ciljem da se otkloni politički uticaj. Ova praksa se danas ne primenjuje nigde drugde u pravoslavnom svetu.
Na taj način izabran je i prethodni patrijarh Irinej.
Izbor novog poglavara u doba pandemije
Patrijarh SPC Irinej preminuo je 20. novembra prošle godine od posledica zarazne bolesti COVID-19. U Vojnu COVID bolnicu Karaburma primljen je 4. novembra nakon što mu je tokom redovnog testiranja potvrđena infekcija korona virusom.
Tri dana ranije, 1. novembra 2020. patrijarh Irinej je služio opelo i liturgiju na sahrani mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija u Podgorici, koji je preminuo od COVID-a 19.
Događaju, na kome se nisu poštovale epidemiološke mere, prisustvovalo je više hiljada vernika.
Nakon što je 17. novembra iz SPC saopšteno da se patrijarhovo stanje stabilizovalo, 19. novembra SPC je navela da se zdravstveno stanje patrijarha Irineja pogoršalo.
Vest o njegovoj smrti stigla je dan kasnije. Sahranjen je u kripti hrama Svetog Save u Beogradu 22. novembra, uz prisustvo državnog vrha Srbije, političkih predstavnika Srba iz regiona i sveštenstva SPC.
Patrijarh Irinej bio je oštar kritičar Zapada, zalagao se za bliže odnose sa Rusijom i protivio se autokefalnosti ukrajinske crkve.
Nasleđena nerešena pitanja
Izbor novog patrijarha odigrava se u vreme kada je SPC opterećena nerešenim problemima oko crkvenih pitanja u državama regiona.
Sa Makedonskom pravoslavnom crkvom postoji višedecenijski spor u vezi sa statusom. Njoj nije priznata autokefalnost ni posle više od pola veka od kako se odvojila od SPC. SPC se takođe protivila Zakonu o veroispovesti u Crnoj Gori, smatrajući da bi se njima crkvena imovina oduzela toj crkvi, ali je taj zakon u međuvremenu promenjen.
Pred novim poglavarom SPC naći će se i odnos prema politici vlasti prema Kosovu, kao i popunjavanje upražnjenih eparhija i izbor novog mitropolita crnogorsko-primorskog.
Takođe, SPC je opterećena neslaganjem i u sopstvenim redovima, nakon javnih istupa pojedinih episkopa, pre svega episkopa diseldorfskog i cele Nemačke vladike Grigorija.
Episkop Grigorije je u više navrata proteklih meseci bio na meti napada tabloida zbog iznošenja svojih stavova koji se ne poklapaju sa zvaničnim stavovima SPC i izjava u kojima je kritikovao aktuelnu vlast prevođenu Srpskom naprednom strankom (SNS), na čijem je čelu Aleksandar Vučić.
On je vlastima u Srbiji zamerio autoritarnost i nedostatak slobode medija.
Gostujući u „Pregledu dana“ Newsmax Adria 6. januara 2021. uoči Božića po julijanskom kalendaru, vladika Grigorije je izjavio da želi da „skupi 30, ako je moguće i 300 ljudi, između 30 i 60 godina, koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju“, na šta je reagovao poslanik SNS-a u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović, optuživši vladiku za političko delovanje.
Na društvenoj mreži Tviter, Đukanović je tada napisao:
„Budi pošten, skini mantiju i izađi na izbore, pa da vidimo kako narod ceni taj tvoj plan. Ovako, davati čiste političke izjave sa pozicije episkopa je sramota”.
Aktuelna vlast godinama unazad ima bliske odnose sa SPC. Patrijarh Irinej je tokom deset godina koliko je, do svoje smrti, bio na čelu SPC, imao česte sastanke sa najvišim zvaničnicima Srbije.
Uprkos činjenici da je Srbija sekularna država u kojoj su po Ustavu država i crkva odvojene, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa patrijarhom Irinejem se sastajao pred svaku važnu državnu odluku.
Finansijska podrška države
Država je tokom prethodnih godina i finansijski podržavala crkvu. Odlukom Vlade iz jula 2020. iz budžetske rezerve izdvojeno je dodatnih milijardu dinara (8,5 miliona evra) Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) za izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu.
To je bio treći put u tri godine da su iz budžeta izdvojena sredstva kao pomoć SPC.
Prethodno je Vlada u martu 2019. odobrila pomoć SPC od 1,18 milijardi dinara ili oko 10 miliona evra za izgradnju Hrama Svetog Save, dok je 2018. dodelila milion evra Patrijaršiji kao dotaciju za izmirenje prispelih zakonskih obaveza.
Facebook Forum