Albanske partije sa juga Srbije prvi put će na predstojećim parlamentarnim izborima 21. juna nastupiti sa zajedničkom listom pod nazivom Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina, nadajući se da će tako osvojiti veći broj mandata.
Na listi će biti kandidati Partije za demokratsko delovanje (PDD) čiji je lider predsednik Opštine Bujanovac Šaip Kamberi, Alternative za promene (AZP) koju vodi predsednik Opštine Preševo Šćiprim Arifi, Demokratske partije (DP) bivšeg predsednika Opštine Bujanovac Nagipa Arifija, Pokreta za demokratski progres (PDP) na čijem čelu je Šćiprim Musliju i Pokreta za reforme (PZR) koji predvodi Sami Salihu.
Izlazak na parlamentarne izbore praktično znači priznavanje republičkog nivoa vlasti od svih najvećih albanskih stranaka, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
“Naravno, to ima veze sa jačanjem uticaja Albanaca u Parlamentu i u vlasti, jer su zbog neizlaženja na parlamentarne izbore gubili broj poslanika u Skupštini. Stalno su imali jednog ili dva poslanika, a sada imaju šansu da osvoje i poslaničku grupu”, kaže Janjić.
Sporazum o izborima u Srbiji uz posredovanje Tirane
Zajednički nastup pet vodećih albanskih stranaka iz Bujanovca i Preševa na predstojećim izborima za poslanike Skupštine Srbije nije veliko iznenađenje, jer je formiranjem jedinstvene izborne liste samo materijalizovan sporazum postignut sredinom januara u Tirani.
Sporazum je potpisan u prisustvu vršioca dužnosti ministra za evropske i spoljne poslove Albanije Genta Cakaja, koji je nakon događaja, na svom Facebook profilu napisao da će na taj način albanske stranke u Srbiji omogućiti svojim biračima da podignu snažan glas na izborima.
I premijer Albanije Edi Rama pozdravio je ovu odluku na društvenoj mreži Twitter, poručivši da ujedinjenje predstavlja snagu.
Zašto su bojkotovali izbore?
To što po važećim pravilima i stranke manjina nastupaju pod istim uslovima kao velike stranke, odnosno da moraju da prikupe po 10.000 potpisa za podršku liste. Na predstojećim izborima nastup sa zajedničkom listom značajno olakšava ostvarivanje ovog uslova.
Na prošlim izborima za poslanike u Skupštini Srbije, pre četiri godine, učestvovala je samo Partije za demokratsko delovanje (PDD), dok su ostale albanske partije odlučile da parlamentarne izbore bojkotuju pošto nije bio postignut dogovor o zajedničkom nastupu.
Jedini narodni poslanik Alabanaca u aktuelnom skupštinskom sazivu je Fatmir Hasani, iz PDD-a, koji je u poslaničkoj grupi Liberalno demokratska partija - SDA Sandžaka.
Koliko je albansko biračko telo u Srbiji?
Kujtim Sadriu, direktor preševskog Centra za istraživanje i monitoring, kaže za RSE da bi zajednička lista imala još značajniju podršku kada bi se borila da obezbedi bolji položaj celokupne nacionalne manjine i svih Albanaca koji žive u Srbiji.
Prema njegovim rečima, na teritoriji Srbije živi oko 200.000 Albanaca, od čega je polovina u Preševskoj dolini, a veći broj poslanika u Skupštini Srbije, prema njegovim rečima, doneo bi Albancima još veći uticaj uticaj kada bi se fokusirali na sve potencijalne glasače.
“To bi bilo u interesu ne samo albanske zajednice u Srbiji nego i države Srbije, koja bi pokazala da su u njoj svi građani ravnopravni i da neguje različitosti, što za Albance ne važi već decenijama“, kaže Sadriu.
Albanci sa juga Srbije su bojkotovali i poslednji popis stanovništva u Srbiji, 2011. godine, zbog čega zvanične statistike kažu da ih ima svega oko 5.800, iako je taj broj znatno veći.
Od čega zavisi uticaj manjinskih stranaka?
Šaip Kamberi, lider Partije za demokratsko delovanje (PDD) i nosilac liste ocenjuje u izjavi za RSE da uticaj manjinskih stranaka na donošenje zakona i drugih odluka isključivo zavisi od broja poslanika u Parlamentu.
„U prethodnim sazivima imali smo jedan, a u sledećem očekujemo najmanje tri poslanička mandata“, kaže Kamberi za RSE.
On ocenjuje da je dobro da se ideji izlaska na izbore pridružuju i druge albanske stranke i dodaje da su se tokom protekla dva izborna ciklusa dogodile značajne kadrovske, organizacione i ideološke promene na političkoj sceni Preševa i Bujanovca, koje su rezultirale zajedničkom listom kandidata za poslanike u Skupštini Srbije.
Za razliku od većine albanskih stranaka Partija za demokratsko delovanje (PDD) nikada nije bojkotovala parlamentarne izbore, zalažući se za proaktivan odnos sa Vladom Srbije i delovanje kroz institucije sistema.
Fokus na glasačima iz Preševske doline
Prema rečima Šaipa Kamberija lista, čiji je on nosilac i čija je predaja Republičkoj izbornoj komisiji najavljena za 4. jun, je legitimni zastupnik svih Albanaca koji žive u Srbiji, ali zbog specifične situacije u kojoj se nalazi albanska nacionalna manjina čiji su pripadnici rasuti širom Srbije, stranke nisu u mogućnosti da dopru direktno do svih birača.
