Dostupni linkovi

Crkve u pandemiji između teorija zavere i poziva na vakcinisanje


Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup koji je kritikovao u javnoj božićnoj poruci vakcine i mere zaštite od širenja korona virusa, na slici od 4. aprila 2005. godine pirlikom upisivanja u knjigu žalosti povodom smrti pape Jovana Pavla II u ambasadi Vatikana u Beogradu.

Važno je ono što vrh crkve savetuje i da se sa vrha poštuju načela nauke kako se ne bi srljalo u zarazu, kaže za RSE epidemiolog Zoran Radovanović komentarišući ulogu crkava i verskih zajednica u širenju dezinformacija o COVID-19.

U Srbiji su pojedini predstavnici katoličke i pravoslavne crkve slali poruke koje su dovodile u pitanje zvanične protivepidemiološke mere.

„To je jedna paranoidna konstrukcija, nikakvog osnova nema. Čak i vrh katoličke, pravoslavne i razne protestantske crkve se distanciraju od ekstremnih stavova“, ocenjuje Radovanović nakon poruke koju je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar izneo u Božićnoj poslanici.

Hočevar je, naime, naveo da "ako nam danas pružaju vakcine koje su sastavljene i iz manipulisanih ćelija ljudskoga bića, iz ljudskih fetusa i govore nam da nam daju lek, onda nam zapravo na duge staze pružaju novi COVID".

"Isus se ne miri sa tim da živimo u strahu i neizvesnosti. Nije, naime, volja Njegova da budemo zatvoreni, izolovani, udaljeni jedni od drugih, kamoli da je želja Njegova da živimo sa maskama na licu", poručio je Hočevar 23. decembra u susret katoličkom Božiću koji se slavi dva dana kasnije.

Vakcine protiv korona virusa koje se nude na tržištu u svetu nisu vakcine koje se proizvode u nekakvim ćelijama, kaže za RSE Emina Milošević, docent imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

„Sve vakcine koje će da sadrže atenuisane viruse ili mrtve viruse proizvodiće se u nekakvim ćelijama. U kojim tačno ne mogu sada da tvrdim. Ali te vakcine još uvek nisu došle ni do faze 3 ispitivanja“, objašnjava Milošević.

Šta je saopštio Vatikan?

Iz Vatikana je u ponedeljak 22 . decembra katolicima poručeno da je moralno prihvatljivo primiti vakcine protiv COVID-19 čak i ako su za njihovu proizvodnju korišćene ćelije iz tkiva pobačenih fetusa.

Tada je Kongregacija za nauku vere zauzela stanovište da su takve vakcine dopuštene sve dok ne postoji alternativa.

Toj Kongregaciji upućeno je više zahteva u vezi sa prihvatljivošću nove vakcine.

"Svaka vakcinacija potvrđena kao klinički sigurna i efikasna može da se koristi mirne savesti uz sigurno saznanje da upotreba takvih vakcina ne predstavlja formalnu vezu sa abortusom iz kojeg su dobijene ćelije korišćene u proizvodnji vakcina", navedeno je u saopštenju Kongregacije, tela za sprovođenje i zaštitu katoličke doktrine.

Redovno obraćanje pape Franje u Vatikanu, uoči Badnjeg dana 23. decembra 2020.
Redovno obraćanje pape Franje u Vatikanu, uoči Badnjeg dana 23. decembra 2020.

Američki list Njujork tajms (The New York Times) je na svom sajtu naveo da je saopštenje odobrio papa Franja (Francis).

RSE je zatražio od Vatikana komentar izjave beogradskog nadbiskupa, ali do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Katolička crkva u Hrvatskoj o vakcinama

A portparol Hrvatske biskupske konferencije Zvonimir Ancić rekao je da je Kongregacija donela uputstvo da je moralno prihvatljivo primiti i vakcine protiv bolesti COVID-19 koje su u svojim istraživačkim i proizvodnim procesima koristile „stanične linije iz tkiva dvaju fetusa pobačenih u 60-tim godinama prošlog stoljeća“ ako ne postoji alternativa takvoj vakcini ili ako građani nemaju pravo izbora između vakcina.

„Rekao bih da Kongregacija daje još jednu ogradu u uputi, a to je da dopuštenje korištenja cjepiva ne uključuje opravdanje, makar i neizravno, prakticiranja pobačaja i nužno pretpostavlja za nas vjernike protivljenje njegovoj praksi od strane onih koji koriste ova cjepiva“, rekao je Ancić za TV N1.

Kongregacija je saopštila i da je moralni imperativ za farmaceutsku industriju, vlade i međunarodne organizacije da obezbede da vakcine budu dostupne najsiromašnijim zemljama po pristupačnim cenama.

Apel da vakcine budu garantovane najsiromašnijima uputio je prethodno, 17. decembra, i papa.

Šta sadrže dostupne vakcine protiv korona virusa?

Poruka nadbiskupa Hočevara došla je dan uoči početka vakcinacije u Srbiji protiv korona virusa vakcinom farmaceutskih kompanija, američkog Fajzera (Pfizer) i nemačkog Bionteka (BioNTech).

Ova vakcina je za sada jedina odobrena u Srbiji. Vakcinacija je zvanično započela nakon što je premijerka Ana Brnabić primila vakcinu, a potom će biti vakcinisani najstariji građani u domovima za stare.


U Srbiju je stiglo 4.875 vakcina, a premijerka je najavila da će od istog proizvođača u januaru stići još 16.000 doza.

Kako objašnjava imunolog Emina Milošević, Fajzerova vakcina sadrži RNK za sintezu jednog virusnog proteina (S- protein).

