U borbi države protiv mafije, država će izaći kao pobednik – poruka je premijerke Srbije Ane Brnabić. Borba protiv organizovanog kriminala je uz borbu protiv korona virusa visoko na listi prioriteta nove Vlade, koju je Skupština izabrala 28. oktobra.
Još jedan "rat mafiji", kojeg je prethodno najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kriminolog Dobrivoje Radovanović ocenjuje "političku priču koja lepo zvuči narodu".
"Sličnu priču imali smo pre dve, tri i četiri godine, pa nije bilo ništa od toga. Da bi država imala efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala mora da ima nezavisno sudstvo, nezavisno tužilaštvo i policiju koja je podređena tužilaštvu, a ne ministru. Mi nemamo ni 'n' od nezavisnog sudstva, a kamoli nezavisno tužilaštvo", smatra Radovanović.
Brnabić: Ključno razbijanje veza mafije
U obraćanju poslanicima 28. oktobra, Brnabić je rekla da su dve ključne tačke u borbi protiv mafije "presecanje izvora finansiranja i razbijanje njihovih veza u državi, institucijama i medijima".
"Naš posao je da pokažemo da je država uvek jaka, da sa institucijama nema igranja, da se nikakve veze između predstavnika institucija i kriminalaca neće tolerisati i da niko od njih neće biti zaštićen", poručila je Brnabić pred poslanicima.
Brnabić je naglasila i da se u toj borbi prevashodno obraća bezbednosnim službama "koje se moraju posebno baviti bezbednošću predsednika Srbije Aleksandra Vučića", koji je, kako je istakla, i pokrenuo rat protiv organizovanog kriminala.
Vučić je još jedan u nizu "ratova protiv mafije" objavio 19. oktobra, ovog puta u videu na Instagram profilu, uz poruku – "pobedićemo mafiju, garantujem, bez obzira na lične, političke i svake druge posledice".
"Kada predsednik države, sa terase Predsedništva, proglašava rat mafiji, a on je na vlasti više od sedam godina, to postaje apsolutni apsurd. Jer to znači da se kriminal toliko razvija i toliko dugo traje da odjednom ti moraš u toj hitnji sa terase da objavljuješ borbu, i to kao neovlašćeno lice", naglasila je predsednica nevladinog Centra za pravosudna istraživanja i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero.
Kriminolog Radovanović napominje da je načelno svaka vlast do sada visoko na listu svojih prioriteta stavljala borbu protiv organizovanog kriminala. Ta se tema, smatra on, stavlja u fokus u važnim političkim trenucima "da bi se narod privoleo da glasa".
"Do skoro smo mi tvrdili da uopšte nemamo organizovanog kriminala, mene čudi kako su uopšte priznali", napomenuo je Radovanović.
U poslednjih nekoliko godina, bilo je i više privođenja, hapšenja i sudskih procesa, ali su se širom Srbije nastavili kriminalni obračuni među kojima je najviše života odneo onaj između pripadnika dva krminalna klana sa sedištem u Crnoj Gori - kavačkog i škaljarskog.
Neretko, u riziku se nađu i sami građani. U septembru je u Beogradu, u sred dana, u prometnoj ulici eksplodirao džip u pokretu. Tada je ubijen Strahinja Stojanović, osuđivan za više krivičnih dela i dovođen u vezu sa mafijaškim likvidacijama.
Pre samo nedelju dana, 24. oktobra, u ranim popodnevnim časovima pucalo se u garaži popularnog beogradskog tržnog centra. Sa dva metka u glavu je ranjen Aleksandar Šarac, koji je kasnije preminuo od posledica ranjavanja. Šarac je takođe dovođen u vezu sa kriminalcima.
"Prvo smo počeli da se bojimo da idemo u kafiće, pa u parkove, pa ćemo sad početi da se bojimo da idemo u tržne centre, jer niko ne radi ništa da se okršaji kriminalaca svedu na meru. Ono što je za mene vrhunac je da je prioritet predsednice Vlade u ekspozeu da se zaštiti predsednik države koji je posle ovoliko godina ponovo u borbi protiv organizovanog kriminala - da se on zaštiti, a ne svi građani koji žive u tom organizovanom kriminalu“, ocena je Petrović Škero.
Od ekspozea do ekspozea – gotovo 50 mafijaških ubistava
Između dva ekspozea Ane Brnabić, od 28. juna 2017. do 28. oktobra 2020. godine, na teritoriji Srbije dogodilo se 49 ubistava koja imaju karakteristike mafijaških likvidacija, pokazuju podaci Crne knjige, zajedničke baze podataka Radija Slobodna Evropa i potrala Krik.
