Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kineske kompanije sa crne liste SAD prisutne u Srbiji


Od osam kineskih tehnoloških kompanija specijalizovanih za video nadzor koje su Sjedinjene Američke Države (SAD) početkom oktobra stavile na crnu listu zbog ugrožavanja ljudskih prava Ujgura, etničke muslimanske manjine koja naseljava severozapad Kine, tri su na neki način prisutne u Srbiji. Reč je o kompanijama: "Dahua Tehnolodži" (Dahua Technology), "Hikvižn" (Hikvision) i "Iflitek" (IFLYTEK).

Zvanično predstavništvo u Srbiji ima kompanija "Dahua Tehnolodži", specijalizovana za video nadzor na aerodromima, čiji su proizvodi prisutni na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u kompaniji "Belgrade Airport doo".

I dok zvanični organi u Vladi Srbije za RSE tvrde da Republika Srbija sa pomenute tri kineske kompanije nema potpisane sporazume, ono što je do sada potpisano sa drugim kompanijama iz Kine drži se u strogoj tajnosti.

Kineska oprema za video nadzor na aerodromu u Beogradu

Kako su u pres službi kompanije "Belgrade Airport doo" naveli u svom odgovoru dostavljenom RSE, beogradski aerodrom nema direktnu saradnju sa kompanijom "Dahua Tehnolodži", ali su proizvodi te kineske kompanije preko podizvođača instalirani na pojedinim lokacijama.

"Kompanija Belgrade Airport d.o.o. od 22. decembra 2018. godine, kada je započela upravljanje Aerodromom Nikola Tesla Beograd, nema direktnu saradnju, niti sporazum sa kompanijom 'Dahua Tehnolodži'. Neke od naših kompanija podizvođača, koje koriste proizvode ove kompanije, iste su u prethodnom periodu instalirali na pojedinim lokacijama i za rad na različitim sistemima", navodi se u odgovoru Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu, kojim od decembra 2018. upravlja francuska kompanija "Vansi Erports" (VINCI Airports).

Predstavništvo kineske kompanije pod nazivom "Dahua Technology SRB doo" registrovano je u novembru 2016. i to za trgovinu na veliko elektronskim i telekomunikacionim delovima i opremom, podaci su Agencije za privredne registre Srbije (APR). Zakonski zastupnici su dvojica kineskih državljana, Feng Wang i Liquan Fu, a stopostotni vlasnik predstavništva u Srbiji je ogranak "Dahua Tehnolodži" sa sedištem u Holandiji.

Koga i zašto snimaju Huawei kamere u Beogradu?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:20 0:00

Predstavništvo kineske kompanije "Dahua Tehnolodži" u Srbiji odbilo je da pisanim putem odgovori na pitanja RSE u vezi sa njihovim poslovanjem u Srbiji i eventualnim sporazumima sa Vladom Srbije i njenim institucijama. U telefonskom razgovoru, predstavnik kompanije koji nije želeo da se predstavi, rekao je da kompanija podatke daje samo svojim klijentima, a da RSE nije među njima.

Srbija kao centar poslovanja kineskih kompanija u Istočnoj Evropi

Iz kabineta ministra bez portfelja u Vladi Srbije Nenada Popovića, zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, saopštili su da ne raspolažu informacijama da li Republika Srbija ima zaključene sporazume sa tri pomenute tehnološke kompanije iz Kine.

Kontakt sa predstavnikom jedne od kompanija na crnoj listi SAD ministar Popović je ostvario tokom Četvrte konferencije Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope koja je održana u Beogradu 8-9. oktobra 2019. potvrđeno je u kabinetu ministra:

"Ministar Popović održao je sastanak sa Li Šipengom, potpredsednikom kompanije 'Iflitek'. Profesor Li je bio jedan od govornika na konferenciji. Tokom sastanka, razgovarano je o potencijalima saradnje, a profesor Li je izrazio želju da Srbija bude centar poslovanja kompanije 'Iflitek' u centralnoj i Istočnoj Evropi".

U odgovoru se takođe navodi da je kompanija "Iflitek" jedan od lidera u oblasti veštačke inteligencije u prepoznavanju zvuka i automatskom prevodu na više od 50 jezika, među kojima je i srpski.

