Dostupni linkovi

Trump razmatra mogućnost da sam sebe pomiluje, napuštaju ga saradnici


Sve je duži spisak dojučerašnjih saradnika predsednika SAD koji podnose ostavke nakon upada njegovih nasilnih pristalica u zgradu Kongresa u Vašingtonu. Na slici, pristalica Donalda Trampa drži njegovu fotografiju na protestu koji je prethodio upadu u Kongres 6. januara 2021.

Američki policajac Brajan Siknik (Brian Sicknick) umro je od posledica povreda zadobijenih tokom sukoba sa nasilnim pristalicama odlazećeg predsednika Donalda Trampa (Trump) koji su u sredu upali u zgradu Kongresa. Siknik je peta žrtva ovih nereda.

Pravosudne vlasti su saopštile da razmatraju i podizanje optužnice za pobunu protiv nasilnih demonstranata.

U međuvremenu, Tramp rekao je da svoju pažnju okreće neometanom i mirnom prenosu vlasti, nakon što je Kongres potvrdio izbornu pobedu demokrate Džozefa Bajdena (Joe Biden) i oštrih osuda zbog upada njegovih pristalica u zgradu Kongresa.

Od tada ga napušta sve više najbližih saradnika, uključujući dve ministarke koje su podnele ostavke.

“Njujork tajms” (The New York Times) i CNN javljaju da Tramp razmatra sa pravnicima mogućnost da sam sebe pomiluje kako bi izbegao eventualne sudske procese dok čelnici demokrata traže njegov opoziv pre isteka mandata 20. januara.

Optužnice protiv izgrednika za pobunu

Policija je saopštila da će istražiti smrt svog kolege koji je “povređen tokom fizičke interakcije sa demonstrantima”, a potom preminuo.

Osim njega, stradala je i Ešli Bebit (Ashli Babbitt), 35-godišnja veteranka američkog ratnog vazduhoplovstva koju su policajci ranili u sredu u Kongresu, a kasnije je podlegla povredama. Još tri osobe su preminule zbog „medicinskih problema“ povezanih s upadom Trampovih pristalica u zgradu Kongresa.

Porodica jednog od njih, Kevina Grison (Greeson), 50-to godišnjaka iz Alabame, saopštila je da je preminuo od srčanog udara, prenosi BBC.

Policija je saopštila da je 14 njenih pripadnika povređeno u neredima.

Policija je navela da je uhapsila više od 90 osoba u Vašingtonu i da će verovatno biti još privedenih.

Jedan od pritvorenih u Kapitolu imao je "automatsko oružje u vojnom stilu i 11 Molotovljevih koktela (benzinske bombe)," prema navodima saveznog tužioca.

Američki tužioci iz cele zemlje navode da će naći i privesti pravdi svakog građanina koji je učestvovao u pobuni čiji je cilj bio sprečavanje mirnog prenosa vlasti.

U međuvremenu, deo učesnika nasilnih protesta je ostao bez posla, navodi CNN. Tako je marketinška kompanija “Navistar” iz Merilenda objavila da je dala otkaz jednom radniku koji je nosio njen bedž u zgradi Kongresa.

Među otpuštenima je i Pol Dejvis (Paul Davis), pravnik teksaške kompanije “Goosehead Insurance”, nakon što su se pojavile objave na društvenim mrežama kako govori o svom učešću u događajima u sredu. U jednom video snimku Dejvis kaže, „svi pokušavamo da uđemo u Kapitol da ovo zaustavimo“, misleći na Bajdenovu pobedu.

Američke pravosudne vlasti su saopštile da razmatraju i podizanje optužbe za pobunu protiv izgrednika.

Glavni federalni tužilac za grad Vašington Majkl Šervin izjavio je da se planira podizanje 15 optužnica za zločine među kojima su neodobren pristup i krađa imovine.

Ostavke policijskih šefova, Bajdenove kritike

Snage reda su žestoko kritikovane zato što nisu sprečile upad nasilnih demonstranta.

