Veliki kineski zajmovi predstavljaju najveću pretnju za zemlje Zapadnog Balkana, izjavio je Tamaš Matura (Tamás), profesor na Korvinovom univerzitetu u Budimpešti, na onlajn seminaru pod nazivom “Digitalni autoritarizam i snažan uticaj Kine”, održanom u petak u organizaciji Vilfred Martens centra za evropske studije.
Matura, koji je i osnivač Centralnog i istočnoevropskog centra za azijske studije, smatra da to može dovesti zemlje Zapadnog Balkana u “ranjivi položaj”.
“To nas može dovesti u situaciju u kojoj Kina može da ‘kupi’ i pridobije zemlje Zapadnog Balkana koje su na putu ka Evropskoj uniji (EU). Dobra vest je da su te ekonomije toliko male da, ukoliko bi EU ili uopšte Zapad, odlučili da istisnu Kinu, to bi se moglo uraditi jednostavno sa relativno malo novca”, smatra Matura.
Prema njegovim rečima, ne treba zanemariti uticaj koji Kina ima u sferi politike, s obzirom na to da je zvanični Peking “odlučio da proširi svoj model (vladanja) širom sveta”.
“Kineski predsednik Si Đinping (Xi Jinping) je pre nekoliko godina izjavio da je Kina spremna da podeli svoja iskustva sa zemljama koje žele brz ekonomski razvoj, bez tereta Zapada, poput demokratije, ljudskih prava, slobode govora i slično. Neke zemlje Zapadnog Balkana, prvenstveno njihove elite, mogu biti lake mete tih pokušaja Kine da ih ubedi da je kineski sistem superiorniji od Zapadnog, jer ljudi samo gledaju rast bruto društvenog proizvoda (BDP) i deluje da su Kinezi mnogo uspešniji”, rekao je Matura.
Međutim, dodao je, ljudi nisu svesni da nije fer upoređivati rast BDP-a zemalja u razvoju sa velikim evropskim ekonomijama ili ekonomijom Sjedinjenih Država.
“Mislim da je to nešto gde moramo biti veoma oprezni”, rekao je Matura.
Više od 60 zamlja širom sveta sklopilo je ugovor sa dve najveće kineske kompanije Huawei i Hikvision za instaliranje sistema video nadzora, koji podrazumeva postavljanje “pametnih” kamera koje prepoznaju lica, rekao je Dimitar Lilkov, istraživač u Vilfred Martens Centru i autor izveštaja “Made in China: Kako se nositi sa digitalnim autoritarizmom”, koji je objavljen februara 2020. godine.
Među tim zemljama je i Srbija, koja planira da do kraja 2021. godine u glavnom gradu instalira 1.000 kamera na 800 lokacija.
Lilkov napominje da se ne može a priori govoriti o tome da ovaj sistem Kina mora nužno da zloupotrebi, ali dodaje da to govori da ta zemlja sebe pozicionira kao globalnog igrača na tom polju.
“To se takođe dešava i u Evropi. Imamo primere u Belgiji, Francuskoj, na Malti, gde su lokalne vlasti sklopile partnerstvo sa kompanijom Huawei, sa idejom da dobiju softver za sprečvanje kriminala u svojim gradovima. Ne možete ih kriviti što žele da učine bezbednijom svoju zajednicu, ali to donosi novi nivo ranjivosti”, kaže Lilkov.
Opasnost po lične podatke
Kada je reč o kineskoj 5G internet mreži, o kojoj se mesecima vode debate u evropskim zemljama, Lilkov smatra da takav sistem koji nudi Huawei predstavlja opasnost po digitalnu bezbednost evropskih zemalja. Problem je, ukazuje Lilkov, što kineski Zakon o nacionalnoj bezbednosti u članu 7 kaže da svaki građanin ili organizacija moraju da sarađuju sa službom bezbednosti ukoliko je to potrebno. Stoga, dodaje on, vlada može zatražiti od svake tamošnje kompanije da sarađuje po ovom pitanju.
“Kada postavite 5G infrastrukturu u određenoj zemlji, neophodno je da se ta infrastruktura modernizuje posredstvom softvera, i ona komunicira sa matičnom kompanijom. Dakle, ako Kina u Evropi postavi 5G, Huawei će biti u kontaktu sa Pekingom i uvek će postojati opasnost po lične podatke i nacionalnu bezbednost”, smatra Lilkov.
Evropske zemlje do sada su se na različite načine postavile prema ideji da puste novu tehnologiju koju je razvio Huawei, kaže Agneš Cunomar (Ágnes Szunomár), istraživačica u Centru za ekonomske i regionalne studije na Institutu za svetsku ekonomiju. Ona podseća da je Velika Britanija dozvolila ulazak kineske kompanije, uz određene mere bezbednosti, dok je Mađarska to uradila bez ikakvih ograničenja.
“Ne želim da demonizujem Huawei niti kažem da su umešani u špijuniranje, ali mislim da bi bilo mnogo bolje ako bismo imali zajedničke alate, makar u Evropskoj uniji. Bilo bi mnogo bolje ako bismo makar delili međusobno informacije i iskustva, i proširili mehanizam za proširivanje investicija u ovoj oblasti”, rekla je Agneš Cunomar.
U okviru kineske inicijative “Pojas i put”, koja predstavlja strategiju za kopneno i prekomorsko povezivanje sa Evroazijom, Kina je uložila blizu 100 milijardi evra u projekat pod nazivom “Digitalni put svile”, kaže Dimitar Lilkov. Prema njegovim rečima, taj novac se investira uglavnom u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, gde Peking gradi “kičmu” svoje infrastrukture.
Među projektima koje Kina realizuje u Srbiji u okviru inicijative “Pojas i put” su izgradnja pruge Beograd – Budimpešta i radove na Koridoru 11. Prvi veći korak u inteziviranju odnosa Srbije i Kine predstavljao je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u infrastrukturnim projektima, potpisan 2009. godine, a saradnja je dodatno intezivirana u okviru platforme ’16+1’, odnosno Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope (čiji je samit šefova vlada održan u Beogradu 2014. godine, kao i ministara transporta u oktobru ove godine).
Lilkov dodaje da pojedine zemlje u svetu, uglavnom u Africi i Aziji, kopiraju kineski model digitalnog autoritarizma ili prolaze kroz određene treninge kada je reč o internet legislativi. Lilkov iznosti primer Zimbabvea koji je, kako kaže, sa Kinom sklopio “onespokojavajući sporazum”.
“Kina sarađuje sa Zimbabveom u izgradnji infrastrukture za projekat nadzora ‘Bezbedan grad’, a u zamenu za to Zimbabve je pristao da Kini daje sirove podatke za usavršavanje algoritma za prepoznavanje lica crne boje kože. Međunarodni stručnjaci govore o novom obliku informativnog kolonijalizma”, kaže Lilkov.
Vilfred Martens Centar za evropske studije je tink-tank organizacija čiji je osnivač Evropska narodna stranka, koja okuplja hrišćansko-demokratske i liberalno-konzervativne stranke u Evropskoj uniji.
Facebook Forum