Kineska kompanija "Hikvižn" (Hikvision) u Srbiji nema registrovano predstavništvo, ali su njihovi proizvodi za video nadzor dostupni u Srbiji preko preduzeća "KBC Security d.o.o." iz Pančeva, koje je prema podacima APR-a, registrovano za pružanje usluga sistema obezbeđenja.

Kineske kamere u Beogradu pod oznakom 'tajno'

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je u svom odgovoru dostavljenom RSE navelo da nema saradnju sa bilo kojom od tri kineske kompanije – "Dahua Tehnolodži", "Iflitek" i "Hikvižn", koje su u nekom svom obliku prisutne u Srbiji.

Međutim, ovo ministarstvo sporazume ima sa kineskom kompanijom "Huavei" (Huawei), takođe specijalizovanom za video nadzor, koja se na crnoj listi SAD-a nalazi od maja 2019. zbog optužbi za navodna prisluškivanja i prenošenja osetljivih informacija vlastima u Kini. "Huavei" je negirao ove navode.

"Huavei" kamere za prepoznavanje lica i registarskih tablica već su postavljene na više stotina lokacija u glavnom gradu Srbije. Međutim, detalji saradnje MUP-a Srbije i te kineske kompanije drže se daleko od očiju javnosti.

RSE je u aprilu 2019. od MUP-a tražio da dostavi kopije Memoranduma o razumevanju koji se odnosi na realizaciju projekta "Sigurno društvo" iz 2014. godine, kao kopiju Sporazuma o strateškom partnerstvu za uvođenje tehnologije i rešenja za projekat "Bezbedni grad" iz 2017. a koji podrazumevaju instaliranje opreme za video nadzor u prestonici Srbije.

Nakon što je MUP odbio da dostavi pomenute sporazume, označivši sve sporazume sa kompanijom "Huavei" kao "državnu, službenu, poslovnu ili drugu tajnu", RSE se na tu odluku žalio Povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Postupak je još u toku.

Kome odgovara 'oznaka tajnosti'?

Odsustvo transparentnosti, tajnost podataka ili prebacivanje nadležnosti u pokušajima da se izbegnu konkretni odgovori, gotovo da su postali praksa u radu nadležnih institucija u Srbiji kada treba da otkriju detalje ugovora sa stranim investitorima. Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija u razgovoru za RSE kaže da bi argumente stranih kompanija mogao i da razume ali da opravdanja za Srbiju nema.

"Država je ta koja bi morala vrlo jasno da predoči javnosti na šta troši novac. Mogu da razumem da neka strana kompanija insistira na tajnosti ali samo, na primer, kada je možda reč o tehnologiji koju, eventualno, ne žele da otkriju konkurenciji. Međutim, ono što apsolutno mora da bude transparentno jeste koliko novca iz budžeta se troši, kakvi su rokovi i nadzor potpisanih poslovnih ugovora", objašnjava Minić.

On podseća da u Srbiji to nije slučaj samo sa kineskim kompanijama već i, duži niz godina, sa drugim stranim investitorima. Javnosti su, podseća Minić, do danas nedostupni ugovori i druga dokumentacija u vezi sa privatizacijom Železare Smederevo ali i u vezi sa drugim velikim slučajevima poput Fijata, Er Srbije i projekta Beograd na vodi.

"Mnogi ugovori do dana današnjeg ostali su nedostupni javnosti i velika je odgovornost na onima koji su takve ugovore potpisali. Ne znam da li je reč o naivnosti i neiskustvu ili, pak, namernom prihvatanju takvih uslova saradnje. U svakom slučaju, tajnost otvara prostor za zloupotrebe i za mogućnost da se poslovi obavljaju netransparentno", zaključuje Minić.

  • 16x9 Image

    Mila Đurđević

    Novinarsku karijeru počinje 2008. godine na TV B92, kao TV novinarka i reporterka u informativnoj redakciji. Deo tima Radija Slobodna Evropa postaje u oktobru 2017. godine, gde radi u okviru digitalnog servisa za Balkan.

  • 16x9 Image

    Svetlana Božić Krainčanić

    U novinarstvu je od 1992. godine. Bila je dopisnik informativno-političke redakcije Radio-televizije Vojvodine iz Beograda. Na RSE je na poziciji novinarke u video-digital timu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG