„Iznenađen sam reakcijom Vlade Crne Gore jer se ni na koji način nisammešao u njihove unutrašnje stvari“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za Tanjug povodom reakcije zvanične Podgorice na njegov poziv da tamošnje vlasti ne podrže predloženi zakon o slobodi veroispovesti.
Crnogorska vlada saopštila je prethodno da ne dopušta bilo kome da utiče na njene odluke. Na pitanje medija o pozivu Vučića, Vlada u Podgorici je još navela da sama donosi svoje odluke.
"Zahvaljujemo predsedniku Vučiću za savete. Ali ga podsećamo i ovim povodom da je Crna Gora suverena država koja samostalno kreira svoj zakonodavni okvir, vodeći računa o interesu svakog pojedinca i zajednice u celini. Mi nemamo niti ćemo imati ambicije da utičemo na zakonodavnu aktivnost države Srbije, niti ćemo dozvoliti bilo kome, pa ni Srbiji, da utiče na naše odluke", navodi se u odgovoru Službe Vlade Crne Gore za odnose s javnošću.
Vučić je prethodno najavio da će Srbija preko Venecijanske komisije Saveta Evrope zamoliti da se ne usvaja Predlog zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori jer, kako je naveo, nije dobar za srpski narod, te dodao da bi njegovo usvajanje neminovno ugrozilo inače dobre odnose dve zemlje.
"Moja molba, a ja ne mogu da to zahtevam kao predsednik druge države, je da takav zahtev ne usvoje. To je moja molba, nada i želja. Jer srpka crkva vekovima postoji na tom tlu i ona je zaštita i utočište ne samo srpskom narodu, već i mnogima koji se osećaju kao Crnogorci. Zato je to moja molba vlastima u Crnoj Gori. Ukoliko je ne usliše - to je njihovo pravo i mogućnost i to ćemo razumeti i umeti da se u skladu sa tim ponašamo", rekao je Vučić.
Komentarišući odgovor vlade u Podgorici, predsednik Srbije je za Tanjug rekao da ih „nije savetovao, već da je kao komšija i prijatelj zamolio da još jednom razmotre određene inicijative jer su u pitanju interesi srpskog naroda i srpske crkve“.
Vučić je izjavio i da „nikada nije imao problem kada su iz Podgorice ukazivali na položaj Crnogoraca u Srbiji“, niti „kada su se brutalno mešali u unutrašnje stvari Srbije, pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta“.
„I kada su iznosili stavove o rešavanju kosovskog problema koji je naš problem, a ne tiče se njih“, rekao je Vučić za Tanjug.
„Ako je strašan problem u tome što sam izneo molbu, a tiče se srpskog naroda i srpske crkve, izvinjavam se svim uvređenim dušama, i mnogo mi je teško što sam ih povredio samo zbog jedne jedine molbe. Ne moraju da je usliše, ali ne moraju ni da menjaju smisao i značaj onoga što sam učinio i sebe da predstavljaju kao veliku žrtvu i junake, i neko ko je plod nečijeg tobože mešanja i savetovanja“, rekao je Vučić i dodao da je poruku zvanične Podgorice „odlično razumeo“, i da će se u skladu sa njom „Srbija ponašati ubuduće“.
Prethodno je izjavio i da njegov generalni sekretar Nikola Selaković nije govorio o sadašnjoj Crnoj Gori kada je pričao o tome da je Crna Gora „klasična srpska država“, već da je govorio „da je to tako bilo u istoriji“.
Opisujući Crnu Goru kao „klasičnu srpsku državu u kojoj i dan-danas, posle svega, živi 31 odsto Srba“, Selaković je za RTS (Radio-televizija Srbije) svoju izjavu pojasnio rečima da se Crna Gora „od svog postanja, kao država, dičila srpskim identitetom“.
Nemirenje sa crnogorskom samostalnošću
„To je ona teza o Crnoj Gori kao o ’srpskoj Sparti’ ili kao ’kolijevci srpstva’. Upravo su takve izjave doprinijele da se Crna Gora i Srbija udaljavaju jedna od druge. Kad god se govorilo tim rečnikom, gubile su se karte, odnosno gubila se partija“, kaže crnogorski pisac Đuro Radosavović.
Seška Stanojlović iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Selakovićevu izjavu čita u kontekstu nepristajanja na državnu samostalnost Crne Gore.
„To je ta trajna aspiracija srpske intelektualne, konzervativne, desne akademske i crkvene elite. Oni jednostavno ne mogu da se pomire sa nezavisnosti Crne Gore i koriste svaku priliku da na to podsete“, navodi Stanojlović.
Povod i prilika ovoga puta su tenzije na liniji Srpska pravoslavna crkva (SPC) - vlast u Podgorici, koje su počele od kada je sredinom maja ta država usvojila Predlog zakona o slobodi veroispovesti, a predsednik Milo Đukanović najavio obnavljanje Crnogorske autokefalne crkve.
„Mislim da veliki deo javnosti u Srbiji uopšte ne zna da je Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) bila autokefalna i da je svoju samostalnost i nezavisnost položila na oltar zajedničke države Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1918. godine. I naravno da bi sada svoju obnovljenu državnost, Crna Gora želela da zaokruži i obnovljenom samostalnošću pomesne pravoslavne crkve“, kaže Seška Stanojlović.
Tome se, uz Predlog zakona o slobodi veroispovesti koji predviđa da će svi verski objekti u Crnoj Gori biti prepoznati kao državna imovina, ukoliko verske zajednice ne budu dokazale da su bile njeni vlasnici pre 1918., oštro protivi Srpska pravoslavna crkva i mitropolija crnogorsko-primorska na čelu sa Amfilohijem Radovićem, koja navodi da država planira da joj „otme imovinu“.