“Niko mi ne može reći da su juče protestovale pristalice Black Lives Matter, da ne bi bili tretirani skroz drugačije od rulje koja je upala u Kapitol”, rekao je Biden.

“Svi znamo da je to istina, i to je neprihvatljivo. Totalno neprihvatljivo”.

Zvaničnik zadužen za bezbednost Predstavničkog doma je podneo ostavku. Kako javlja BBC, to je učinio i Stiven Sand (Steven Sund), šef policije na Kapitol hilu nakon poziva Nensi Pelozi (Nancy Pelosi), predsedavajuće Predstavničkog doma.

Lider republikanske većine u Senatu Mičel Mekonel (Mitch McConnell) smenio je Majkla (Michael) Stengera, zaduženog za bezbednost ovog tela.

“Danas sam zatražio i dobio ostavku Majkla Stengera”, saopštio je Mekonel u četvrtak veče.

Čak Šumer
Čak Šumer

Čak Šumer (Chuck Schumer), koji će postati lider demokratske većine u Senatu nakon 20. januara, saopštio je da će smeniti Stengera ako sam ne podnese ostavku do tada.

U četvrtak je počelo postavljanje ograde dva metra visine uz koju se ne može popeti i ostaće na tom mestu najmanje 30 dana.

Tramp priznao da će Bajden biti novi predsednik

Tramp je izjavio u četvrtak veče da sada okreće pažnju neometanom i mirnom prenosu vlasti, nakon što je Kongres potvrdio izbornu pobedu demokrate Džozefa Bajdena i nakon oštrih osuda zbog upada njegovih pristalica u Kongres.

On je to rekao u video snimku objavljenom na Tviteru na kome je dan ranije bio blokiran na 12 sati.

“Sada je Kongres potvrdio rezultate i nova administracija će biti inaugurisana 20. januara. Usredsređen sam na obezbeđivanje mirnog i neometanog prenosa vlasti. U ovom trenutku potrebno je pomirenje i izlečenje”, naveo je Tramp ali ne pominjući ime novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.

Tramp je dodao da je odmah rasporedio pripadnike nacionalne garde kako bi isterali one koji su upali u Kongres, iako su „neki mediji izvestili da je oklevao u slanju trupa“.

Tramp je osudio nasilje rekavši da su demonstranti „oskvrnavili sedište američke demokratije“ dodajući da “oni koji su počinili nasilje, ne predstavljaju našu zemlju, a oni koji su prekršili zakon, platiće“.

On je poručio svojim sledbenicima da mu je bila najveća čast u životu da im služi kao predsednik.

“I svim mojim divnim pristalicama, znam da ste razočarani, ali takođe želim da znate da naše neverovatno putovanje tek počinje”.

Ovom izjavom Tramp se najviše približio zvaničnom priznanju poraza posle dvomesečnog insistiranja da je on pobednik izbora.

CNBS: Pompeo i Mnučin razgovarali o Trampovoj smeni

Trampova izjava usledila je posle poziva demokrata, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi i lidera demokrata u Senatu Čaka Šumera potpredsedniku Majku Pensu (Mike Pence) i Trampovom kabinetu da primene 25. amandman koji omogućava da se predsednik odmah uklonil sa funkcije tako što bi bio proglašen nesposobnim da je dalje obavlja.

Za realizaciju tog scenarija potrebno je da Pens i najmanje osam članova kabineta raskinu sa Trampom i pozovu se na 25. amandman, što se do sada činilo malo verovatnim.

Doduše, kako javlja CNBS pozivajući se na tri izvora, ministar finansija Stiven Mnučin (Steven Mnuchin) i državni sekretar Majk (Mike) Pompeo i još nekoliko članova kabineta su razgovarali o mogućnosti aktiviranja 25. amandmana.

Međutim, konstatovali su da taj postupak može potrajati duže od jedne sedmice, čime bi se umanjio njegov efekat, navodi CNBS.

