„Ne mogu sad tačno da predvidim kakve će biti konsekvence, ali mislim da će one svakako biti vrlo neprijatne po nas“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Vukčević, bivši tužilac u Specijalnom sudu za ratne zločine, koji kao posledicu ne isključuje ni usporavanje evrointegracije Srbije.
Sa ovim posledicama, naime, Srbija se može suočiti ukoliko Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove (naslednik Međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, koji je ugašen krajem 2017. godine) ne izruči članove opozicione Srpske radikalne stranke (SRS) Vjericu Radetu i Petra Jojića, optužene za ometanje pravde.
I advokat Slobodan Beljanski smatra da će negativne posledice po Beograd svakako uslediti.
„Ako ne dođe do njihovog izručenja, smatraće se od strane Mehanizma da Srbija ne poštuje saradnju, da je krši, i to sve skupa može da oteža njen pristup Evropskoj uniji“, kaže Beljanski za RSE.
Od Ministarstva pravde RSE nije dobila odgovor na upit koji će biti sledeći koraci Srbije u vezi sa slučajem optuženih radikala i da li će biti izručeni Hagu.
Podstimo, Međunarodni rezidualni mehanizam je, 14. maja odbacio zahtev Beograda da se optuženim radikalima sudi u Srbiji i ponovo naložio njihovo hapšenje i izručenje Hagu.
To je odlučio sudija Liu Daćun, koji je poništio prethodnu odluku kojom je proces radikalima 2017. godine bio ustupljen Srbiji, nakon čega je tužiteljka Dajana Elis uložila žalbu, pa je Apelaciono veće naložilo da se dodatno razmotri aspekt bezbednosti svedoka.
Obrazlažući odluku da se odbije zahtev Srbije, sudija Daćun je naveo da su ključni svedoci u ovom predmetu izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog zabrinutosti za svoju i bezbednost svojih porodica.
Radetu i Jojića (i Jovu Ostojića, ali je preminuo 2017. godine) Haški sud je u oktobru 2012. godine optužio da su pretnjama i podmićivanjem uticali na svedoke optužbe u haškim procesima protiv njihovog lidera Vojislava Šešelja, koji je u međuvremenu najpre oslobođen, a potom i osuđen za ratne zločine.
Radeta i Jojić, poslanici u Skupštini Srbije, i ovoga puta su izjavili da nemaju nameru da se dobrovoljno predaju Hagu.
Radeta je novinarima rekla da ne može da veruje da postoji neko ko bi bio u stanju da prekrši Ustav Srbije i pravosnažno rešenje Višeg suda, koji je, nakon haškog naloga za njihovo hapšenje upućenog Beogradu 2015, naredne godine doneo odluku da ne postoje zakonske osnove za to jer Zakon o saradnji sa Tribunalom predviđa obavezu izručenja samo za ratne zločine, ali ne i za nepoštovanje suda.
Slobodan Beljanski nabraja krivična dela iz nadležnosti Haškog suda za koja je prema srpskom Zakonu o saradnji sa tim sudom propisano hapšenje i izručenje optuženih Hagu:
„To su krivična dela ratnih zločina, odnosno, teška krivična dela povreda Ženevske konvencije, kršenje zakona i običaja ratovanja, genocid i zločini protiv čovečnosti.“
Upitan da li Zakon predviđa izručenje za krivično delo nepoštovanje Haškog suda, Beljanski kaže:
„Ne izričito. On predviđa izručenja za ova krivična dela koja sam nabrojao. Očigledno je, međutim, da Haški tribunal, odnosno, Mehanizam, tumači tu odredbu šire, tj. na način da se podrazumeva obaveza izručenja i za suđenje koje je u vezi sa ovim krivičnim delima ili od kojih zavisi mogućnost suđenja za ova krivična dela, dok naši organi to tumače uže.“
Ne propustite da pročitate:
I Vladimir Vukčević, bivši tužilac Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu, kaže za RSE da Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa isporučivanje optuženih za nabrojana krivična dela, ali podseća na druge važne akte koji Srbiju obavezuju da izvršava sve što nekada Haški sud, a sada Mehanizam, kao njegov naslednik, od nje zatraži.
„Potpisivanjem sporazuma o otvaranju poglavlja 23 Srbija se obavezala da će ispunjavati sve što od nje zatraži Haški tribunal. Tu je predviđena bezuslovna saradnja sa Tribunalom. A i u Pravilima postupka Haškog tribunala, koji je bio iznad svih pravosudnih organa regiona - postoji ta odredba koja kaže da sva pravosuđa u regionu moraju da ispoštuju Haški tribunal i urade ono što se od njih zatraži, dakle, i da postupe po tom nalogu za hapšenje. To se odnosi i na ovu optužbu protiv radikala za ometanje pravde. A sad čitam kako njihov lider Vojislav Šešelj kaže – ne dam Jojića, ne dam Radetu – znači, iznad svih zakona se postavlja Šešelj, on daje ili on ne daje“, kaže Vukčević.
Facebook Forum