Pored RNK, dodaje, tu se nalaze masti kojih ima u ljudskom organizmu poput holesterola i polietilen glikol. Zatim fosfatne soli koje održavaju pH u rastvoru i kojih takođe ima u organizmu, te šećer i kuhinjska so koji služe za stabilizaciju rastvora kada se čuva na minus 80 stepeni.

„Ona se ne pravi ni u kakvim ćelijama, ljudskim ili životinjskim, i sa te strane su njena proizvodnja i proces prečišćavanja manje zahtevni nego kada se pravi u živim sistemima“, navodi Milošević.

Vakcina se ne pravi ni u kakvim ćelijama, ljudskim ili životinjskim, i sa te strane su njena proizvodnja i proces prečišćavanja manje zahtevni nego kada se pravi u živim sistemima.
Emina Milošević, imunolog

Naša sagovornica dalje objašnjava da je vakcina kompanije Moderna praktično identična Fajzerovoj, osim što ima jednu dodatnu so. Ruska i oksfordska vakcina se zasnivaju na adenovirusu koji dovodi do nazeba, ali se u vakcinama izmeni tako da ne može da izazove infekciju.

Jedini sastojak vakcine kojeg nema u ljudskom organizmu je polietilen-glikol (PEG), kaže Milošević.

Objašnjavajući šta znači kada su vakcine sastavljene manipulisanjem ćelija ljudskoga bića u šta je izrazio bojazan nadbiskup Hočevar, epidemiolog Radovanović kaže da kada se koristi takva kultura ćelija to je samo zbog toga da na njoj porastu virusi, mikroorganizmi.

„Onda se oni pokupe, to je kao žetva, pa se izdvoje tako da ostane samo virus, odnosno mikroorganizam. Ali to nema veze sa ovim novim vakcinama“, navodi Radovanović.

Različite poruke i prakse iz SPC

Iako su sa vrha Srpske pravoslavne crkve (SPC) stizale preporuke vernicima da treba poštovati protivepidemiološke mere zdravstvenih i državnih organa, istovremeno su slate i slike nepoštovanja istih u crkvama.

Uprkos apelu nadležnih, kao i SPC, tokom sahrane patrijarha Irineja 22. novembra koji je preminuo od korona virusa, moglo se videti da su sveštenici vernike na kraju liturgije pričešćivali istom kašičicom, a deo prisutnih na liturgiji prilazio je odru patrijarha i celivao kovčeg preko kojeg je bilo zaštitno staklo.

Neki od prisutnih nisu nosili zaštitne maske, a među građanima nije bilo fizičke distance.

Slično se događalo i na sahrani mitropolita Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Amfilohija, 1. novembra, kada su vernici prilazili otvorenom kovčegu i celivali mitropolita koji je preminuo usled komplikacija izazvanih korona virusom.

U aprilu je Sinod SPC zatražio od državnog vrha privremeno prekid tadašnje zabrane kretanja na Uskrs kako bi pravoslavni hrišćani koji nisu u samoizolaciji mogli da učestvuju na liturgiji.

Ipak nakon telefonskog razgovora 15. aprila sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji mu je preneo da neće biti ukidana zabrana kretanja tokom uskršnjih praznika, patrijarh je, prema zajedničkom saopštenju, rekao da je Crkva i „do sada poštovala i poštuje“ propisane mere i preporuke Vlade Srbije u vezi sa epidemijom.

Patrijarh je na samom početku epidemije pozvao sveštenstvo i vernike da poštuju odluke Vlade Srbije o merama zaštite.

„Pozivamo sve vernike starije od 65 godina, kao i mlađe slabijeg opšteg zdravstvenog stanja i slabijeg imuniteta, da se narednih dana i nedelja uzdrže od dolaska u hramove na sveta bogosluženja i ni sebe ni druge ne izlože riziku", saopštila je tada SPC.

Međutim, uprkos tome pojedini sveštenici nisu odustajali od pričešćivanja vernika istom kašičicom, kako je zabeleženo 22. marta u Novom Sadu, ili pružanja krsta na celivanje vernicima tokom sahrana.

U saopštenju SPC tada je navedeno da je „nerazumno i krajnje zlonamerno očekivanje onih koji niti dolaze u crkvu, niti se pričešćuju, da će sama crkva uskratiti svojim vernicima ono što je za nju i za njih najvažnije i najsvetije – Sveto pričešće”.

SPC je tada još poručila da je proglašavanje „kršenjem obavezujućih instrukcija državnih vlasti čista laž, budući da se država ne bavi niti može da se bavi sadržajem i načinom vršenja svete liturgije i drugih crkvenih bogosluženja".

Stvari nisu crno bele

Teolog Mladen Aleksić ocenjuje za RSE da celokupna slika nije crno bela navodeći da su nekim slučajevima mere maksimalno poštovane, u nekim delimično, a u nekim nisu uopšte.

„Ja sam bio svedok na nekim sahranama gde su bili sveštenici i gde su i te kako poštovane mere socijalne distance, nošenja maski, čak i rukavica. Ili svake nedelje idem u crkvu na liturgiju i mogu da vidim da sveštenici na lokalu apeluju non stop da se poštuju mere kada je u pitanju socijalna distanca, dezinfekcija i nošenje maski“, navodi Aleksić.

Posle obe sahrane, i mitropolita crnogorskog i patrijarha, jedan broj vladika je bio zaražen korona virusom.

„Masovna okupljanja vernika na sahranama su se vratila crkvi kao bumerang i bolje je tako nešto preduprediti“, zaključuje epidemiolog Radovanović.

U Srbiji je do sada od posledica korona virusa preminulo 2.882 osoba, a u poslednja 24 sata prema podacima saopštenim 24. decembra u 15 sati registrovan je 4.091 slučaj novozaraženih, a preminulo je još 49 osoba.

XS
SM
MD
LG