“Zbog čega predizbornu kampanju fokusiramo na glasače iz Preševske doline, ali se nadamo da ćemo dobiti termine i na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, kako bismo svoj program mogli da predstavimo i Albancima koji žive u drugim gradovima u Srbiji, ali i Srbima koji verovatno žele da čuju naše stavove“, kaže Kamberi.
Mogu li albanske partije postati deo vlasti?
Kamberi ne odbacuje mogućnost da u slučaju očekivanog povoljnog izbornog rezultata liste Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina, i oni, poput mađarskih i bošnjačkih manjinskih stranaka, postanu deo vladajuće većine.
„Kako će se Beograd odnositi to sada možemo samo da nagađamo. Da li će u Albancima prepoznati partnere s kojima bi mogli sarađivati u pravljenju nove vlade ili će ih i dalje tretirati kao do sada, to ne zavisi od nas“, kaže Kamberi.
Tu mogućnost nije odbacio ni aktuelni predsednik Skupštine opštine Preševo i čelnik Pokreta za reforme Sami Salihu, koji se slaže da to zavisi i od toga da li će postojati volja vlasti u Beogradu.
„Da ćemo biti deo parlamenta to je sigurno, a da li ćemo biti deo vlasti to ne možemo da budemo sigurni jer to ne zavisi od nas”, kaže Salihu za RSE.
On ocenjuje i da u Preševskoj dolini ima dosta problema koje treba hitno rešavati.
„Kroz politički sistem treba rešiti brojne ekonomske, infrastrukturne i komunalne probleme, ali i probleme vezane za priznavanje diploma albanskih studenata koji su fakultete završili na Kosovu i u Albaniji, kao i rešavanje pitanja užbenika na albanskom jeziku“, kaže Salihu i dodaje da je za sve to potrebna dobra volja Beograda.
Zajednička lista, veći uticaj u Beogradu
Povratak predstavnika značajnog dela albanske populacije u Skupštinu posle više od tri decenije apstinencije, predstavlja jasan znak da su Albanci prihvatili Srbiju kao svoju državu i priznali legitimnost njenih institucija, kaže Nedžat Beljulji, vlasnik televizije Spektar na albanskom jeziku.
On dodaje da Srbija zauzvrat treba da prihvati Albance sa juga Srbije kao svoje ravnopravne građane i da omogući mnogo brži razvoj ovog zapostavljenog dela države.
“Bez otvaranja novih fabrika i novih radnih mesta problem iseljavanja mladih Albanaca i Srba biće sve veći. I zbog toga nam je neophodna pomoć Vlade Srbije“,kaže Beljulji.
Beljulji ocenjuje da će zajednička lista obezbediti više poslanika, a to znači i veći uticaj na vlast u Beogradu.
U senci odnosa sa Kosovom
Prema rečima Dušana Janjića iz iz Foruma za etničke odnose, Albanci u Srbiji nose i teret zaoštravanja odnosa između Beograda i Prištine.
„Položaj Albanaca u Srbiji je već decenijama u senci odnosa sa Kosovom. Srbija sada ima trend popravljanja odnosa sa Albanijom, što je značajno doprinelo popravljanju saradnje sa opštinama Preševo i Bujanovac“, kaže Janjić i dodaje da je sada vreme za promenu odnosa javnosti u Srbiji prema sugrađanima albanske nacionalnosti.
„Javnost u Srbiji koja je decenijama sistematski indoktrinirana mržnjom prema Albancima i kojoj je albansko pitanje svođeno samo na nivo teritorijalnog integriteta, treba pripremiti na realnu mogućnost da posle ovih izbora Albanci budu ravnopravni u donošenju odluka, ne samo u Skupštini nego i na mogućnost da budu ravnopravni učesnici izvršne vlasti. To će opet zavisiti od toga kakvo će biti stanje na Kosovu i kako će se razvijati dijalog“, kaže Janjić.
Javnost u Srbiji treba pripremiti na realnu mogućnost da posle ovih izbora Albanci budu ravnopravni u donošenju odlukaDušan Janjić
Kujtim Sadriu iz preševskog Centra za istraživanje i monitoring smatra da je proces približavanja podjednako izazovan i za Albance, koliko za Srbe, ali da će ako postoji spremnost za suživot na prostoru Preševske doline, moći da se prevaziđu.
„Moglo bi dosta da se postigne u svim sferama života, samo kad bi postojala spremnost za zajednicki suživot na ovim prostorima, koje sada nema”, ocenjuje Sadriu.
Demokratska partija Albanaca van sporazuma
Jedina veća politička organizacija koja je ostala van sporazuma je Demokratska partija Albanaca (DPA), čiji se lider Ragmi Mustafa zalaže za pripajanje Preševske doline Kosovu.
U saopštenju objavljenom na stranačkom fejsbuk profilu, na dan potpisivanja međustranačkog sporazuma u Tirani, DPA je ocenio da je to „flagrantna misteriozna manipulacija i zamagljivanje albanskog političkog prostora u Preševskoj dolini“.
„To ukazuje na rusko-srpski uticaj na albanske međustranačke odnose“, navodi se u saopštenju DPA u kome se ističe da se taj uticaj „širi iz Moskve i preko Beograda i Tirane i stiže do Preševske doline”.
Lider DPA Ragmi Mustafa nije hteo da komentariše na ovu temu za RSE.
Skupština Srbije usvojila je u februaru izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima.
Izmene Zakona predviđaju da strankama nacionalnih manjina nije potrebno da ostvare tri odsto kako bi im bili dodeljeni mandati, pri čemu se pri raspodeli mandata primenom sistema najvećeg količnika, količnici izbornih lista stranaka manjina uvećavaju za 35 odsto.
Facebook Forum