Istim je povodom predsednik Srpskog nacionalnog saveta u Crnoj Gori Momčilo Vuksanović pisao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Zamolio ga je „da sav državnički kapacitet uključi u nastojanja da se u Crnoj Gori očuva srpski narodni identitet i zaštiti Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori, gdje je situacija takva kao da se svi žure da Srbe izbace iz ove države".
Vučić je u izjavi novinarima rekao da je „pitanje srpskog naroda u Crnoj Gori za Srbiju veoma ozbiljno i teško“, ali da će „videti kako da im pomogne, a da se ne meša u unutrašnje stvari druge države“.
"Mi ćemo narednih dana sesti sa našim ljudima iz Crne Gore, razgovarati i izaći sa našim stavovima", izjavio je Vučić 11. juna.
U Crnoj Gori, nakon teških optužbi Amfilohija Radovića na račun predsednika Mila Đukanovića, mitropolija crnogorsko-primorska u subotu, 15. juna u Podgorici organizuje skup „Za odbranu vere i svetinja“.
Podrška im je stigla od poglavara SPC Irineja.
„Naravno da podržavam naše episkope i srpski narod i molim se za njih. To je jedno bezakonje koje dolazi od ljudi koje ne može niko da shvati, kao ni to šta je razlog i motiv tome“, rekao je Irinej za list "Kurir".
O situaciji u Crnoj Gori izjasnio se i majski Sinod Srpske pravoslavne crkve, koji je u saopštenju na kraju zasedanja konstatovao da su „animozitet i diskriminacija u odnosu na SPC prisutni u manjoj ili većoj meri u svim državama stvorenim na razvalinama bivše Jugoslavije“, te da je to slučaj „naročito u Crnoj Gori gde je nedavno potvrđen antievropski i anticivilizacijski Predlog zakona o crkvama i verskim zajednicama“.
Čekajući Vencijansku komisiju
Pitanje ko polaže pravo na crkvenu imovinu u Crnoj Gori, duže je vreme tema rasprava, pa je tako prošle godine u Podgorici organizovano potpisivanje peticije da se verski objekti i imovina kojom u većini slučajeva u toj zemlji gazduje Srpska pravoslavna crkva, vrate u vlasništvo države kojoj su pripadali pre 1918. godine. Sam Zakon trenutno razmatra Venecijanska komisija, čije se mišljenje očekuje krajem juna.
„Više je to državno pitanje nego vjersko i više je to političko pitanje unutar Crne Gore nego što je to neki odnos Srbije i Crne Gore. Crna Gora je na planu nacija, jezik, crkva krenula tim putem i ovo je još samo jedna stavka koju treba zaokružiti, a ne neki šamar Srbiji“, navodi Đuro Radosavović.
Ipak, Crna Gora se nakon priznanja Kosova i uvođenja sankcija Rusiji, ponovo našla na udaru.
„Srpska pravoslavna crkva preko Crnogorsko-primorske mitropolije i njenog prvog čoveka mitropolita Amfilohija je važan destabilizujući činjilac na društvenoj i političkoj sceni Crne Gore. Njen odani saveznik na tom poslu je prosrpska opozicija u Crnoj Gori, a izvan nje politička i duhovna elita iz Beograda“, ocenjuje Seška Stanojlović.
Dok je opozicioni crnogorski Demokratski front pozvao svoje pristalice da prisustvuju skupu koji Mitropolija organizuje u Podgorici, te najavio da će organizovati i prevoz ljudi iz drugih gradova, vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića skup ocenjuje kao politički, i kao „pokušaj da se manipulacijama sačuvaju strane ekspoziture, skrivene pod plaštom verskih organizacija“.
Najavljujući obnavljanje Crnogorske autokefalne crkve pred funkcionerima na stranačkoj konferenciji u Nikšiću, Đukanović je oštro kritikovao delovanje Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori nazivajući je „čuvarem infrastrukture Velike Srbije“.
„Za sada, naglašavam za sada, Srbija je odustala od nekog ratnog rešavanja svog nacionalnog pitanja, ali koristi sve moguće instrumente uticaja na srpske zajednice u svim državama u okruženju. Oni stalno govore o tom jedinstvenom duhovnom srpskom prostoru. Teritorijalno bi se to moglo poklopiti sa njihovim snom o ’Velikoj Srbiji’“, kaže Seška Stanojlović.
Duhovno i imovinsko pitanje
Uz „duhovno“, tu je i imovinsko pitanje. Većina crkava i manastira u Crnoj Gori je formalno pravno u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve. Iz Crnogorske pravoslavne crkve su još 2005. godine Vrhovnom državnom tužilaštvu podneli krivičnu prijavu protiv nepoznatih službenika Uprave za nekretnine u Danilovgradu jer su, kako su saopštili, Donji i Gornji manastir Ostrog nezakonito upisali na ime Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.
„Ako pogledamo posijede, oni uopšte nisu mali. U Crnoj Gori je crkvena zemlja na dobrim lokacijama i priliv novca iz Ostroga i ostalih crkava nije mali, tako da svi ti faktori podgrijavaju situaciju da ovo pitanje bude goruće. Mislim da nisu čista posla ni sa jedne strane“, navodi Đuro Radosavović.
Nervozu u redovima Srpske pravoslavne crkve pojačalo je, prema oceni Seške Stanojlović, i nedavno priznanje Ukrajinske pravoslavne crkve od strane Vaseljenskog patrijarha, što bi, prema njenim rečima, mogao biti uvod u obnovu autokefalnosti Crnogorske crkve i dodelu iste Makedonskoj pravoslavnoj crkvi.
Svemu pobrojanom oštro se protive i Srpska i Ruska pravoslavna crkva.
Facebook Forum