Prema istom izvoru, niti jedan od tih slučajeva nije u potpunosti rešen. Suđenje je u toku u 10 slučajeva, u 14 slučajeva postoje osumnjičeni. U preostalih 25 slučajeva, počinioci su potpuno nepoznati.
Borba protiv kriminala i korupcije bila je i među 10 ključnih tačaka vlade koju vodio Aleksandar Vučić, a koja je svoj mandat otpočela u avgustu 2016. godine. To je predstavljeno kao kontinuitet, odnosno nastavak borbe koju je vodila njegova vlada u sazivu od 2014. do 2016. godine.
"U prethodne dve godine smo se direktno uhvatili u koštac s kriminalom. Smanjili smo stopu opšteg kriminala za više od 8,6", rekao je Vučić 9. avgusta 2016. godine.
Dva meseca kasnije, oštar obračun sa organizovanim kriminalom objavio je i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović – sa porukom "objavljujemo rat mafiji"
Povod je bilo ubistvo Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi. Ovaj osuđivani narko-diler i vođa Partizanove navijačke grupe "Janjičari" izrešetan je 13. oktobra 2016. godine u svom automobilu ispred Centralnog zatvora u Beogradu.
"Ovo će biti teška borba u koju ulaze policija i sigurnosne službe", rekao je ministar Stefanović na konferenciji održanoj dan nakon ubistva. Počinioci ovog zločina, međutim, i dalje su nepoznati.
Promena na vrhu MUP-a
Nakon dva mandata na čelu ministarstva unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović je 28. oktobra stupio na dužnost ministra odbrane. Njega će na čelu ministarstva policije zameniti Aleksandar Vulin, dojučerašnji ministar odbrane.
"U ovome trenutku, kada najavljujemo takvu borbu, imamo nešto što je vrlo interesantno – da menjamo mesta ministrima kao pionima. A ta akcija bi morala da bude veoma dugo planirana da bi bila uspešna", ocenila je Petrović Škero.
Odgovarajući na pitanje novinara da li odlazak Stefanovića iz resora policije znači da nije bio zadovoljan njegovim radom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom predstavljanja nove vlade rekao da ministarstvo unutrašnjih poslova neće biti jedino koje će voditi borbu protiv kriminala i mafije.
"I ako bilo ko misli da je odlazak u ministarstvo odbrane kazna, ja moram da vam kažem da je to, na neki način, moje ministarstvo i ako neko hoće da kaže da je kazna neka razmisli o tome", naveo je Vučić.
Predsednik Srbije je izjavio i da je u prethodnih nekoliko godina MUP imao "neuporedivo bolje rezultate" od perioda rada bivše vlasti, da je smanjen broj ubistava za oko 25 odsto, a razbojništava za oko 23 odsto i da je ukupan broj krivičnih dela drastično manji.
Zašto se objavljuje rat, ako je krivičnih dela manje? Za kriminologa Radovanovića to nije čudno, jer napominje da je statistika Srbije postala "potpuno nerealna":
"I dan-danas se neverovatno friziraju statistički podaci u području kriminala. To se možda ne radi namerno, koliko je samo prikupljanje statističkih podataka problematično", rekao je Radovanović koji se istraživanjem statistike kriminala u Srbiji bavi od perioda Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije do danas.
Krušik i Jovanjica
Protekli mandat vlade Ane Brnabić potresle su i dve afere, u kojima su političari dovođeni u vezu sa kriminalom.
Prema rečima kriminologa Dobrivoja Radovanovića, vlast u Srbiji ima "drugačije shvatanje organizovanog kriminala":
"Vi možete da se borite protiv organizovanog kriminala, ali samo onog koji pripada onima sa kojima se vi ne slažete, nekim drugim ljudima, a ne onima koje vi kontrolišete. Ovoj vlasti Krušik nije organizovani kriminal, nije kriminal uopšte, što je najgore", ističe Radovanović.
Uzbunjivač iz fabrike namenske industrije "Krušik" u Valjevu Aleksandar Obradović proveo je u jesen prošle godine tri meseca, što u kućnom pritvoru što u zatvoru, jer je novinarima dostavio podatke koji pokazuju kako su pojedine privatne firme po povlašćenim cenama kupovale oružje iz državne fabrike "Krušik".
