Dani crnih rekorda u Srbiji

Najteži dan do sad u Srbiji, rečenica je koju nedeljama unazad ponavljaju lekari, epidemiolozi i zvaničnici u Srbiji u jeku novog talasa pandemije COVID-19.

Sa više od sedam hiljada novozaraženih na dnevnom nivou koji se ponavlja iz dan u dan, raste i broj pacijenata na bolničkom lečenju, onih na respiratoru i umrlih od posledica COVID-19.

Na dan 26. novembra registrovano je 7.606 novih slučajeva infekcije, dok je od posledica COVID-19 u 24 sata preminula 51 osoba, podaci su Ministarstva zdravlja objavljeni na zvaničnoj internet stranici.

U bolnicama širom Srbije od COVID-19 leči se ukupno 6.722 pacijenata, dok su na respiratorima 243 pacijenta.

„Epidemija svakodnevno obara crne rekorde u Srbiji. Poslednje brojke su izuzetno zabrinjavajuće, s obzirom da smo oborili u svim segmentima rekorde i u broju testiranih, i u broju hospitalizovanih i u broju novoobolelih i nažalost i u broju mrtvih“, navodi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Da je situacija u Srbiji veoma ozbiljna, ukazao je i direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Marjan Ivanuša. On je za TV Prva izjavio da je Srbija u proteklih sedam dana po broju novozaraženih na 100.000 stanovnika među tri vodeće. Pored Srbije, na vrhu liste su Gruzija, Andora, Luksemburg, Slovenija, Hrvatska i Austrija.

Za očekivati je, prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja Mirsada Đerleka da će se tendencija rasta nastaviti u narednih sedam do četrnaest dana.

„Ministarstvo zdravlja i država čine nadljudske napore da obezbede kako mesta za smeštaj obolelih od COVID-19 tako i da ekonomski odgovorimo, jer za sve to treba obezbediti novac koji nije tako mali“, navodi Đerlek i kao jedan od najvećih problema navodi veliki broj zaraženih zdravstvenih radnika.

Zaraženo oko 2.000 zdravstvenih radnika

„Mi u COVID sistemu imamo 25.000 zdravstvenih radnika. Ono što nije dobro – trenutno nam je oko 2.000 zdravstvenih radnika zaraženo i plašimo se kako će se kretati to stanje u narednom periodu, jer mi možemo da obezbeđujemo kapacitet i to nije neki veliki problem iako nam stvara poteškoće, međutim, izuzetno je bitno da vodimo računa o tome ko će lečiti ovoliki broj obolelih od COVID-19“, ističe Đerlek.

Nošenje maske, držanje distance i izbegavanje kontakata, kako kaže „najbolje je oružje protiv COVID-19“, dok se od građana očekuje da se što više pridržavaju epidemioloških mera.

Na ozbiljnost situacije ukazao je i sam predsednik države Aleksandar Vučić, u izjavi novinarima 26. novembra.

"Situacija u bolnicama je za nas užasno teška zato što kad primate na pregled svakoga dana 10.000 ljudi. Morate da smestite u bolnicu 1.000 ljudi a nemate nijedan krevet slobodan, jasno je kakva je situacija", rekao je Vučić.

On je rekao da gradnja novih bolnica neće biti dovoljna za suzbijanje epidemije i da se, ukoliko svi ne budu disciplinovani i odgovorni "približavamo katastrofalnom scenariju".

Beograd, prestonica i najveći grad Srbije, u kome živi milion i tri stotine hiljada ljudi i dalje je najveće žarište, a od ukupnog broja od 7.606 novih slučajeva na dan 26. novembar gotovo trećina je registrovana u Beogradu.

Zbog aktuelne situacije, u mnogim gradovima proglašeno je vanredna situacija, a poslednji u nizu je Novi Sad.

Kako je saopštila gradska uprava 26. novembra, vanredna situacije je proglašena „u cilju sprovođenja operativnih mera zaštite bezbednosti života i zdravlja stanovništva na teritoriji grada".