Kako javlja CNN, Pens nije razgovarao sa članovima kabineta o 25. amandmanu, ali ni sa Trampom od srede.

Bivši američki državni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell) koji je služio u administraciji republikanskog predsednik Džordža Buša (George Bush) smatra da Trampova smena ništa ne bi donela u preostalih 12 dana i samo bi “skretala pažnju”, te da kongresmeni treba da se fokusiraju na tranziciju vlasti.

Republikanski senator: Pens ljut na Trampa

U međuvremenu, Pens je, kako navodi republikanski senator Džim Inhof (Jim Inhofe), izrazio ljutnju na Trampa zbog, kako je naveo, podsticanja pristalica da dođu pred Kapitol nakong čega su upali u Kongres koji je sledio ustavna pravila o potvrđivanju rezultata predsedničkih izbora.

U razgovoru za “Tulza vorld” (Tulsa World), Inhof je rekao da je razgovarao sa Pensom, za koga je kazao da je bio besan.

„Majka Pensa oduvek poznajem. Nikada ga nisam video besnog kao danas”, rekao je republikanac iz Oklahome.

„Imao sam dug razgovor sa njim. Rekao je: ‘Posle svih stvari koje sam učinio za njega’“, misleći na Trampa, dodao je Inhof.

Pence: Niste pobijedili
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:11 0:00

Pens je kao potpredsednik SAD predsedavao procedurom u Kongresu potvrđivanja rezultata Elektorskog koledža.

Tramp je poslednjih dana pozivao Pensa da iskoristi priliku i vrati na ponovno razmatranje rezultate izbore u pojedinim državama, kao što su Pensilvanija i Arizona, koje je osporavao. Pens je pak istakao da nema pravo to da čini već da poštuje odluke institucija.

On je odmah nakon nereda u sredu kritikovao izgrednike.

"Mirni protest je pravo svakog Amerikanca, ali ovaj napad na naš Kapitol neće se tolerisati i oni koji su umešani biće procesuirani u potpunosti prema zakonu", napisao je Pens u nizu tvitova.

CNN: Bajden nije zainteresovan za Trampov opoziv

Pelosi je najavila da će, ako se ne aktivira 25. amandman najverovatnije sazvati Predstavnički dom kako bi pokrenula postupak opoziva predsednika zbog „njegovog podsticanja na pobunu“.

„Predsednikova opasna dela kojima je podsticao na pobunu nalažu njegovo momentalno smenjivanje sa funkcije“, naveli su Pelozi i Šumer u zajedničkoj izjavi.

Međutim, da bi uspeli da osude i uklone predsednika, demokratama bi bila potrebna dvotrećinska većina u Senatu, za šta nema naznaka, a preostalo je i malo vremena.

Istovremeno, kako navodi CNN, sam Bajden nije previše zainteresovan za Trampov opoziv jer želi da se fokusira na stupanje na dužnost za 12 dana.

“Opoziv ne bi pomogao ujedinjenju ove zemlje”, navela je za CNN osoba bliska Bajdenu dodajući da je “to pitanje o kome treba da odluči Kongres”.

Tramp razmatra da pomiluje samog sebe

Za to vreme Tramp razmatra sa pomoćnicima i advokatima mogućnost da sam sebe pomiluje u slučaju krivičnog gonjenja, javljaju “Njujork tajms” i CNN.

Neki od tih razgovora vođeni su poslednjih nedelja, kaže jedan od izvora za CNN. Nejasno je da li su na to uticali neredi u sredu na Kapitol hilu ili nedavni kontroverzni razgovor sa državnim sekretarom Džordžije Bredom Rafenspergerom (Brad Raffensperger).

CNN je ranije izvestio da je Tramp od 2017. godine pita pomoćnike da li ima ovlašćenje da pomiluje sam sebe i da je „opsednut“ tom idejom.