Među tim firmama je i kompanija GIM koja se vezuje za Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića. Ministar Stefanović je u međuvremenu, u tužbi koju je podneo 23. jula protiv jednog portala naveo da se njegov otac nikada nije bavio trgovinom oružja.
Osim informacije, saopštene u novembru za RSE iz Tužilaštva za organizovani kriminal, da su zatražili od Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Vojnobezbednosne agencije (VBA) da ispitaju poslovanje fabrike namenske industrije "Krušik" sa privatnim trgovcima oružja, nije se ništa dogodilo.
Premijerka Brnabić je aferu nazvala lažnom i u svojoj izjavi prilikom posete Krušiku 25. avgusta ove godine navela da je cilj bio da se naruši ugled kompanije.
Kriminolog Radovanović podseća na još jednu aferu:
"Jovanjica, verovatno najveća fabrika marihuane u Srbiji i šire, pala je slučajno, nju su obilazili i ministri i policajci. Pa zašto nisu onda rekli - hajde da se borimo protiv organizovanog kriminala", rekao je Radovanović.
Za hapšenje devet lica, osumnjičenih da su na poljoprivrednom imanju "Jovanjica" uzgajali marihuanu, javnost je saznala iz medija, 14. novembra.
Dve nedelje kasnije, policija izdaje saopštenje u kojem se navodi da je na poljoprivrednom dobru u blizini Stare Pazove pronađena ilegalna laboratorija za proizvodnju marihuane u veštačkim uslovima, da je zaplenjeno više od 600 kilograma osušene marihuane i više od 65 hiljada stabljika ove opojne droge, koja u sirovom stanju teži oko 3,9 tona.
Prethodnih godina "Jovanjicu", kao "jednog od najvećih proizvođača organske hrane u Srbiji" posećivali su ministar Aleksandar Vulin, član predsedništva SNS-a Zoran Babić i član gradskog veća u Beogradu Dragomir Petronijević.
Slučaj "Jovanjica" se i dalje vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Na kriminal ukazuje i EU
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2019. godini navodi se da je država ostvarila "ograničen napredak" u borbi protiv organizovanog kriminala. Napredak je uočen samo na polju strukturnih reformi i saradnje među institucijama, kao i sa Europolom, konstatuje se u izveštaju.
"Ali uzimajući sve u obzir, Srbija još uvek nije postigla uverljive rezultate u efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama za slučajeve organizovanog kriminala, koji bi doveli do veće količine zaplenjene imovine", stoji u izveštaju Evropske komisije.
Istaknuto je i da "Srbija treba da uveća napore kako bi raskrinkala velike i međunarodno aktivne organizovane kriminalne grupe".
Među preporukama za poboljšanje borbe protiv organizovanog kriminala nalazi se rad na strategiji, kao i jasno definisanje zakona, propisa i nadležnosti koje se tiču presretanja komunikacije, odnosno prisluškivanja tokom istrage. Tako bi se obezbedila kvalitetnija istraga i izbegle zloupotrebe.
Velika pažnja posvećena je i procesuiranju krivičnih dela, a zaključak Evropske komisije je da Srbija u 2019. godini nije ispunila nijednu preporuku iz prethodnog izveštaja.
"Ozbiljnu zabrinutost izaziva obim kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe u Srbiji", smatra Evropska komisija.
Predsednica nevladinog Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero pojašnjava kakva je sudska praksa kada je reč o organizovanom kriminalu:
"U sudovima su predmeti u kojima sudije sude „sitne droge“. Mali šveceri droge, mali događaji. Još uvek nismo dočekali da vidimo one koji organizuju trgovinu, prodaju. Mi stalno imamo maskirani sistem konsenzusa za borbu protiv kriminala".
Petrović Škero je dodala i da nema efikasnih zakonskih rešenja i izmena zakona koji bi doveli do procesuiranja tih krivičnih dela.
Akcija ’Sablja’
Najveći "rat" mafiji u Srbiji objavljen je u martu 2003. godine, nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Vlada Srbije je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje. Kao izvršioci su odmah osumnjičeni i pripadnici zemunskog kriminalnog klana.
Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo od 12. marta do 22. aprila, u policijskoj akciji nazvanoj "Sablja" uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.
Vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković stradali su dve nedelje posle ubistva u operaciji "Sablja", jer su prilikom hapšenja u selu Meljak kod Beograda pokušali da pruže otpor.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Zbog organizovanja ubistva na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Milorad Ulemek Legija. Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.
Facebook Forum