Dostupni linkovi

Mafijaški rukopis na ulicama Beograda


Sve učestaliji kriminalni obračuni u Srbiji

Davorin Baltić (41), državljanin Crne Gore, koji je u ponedeljak ubijen u Beogradu 101. je žrtva sukoba na način svojstven mafiji u Srbiji i Crnoj Gori. Govorimo o evidenciji za period od 2012. godine do danas, koju pod nazivom „Crna knjiga“ vode Radio Slobodna Evropa i agencija Krik, što možete pronaći na internet stranici www.crnaknjiga.rs.

Istraga Baltiću, koji je ubijen hicima iz vatrenog oružja u svom vozilu, u ulici Internacionalnih brigada u beogradskoj opštini Vračar je u toku.

I ovo ubistvo pojačava utisak o neefikasnosti države da spreči učestale vatrene obračune na ulicama gradova Srbije, u kojima, što je još opasnije, neretko bivaju ugroženi i slučajni prolaznici, odnosno obični građani koji sa kriminalom nemaju baš nikakve veze.

Podaci iz „Crne knjige“ pokazuju da je u poslednih pet godina u Srbiji i Crnoj Gori, na način svojstven mafiji, ubijeno 65-oro ljudi u Srbiji, a 35-oro u Crnoj Gori. Dodatno zabrinjava i što su u mnogim od tih slučajeva počinioci i dalje nepoznati – 46 u Srbiji i 28 u Crnoj Gori.

Dok analitičari upozoravaju na opasan trend koji ne bi mogao da opstane bez veza kriminala i politike, predstavnici vlasti tvrde da je situacija upravo suprotna – da broj ubistava opada i da je veliki broj njih rešen, kao i da u Srbiji danas „mafija ne donosi odluke“.

Da su kriminalni obračuni u Srbiji izuzetno učestali „nije utisak nego stvarnost”, izričit je kriminolog Dobrivoje Radovanović:

“To su isti obračuni koji traju već otprilike 20 godina, s tim što je sada manje političkih ubistava, a na sceni su obračuni narko-klanova u koje je na žalost upletena i politika i prljavi finansijski kriminal”.

Isti obračuni koji traju već otprilike 20 godina: Dobrivoje Radovanović
Isti obračuni koji traju već otprilike 20 godina: Dobrivoje Radovanović

Ovakav stav kriminologa iz Beograda posledica je velikog broja ubistava koja su potresla Srbiju samo poslednjih meseci prethodne godine.

U nedelju 17. decembra, u ranim jutarnjim časovima, ispred kluba „Nana“ u beogradskom naselju Senjak ubijen je Aleksandar Savković (27), za koga mediji navode da je bio član navijačke grupe „Junajted fors“, fudbalskog kluba Rad. Policija je dva dana nakon ubistva uhapsila osumnjičenog i četiri osobe kao saizvršioce.

U pucnjavi je povređena još jedna osoba, koja je bila u njegovom društvu.

24. novembra, u Novom Sadu je u takozvanoj „sačekuši“ ubijen Marko Markuš. Na njega je pucano kod hotela „Sajam“, dok je ulazio u svoj automobil.

U petak 20. oktobra, oko 11 i 30h, automobilu koji je usporio zbog gužve dok je prolazio kroz naselje Trošarina u beogradskoj opštini Voždovac, približio se skuter sa koga je napadač u vozilo ispalio više hitaca.

Tom prilikom ubijeni su Ivan Ćirić (38) i Ivan Milić (31). Napadač je pobegao, a istraga je u toku. Motivima se za sada bavi samo tabloidna štampa.

Navedeni događaji samo su neki u nizu onih koji su poslednih meseci potresli Beograd, Novi Sad, Vranje, Jagodinu, Leskovac… Detalje svih tih ubistava možete pronaći na sajtu crnaknjiga.rs.

Zoran Dragišić, član Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, odbacuje međutim kritike da je trenutna situacija zabrinjavajuća.

„Kada se desi učestalo tri, četiri ili pet ubistava ili ako se desi dvostruko ili višestruko ubistvom, onda to uzburka javnost i stvori se se percepcija kao da maltene vrtoglavo raste broj ubistava i da je strahovita nebezbednost na ulicama... Međutim, ako pogledamo statistike videćemo da to nije tako. Prosto, dogodi se da se u jednom trenutku poveća broj ubistava koja nisu u nekakvoj međusobnoj vezi. To je prosto, da kažem, nesrećan splet okolnosti da se za kratko vreme dogodi više ubistava koja se prate u javnosti i to onda izazove percepciju kod građana da je broj ubistava povećan“, rekao je Dragišić.