Nedavno su Trampovi saveznici poput Šona Henitija (Sean Hannity) na Foks njuzu (Fox News) javno predložili da to treba da učini. Tramp je takođe tvitovao 2018. da veruje da ima moć da to uradi.

„Kao što su naveli brojni pravnici, ja imam apsolutno pravo na POMILOVANJE, ali zašto bih to radio kad nisam učinio ništa loše?“, naveo je tada.

Ipak, predsedničko samopomilovanje dosada nije primenjivano u praksi i stručnjaci su podeljeni oko njegove ustavnosti.

U memorandumu Ministarstva pravde stoji da predsednik ne može sam sebe amnestirati, ali može da odstupi i traži od svog potpredsednika da preuzme funkciju i pomiluje ga. Međutim, taj memo nije pravno obavezujući.

Pravni ekspert CNN-a Eli (Elie) Honig je istakao prošle godine da bi takav potez verovatno izazvao seriju pravnih izazova u cilju njegovog poništenja.

Tramp je poslednjih sedmica pomilovao na desetine osuđenika visokog profila, što inače čine američki predsednici pri kraju mandata, ali su mnogi slučajevi izazvali burne reakcije u javnosti.

Ostavke najbližih Trampovih saradnika

U međuvremenu, Tramp se suočava sa ostavkom najbližih saradnika, među njima i ministarke obrazovanja Betsi Devos (Betsy DeVos), koja je spada u članove kabineta sa najdužim stažom.

„Nema sumnje da je vaša retorika imala uticaj na situaciju, i za mene je to tačka preokreta“, navela je Devos.

"Deca podložna na uticaje sve ovo gledaju i uče od nas. Verujem da svako od nas ima moralnu obavezu da dobro prosuđuje i oblikuje ponašanje na koje se nadamo da će se ugledati. Oni moraju od nas da saznaju da je Amerika veća od onoga što se dogodilo", dodala je ministarka obrazovanja u obrazloženju ostavke.

Iz vremena saradnje: Donald Tramp čestita Betsi Devos na izboru tokom sastanka u Beloj kući, 14. februara 2017.
Iz vremena saradnje: Donald Tramp čestita Betsi Devos na izboru tokom sastanka u Beloj kući, 14. februara 2017.

Prethodno se povukla Elin Čao (Elaine Chao), ministarka saobraćaja, inače udata za lidera republikanske većine u Senatu Miča Mekonela. Ona je istakla da ju je "duboko uznemirilo" divljanje demonstranata.

Funkcije su napustili i Trampov izaslanik za Severnu Irsku Mik Malveni (Mick Mulvaney), koji je pre toga bio šef njegovog kabineta.

„Ne mogu da ostanem, ne mogu posle jučerašnjeg dana. Ne možete gledati ono što se juče dogodilo i da želite na bilo koji način da budete deo toga“, rekao je Malveni za televiziju Si En Bi Si (CNBC).

Oni koji su odlučili da ostanu, a ja sam razgovarao sa nekima od njih, to čine jer se plaše da će predsednik na njihovo mesto imenovati nekoga goreg.
Mik Malveni, savetnik predsednika Trampa nakon što je podneo ostavku.

„Ne mogu da ostanem“, ponovio je Malveni navodeći da drugi zaposleni u Trampovoj administraciji razmišljaju da napuste svoja mesta.

„Oni koji su odlučili da ostanu, a ja sam razgovarao sa nekima od njih, to čine jer se plaše da će predsednik na njihovo mesto imenovati nekoga goreg“, rekao je Malveni.

Odmah posle nereda u Kongresu u kojem su poginule četiri osobe, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Met Potinger (Matt Pottinger) podneo je ostavku.

Ostavku je takođe podnela portparolka prve dame SAD Melanije Tramp, Stefani Grišam (Stephanie Grisham), koja je nekada bila portparolka Bele kuće.

U međuvremenu, smenjen je jedan savetnik Stejt departmenta nakon što je u tvitu nazvao Trampa "nesposobnim za funkciju", prenosi BBC.

XS
SM
MD
LG