Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Thaci iz Račka poručio: Svet ćuti o 400 masakara na Kosovu


Prošla je 21 godina od kada su srpske snage u selu Račak ubile 45 civila

Poricanje ili tendencija prikrivanja masakra u Račku je ponašanje po mentalitetu Slobodana Miloševića, izjavio je predsednik Kosova Hashim Thaci na 21. godišnjicu od masakra, a prilikom posete Memorijalnom centru Račak.

U tom mestu, na oko 40 kilometara južno od Prištine, januara 1999. godine srpske snage počinile su masakr ubivši 45 albanskih civila. Zločin je privukao pažnju međunarodne javnosti, koja je preduzela finalne korake na zaustavljanju masivnog kršenja ljudskih prava na Kosovu, zaključno sa bombardovanjem ciljeva u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ).

Prizor iz Račka, mesta masakra, 19. januara 1999. godine
Prizor iz Račka, mesta masakra, 19. januara 1999. godine

Thaci je na memorijalnoj akademiji u Račku u sredu, 15. januara, izrazio revolt što međunarodna pravda i dan danas, kako je naveo, ćuti po pitanju preko 400 masakra na Kosovu.

„Takvo ponašanje srpskih državnih vlasti je usledilo i kao rezultat međunarodne ćutnje o masakru u Račku. Predstavnici međunarodne zajednice, u poslednje 20 godina, osim ambasadora Volkera (William Walker), nisu došli da posete mesto masakra. To je bio podstrek za srpske vlasti da poriču masakr u Račku“, kazao je Thaci.

21 godina od masakra u Račku
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:55 0:00

Dodao je da su događaji u Račku senzibilizirali međunarodnu javnost o tome da Srbija sprovodi etničko čišćenje, zločin protiv čovečnosti i genocid na Kosovu, a što je potom zaustavljeno pregovorima u Rambujeu (pregovori dve strane uz međunarodno posredovanje iz 1999.) i NATO bombardovanjem.

EU i srpsko negiranje zločina

Predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca je iz Račka poručio da Kosovo nikada neće odustati od toga da se svi ratni zločinci iz Srbije, koji su bili deo vojnih i paravojnih formacija, suoče sa pravdom.

„Ono što ni malo ne daje nade u odnosu sa Srbijom, jeste to što visoki zvaničnici Srbije, ne samo što ne traže izvinjenje i što se u Srbiji ne kaju za ono što se desilo i što su uradili, već sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko nedelja bio taj koji je monstruozno porekao masakr u Račku. Kako može da postane deo EU, da teži pridruživanju evropskoj porodici, država koja poriče nešto što se ne može poreći – masakr u Račku“, upitao je Konjufca.

Voker o odsustvu međunarodnih predstavnika

Bivši šef verifikacione misije OEBS-a Vilijam Voker (William Walker), koji je prvi ukazao na ono što se desilo u Račku, na svaku godišnjicu masakra poseti Kosovo.

Viliam Voker u memorijalnom centru u Račku
Viliam Voker u memorijalnom centru u Račku

I on je na memorijalnoj akademiji rekao da je iznenađen što niko iz međunarodne zajednice ne prisustvuje tom događaju.

„Neshvatljivo što nisu danas ovde. Ambasade i diplomate rekli su mi da ne žele da obnavljaju istoriju masakra u Rečku, jer bi na neki način ometali proces pomirenja između Kosova i Srbije. Iskreno, ne razumem to. Ovo nije sastanak na kome obnavljamo mržnju, nisam došao ovde da vam iznosim strašne priče o onome što se dogodilo. Zahtevam pravdu za žrtve nasilja na Kosovu. Ja u principu dolazim zato što verujem da međunarodna zajednica mora prihvatiti istinu", rekao je Walker.

Događaji u Račku

U masakru u Račku 15. januara 1999. ubijeno je 45 albanskih civila, među kojima je bilo žene i dece. To je nateralo međunarodnu zajednicu da brže reaguje po pitanju rata i kršenja ljudskih prava na Kosovu.

Na masakr je prvi ukazao Vilijam Voker, koji je Račak posetio dan posle masakra i izjavio da se radi o teškom zločinu protiv čovečnosti. Slobodan Milošević, tada predsednik SRJ, mu je naredio da napusti državu i rekao je da se u Račku nije desio masakr.

Međunarodna zajednica se međutim pokrenula i pokušala da putem pregovora u Rambujeu u Francuskoj srpska i albanska strana dođu do rešenja po pitanju Kosova, što je Milošević uporno odbijao.

To je doprinelo odluci o početku vazdušne kampanje NATO-a koja je trajala 78 dana. U međuvremenu, u ratu na Kosovu ubijeno je ili nestalo preko 13 hiljada osoba. Srpske vlasti su počele povlačenje nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, a koji je omogućio i ulazak NATO snaga na Kosovu.

Masakar u Račku bio je dio optužnice Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji protiv Slobodana Miloševića i nekoliko drugih srpskih zvaničnika. Međutim, niko od optuženih nije osuđen za zločin počinjen u Račku.

Vučić o Račku

Predsednik Srbije, Aleksandr Vučića je početkom decembra prošle godine masakr u Račaku nazvao “fabrikacijom”.

„Radilo se o fabrikovanom zločinu gde je sve falsifikovao svetski hohštapler i prevarant Vilijam Voker. To ću da ponavljam svakog dana pa da vidim ko će da nas osudi", rekao je Vučić.

Poruka ambasadora Kvinte

Ambasadori zemalja Kvinte, odnosno Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država su uoči 21. godišnjice od zločina u Račku pozvali na očuvanje sećanja na one koji su stradali u Račku i svim drugim pokoljima na Kosovu pre dve decenije “radeći zajedno na izgradnji budućnosti mira, pravde i blagostanja za buduće generacije'.

"Pre dvadeset i jednu godinu, masakr koji se dogodio u Račku na kraju je podstakao saveznike NATO-a da intervenišu i okončaju jednu humanitarnu katastrofu", podsećaju.

"Vlade Kosova i Srbije moraju da osiguraju da žrtve i njihove porodice imaju potpuni pristup pravdi i informacijama o sudbini njihovih najmilijih. Građani svih nacionalnosti bi trebali da se osjećaju kao kod svoje kuće i slobodno živje i rade u miru sa svojim komšijama", stoji dalje u zajedničkoj izjavi ambasadora.

XS
SM
MD
LG