Novi Sad, posle Beograda, beleži najveći broj novih slučajeva zaraze na dnevnom nivou.

U Nišu, trećem gradu u Srbiji po broju stanovnika, situacija je prema rečima Zorana Perišića, direktora Kliničkog centra „teška, ali stabilna“.

„U nekoliko COVID bolnica koje imamo u Nišu, u Niškoj banji u Kliničkom centru u Nišu, kao i u onim delovima koji su u samom okruženju ima nekoliko stotina pacijenata koji su prema svojoj kliničkoj slici raspoređeni u jedinici intenzivne nege ili na odeljenje gde im se pruža odgovarajuća medicinska nega“, kaže Perišić za RSE.

Što se tiče snabdevenosti, Perišić navodi da u tom kliničkom centru imaju sve što im je potrebno.

„Priliv je permanentan i mi pokušavamo da sve vreme zadržimo ne samo taj COVID deo sistema, već i sve one pacijente koje život nameće svaki dan, od infarkta, preko neuroloških problema, endokrinoloških, onkoloških. Život funkcioniše sve vreme, svi ti pacijenti se zbrinjavaju i leče“, kaže Perišić.

„U ovom trenutku naše najveće bogatstvo su medicinski radnici koji su dan i noć sa tim najtežim pacijentima“.

On dodaje da ima među zaraženim i obolelima ima i zdravstvenih radnika i nemedicinskog osoblja u bolnicima, što sporadično narušava proces rada, ali da onda uskaču zamene.

Lekari mole građane da se pridržavaju mera

U Užicu je vanredna situacija proglašena pre pet dana. Broj novozaraženih najveći je u Užicu, ali porast beleže i Arilje, Kosjeriću i Bajina Bašta.

Dr Miloš Božović, direktor Zdravstvenog centra Užice koji pokriva deset opština Zlatiborskog okruga, u razgovoru za RSE kaže da još imaju smeštajnih kapaciteta za nove pacijente kao i zdravstvenih radnika, ali upozorava da „tako ne može unedogled“.

„Šta je ono što je svima nama problem? U jednom momentu pitanje je koliko možemo da izdržimo sa našim kapacitetima“, navodi Božović i dodaje da je do sada Zdravstveni centar Užice koristio i privremenu bolnicu u vojnoj kasarni sa nešto preko 150 mesta, što je omogućilo da se obezbedi pomoć i lečenje svima onima kojima je to bilo neophodna.

Najveću pomoć, kako kaže, sada im mogu pružiti sami građani.

„Nama bi zaista najveća pomoć bila da se građani uopšte Srbije, Zlatiborskog okruga pridržavaju svih mera koje je propisao Krizni štab Vlade Srbije“, kaže Božović.

Valjevo je od početka pandemije po broju potvrđenih pozitivnih građana na korona virus pri vrhu liste. U tom gradu krizni štab je vanrednu situaciju proglasio još 7. jula. Međutim, preventivnih mera do druge polovine septembra kada je broj obolelih počeo naglo da raste, retko ko se pridržavao.

Poslednjih desetak dana u COVID ambulanti valjevskog Doma zdravlja, prema rečima kooridnatorke za COVID Opšte bolnice u Valjevu dr Katarine Vasiljević Pantelić, pregledano je više pacijenata nego što u normalnim okolnostima bude pregledano u mesec dana.

Dnevno se, kaže za RSE Vasiljević Pantelić - obavi preko 500 pregleda, od toga 40 do 50 pacijenata bude upućeno u Opštu bolnicu na dalje pretrage ili bude hospitalizovano.

„Bilo je dana kada smo pacijente smeštali i po hodnicima bolnice“, kaže Vasiljević Pantelić.

Ona naglašava da je 10 procenata zdravstvenih radnika van stroja, a da su među njima u najvećem broju pulmolozi, anesteziolozi i internisti sa COVID odeljenja.

Problem se, prema njenim rečima, rešava povlačenjem zdravstvenih radnika sa drugih odeljenja.

„Ono malo lekara i sestara što je ostalo i što sada radi, iscrpljeno višemesečno borbom sa ovim opakim i upornim virusom, posustaje. Ako priliv bolesnika nastavi istim tempom, bojim se da će doći dan kada ćemo na ulazu bolnice morati da stavimo transparent - Svi smo bolesni, ovde nema više ko da radi“.

Još malo slobodnih kreveta u bolnicama širom Srbije

Situaciju u Pčinjskom okrugu epidemiolog Slađan Stanković iz Zavoda za javno zdravlje u Vranju opisuje kao „izrazito nepovoljnu i veoma zabrinjavajuću“.

Stanković za RSE navodi da je najteža situacija u Domu za stara lica u Surdulici, dok u bolnici u Vranju ima još 60 slobodnih kreveta.

“Ono što takođe opterećuje epidemiološku situaciju je i oboljevanje velikog broja zdravstvenih radnika u poslednje vreme. Virus je u zdravstvenoj ustanovi pokazao brzo širenje, čak i u porodicama zaposlenih. To brzo širenje i brzo oboljevanje zahteva da se pravovremeno osobe koje su kontakt sa obolelim stave u kućni karantin u trajanju od 14 dana, a da se ljudi koji imaju sumnju u kliničku sliku odmah jave lekaru“, navodi Stanković.

Na isti problem ukazuje i Milan Parezanović iz COVID bolnice u Kraljevu.

“Preko 140 zdravstvenih radnika je van stroja, što zbog bolesti, što zbog izolacije od direktnih kontakata sa obolelima bilo na radnom mestu, bilo u kući”, navodi Parezanović za RSE.

On dodaje da za sada ima dovoljno lekara i medicinskih tehničara kako bi se pružila neophodna pomoć pacijentima u COVID bolnici, ali da se suočavaju sa problemom u nemedicinskom sektoru.

“Problem nam je higijena, problem nam je kuhinja, ali za sada uspevamo nekako da prebrodimo te probleme”, kaže Parezanović.

Epidemiološka situacija u Novom Pazaru, gradu koji je u prošlom talasu bio jedno od najvećih žarišta korona virusa u Srbiji, trenutno je nestabila, ali za sada pod kontrolom, kaže za RSE Direktor Doma zdravlja Ervin Ćorović. Prema njegovim rečima, dnevno se u COVID ambulanti u Novom Pazaru obavi i do 150 pregleda, a na bolničkom lečenju je 105 pacijenata, od kojih je polovina iz susedne Raške.

„Situacija je pod kontrolom, ali svakog trenutka može da eskalira, da se promeni i ode u nekom neželjenom pravcu. Trenutno ima dovoljno smeštajnih kapaciteta, u bolnici imamo sve što treba, dovoljno razvedenih centralnih kiseoničkih mesta. Imamo dovoljno i boca sa kiseonikom, respiratora, kao i dovoljno bolničkog kadra, mada je njih nekoliko već bolesno“, rekao je Ćorović.

On apeluje na građane da poštuju epidemiološke mere kako se u ovom gradu ne bi ponovio scenario iz juna ili jula ove godine.

Nove restriktivne mere

Vlada Srbije je na sednici održanoj 26. novembra usvojila dodatne mere za suzbijanje COVID-19 pa će se tako za učenike od petog do osmog razreda osnovnih škola i za učenika srednjih škola nastava izvoditi na daljinu ponedeljka 30. Novembra do početka zimskog raspusta 21. decembra.

Raspust će, kako je saopšteno, trajati sve do 15. januara 2021. i važiće za sve učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji Srbije.

Takođe, odlukom Vlade, do 15. decembra restorani, kafići, kladionice i tržni centri moći će da rade do 18 časova, a prodavnice i drugi maloprodajni trgovinski objekti do 21 čas.

Od početka epidemije, prema zvaničnim podacima u Srbiji je ukupno registrovano 148.214 slučajeva, dok je od posledica COVID-19 preminulo 1.366 ljudi.