Zajednička baza podataka RSE i KRIK-a, koja obuhvata ubistva izvedena na način svojstven organizovanom kriminalu izvedena u poslednjih pet godina u Srbiji i Crnoj Gori, pokazuje da je veoma mali broj slučajeva rešen.

U Srbiji naime, tek u svakom trećem slučaju osumnjičeni postoje, odnosno slučaj je dospeo pred sud ili dobio pravosnažnost.

U Srbiji, na način svojstven mafiji, ubijeno 65-oro ljudi
U Srbiji, na način svojstven mafiji, ubijeno 65-oro ljudi

Dobrivoje Radovanović ukazuje da je takav trend počeo još devedesetih godina, poznatih po tome što je društvo bilo gotovo u potpunosti ogrezlo u kriminal.

“Većina njih je sa primesom politike ili sa zaštitom od političara, što govori da je organizovani kriminal učvrstio dobre temelje u strukturu svih vlasti u Srbiji od devedesete godine do danas i govori o tome da pravosuđe nije samostalno nego da radi pod uticajem politike i finansijskog kriminala”, kaže.

S druge strane, Zoran Dragišić iz SNS-a, mada prihvata da organizovani kriminal ne postoji bez veza sa nosiocima vlasti i pravosudnih funkcija, izričit je da u Srbiji danas organizovani kriminal ne kontroliše državu.

„Borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji traje i ona daje svoje određene rezultate. Međutim, ne treba zaboraviti da ne postoji nijedna zemlja na svetu koja je uspela u potpunosti da suzbije organizovani kriminal, pa to neće uspeti ni Srbija. Ono što je najbitnije u vezi između države i organizovanog kriminala to je da organizovani kriminal ne donosi političke odluke i da on ne utiče na političke i ekonomske pravce u kojima će se država razvijati“, rekao je Dragišić za RSE.

Kriminalni obračuni koji su u poslednje vreme izvedeni u Srbiji, imaju međutim još jednu karakteristiku. Prilikom dvostrukog ubistva na Voždovcu na primer, žrtve su lako mogli postati i slučajni prolaznici.

I to nije novo. Tako su u februaru ove godine, u eksploziji automobila sa početka ovog teksta povređene dve osobe.

Ako odemo još dalje u prošlost, u junu 2015. godine, u beogradskom naselju Banovo Brdo povredu noge zadobio je 18-ogodišnji student Mihajlo Spasić koji je išao niz prometnu ulicu, ka autobuskoj stanici.

O tom događaju je nedavno govorio za RSE. „Poleteo sam jedno pet metara, nisam znao o čemu se radi. Kada sam ustao, video sam auto koji gori i koji ide sam na dole. Video sam krvavu nogu, nisam znao o čemu se radi, gde sam tačno povređen... Iza kolena je izgleda neko staklo zakačilo venu, pa je to dosta krvarilo. Nisam znao gde sam tačno povređen, samo sam video krv... Sreća pa nije bilo ništa ozbiljnije“.

Mihajlu su život najverovatnije spasili automobili parkirani između njega i džipa koji je eksplodirao.

Dobrivoje Radovanović kaže da mafija u Srbiji ne poštuje nikakve norme ponašanja, ukazujući da kriminal ima poprilično črvsta pravila kada su u pitanju „obični građani“.

„Mafija u Srbiji to ne poštuje i vrlo često smo svedoci ubistava na javnim mestima kada stradaju nevini. Bilo da se radi o podmetanju eksplozivnih sredstava ili se radi o pucanju iz automata, ljudi koji su potpuno nedužni stradaju. To govori samo jedno – mafija u Srbiji je potpuno bezobzirna i nije joj ni malo stalo do stava prema građanima“, rekao je Radovanović.

U „Crnoj knjizi“, zajedničkom projektu RSE i KRIK-a, možete pronaći detalje svih ubistava koja su u poslednjih pet godina izvedena u Srbiji i Crnoj Gori, ali i šta su institucije postigle u rasvetljavanju zločina.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG