Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ u saradnji sa Udruženjem turističkih agencija Srbije (UTAS) održali su protest upozorenja malih privrednika, ugostitelja, turističkih radnika, frilensera i muzičara 2. decembra ispred Ministarstava finansija i privrede, sa porukom za vlasti u Srbiji da domaća ekonomija više ne može da izdrži pritisak usled pandemije i da joj je neophodna pomoć države.
Nekoliko desetina demonstranata okupilo se ispred zgrade Ministarstava finansija i privrede u centru Beograda, sa ciljem da apeluju na dijalog sa resornim ministarstvom u vezi sa uslovima poslovanja malih domaćih privrednika u vreme krize izazvane pandemijom korona virusa.
Na protestu je govorila Slađana Trajković, zastupnica udruženja Zaštitnika preduzetnika i privrednika Srbije, koja je rekla da je privreda u Srbiji na respiratoru.
“Država je dala pomoć radnicima u vidu minimalnih zarada, i privrednici ne mogu da otpuštaju radnike zbog te pomoći, ali privreda nije dobila pomoć, pa smo u začaranom krugu”, rekla je ona.
Okupljenima se obratio i Dragan Subotić iz Udruženja turističkih agencija Srbije UTAS, koji je rekao da turistički sektor koji je najugroženiji, do sada nije dobio nikakvu pomoć države.
"Dogodilo se i to da su i sve turističke agencije - organizatori putovanja ostale bez polisa osiguranja po odluci odredjenih osiguravajućih društava koja su se ujedinila i stvorila monopol", rekao je Subotić.
Da bi opstali na tržištu, mali privrednici od države zahtevaju jednaku primenu zakona za sve, otpis poreza i doprinosa za mesece za koje su isplaćeni minimalci ili deo minimalaca, pomoć ugroženim sektorima u skladu sa padom prihoda i merama ograničenja koje su im nametnute, pravedan model uvođenja frilensera u poreske tokove, promenu poreskog sistema na progresivan, pravedniji i transparetniji, uključujući ukidanje kategorije akontacija poreza na dobit i podizanje minimalaca na način da bruto ostane isti a porezi i doprinosi da ne prelaze ukupno 10 posto.
Predstavnici udruženja malih privrednika pokušali su da predaju listu svojih zahteva na pisarnici Ministarstva finansija, ali im je rečeno da ne mogu da ih prime zbog pandemije.
Istog dana, u Medija centru u Beogradu, predstavnici udruženja malih privrednika održali su i konferenciju za štampu na kojoj je Milena Amon, iz udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ iznela probleme malih privrednika.
“U potpunom odsustvu osećanja za realnost, svakodnevno se šalju inspekcije koje kao da imaju samo jedan cilj, a to je da izvuku još novca po svaku cenu. Mali domaći privrednici su se zbog toga ujedinili da kažu da je bilo dosta i da zahtevaju poštovanje koje zaslužuju kao nosioci ekonomije naše zemlje. Veoma smo razočarani što smo u ovakvom momentu primorani da prava tražimo na ulici”, rekla je Amon.
Ona je objasnila da su se na protest odlučili iz razloga što su nadležna ministarstva i Vlada Srbije “dali sebi za pravo da ograničavaju rad privrednicima, a istovremeno od njih traže da plate sve dažbine”, zbog čega može doći do situacije, kako je rekla, da do kraja januara 200.000 ljudi u Srbiji ostane bez posla.
Mali privrednici su na protestu istakli da „kao nosioci ekonomije zahtevaju pomoć ugroženim sektorima koji godinama finansiraju javni sektor“.
Prethodno je tokom oktobra i Unija poslodavaca Srbije reagovala i zatražila od Vlade Srbije smanjenje poreza i doprinosa na zarade zaposlenih za jedan odsto.
Direktor Unije poslodavaca u Srbiji Srđan Drobnjaković izjavio je tada da privrednici traže smanjenje dažbina, ne da bi povećali dobit nego da bi mogli da isplaćuju plate zaposlenima i da u poslovanju ne bi "bežali" u sivu ekonomiju.
Drobnjaković je rekao da 50 odsto firmi i sada redovno plaća poreze, bez obzira što je Vlada Srbije kao olakšavajuću meru uvela odlaganje plaćanja poreza na zarade, na dobit i neto prihode preduzetnika za nekoliko meseci tokom pandemije i njihovu otplatu u 24 rate od januara 2021. godine.
"Poslodavci se plaše da će im se nagomilati obaveze u narednoj godini i da neće moći da ih izmire", rekao je tada Drobnjaković.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), saopštila je u četvrtak da je u prvih šest meseci epidemije zarazne bolesti COVID-19 broj otvorenih privrednih subjekata u odnosu na ugašene veći za 6.313.
To je pokazao polugodišnji izveštaj o stanju privrede, koji su, uz podršku nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, uradili NALED i Republički sekretarijat za javne politike u okviru takmičenja lokalnih samouprava "Šampioni preduzetništva 2020".
Istraživanje je zasnovano na podacima Poreske uprave i Agencije za privredne registre za period od 1. januara do 30. juna 2020. godine.
