Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zašto mladi ne žele Srbiju u EU?


Prema istraživanju, stavovi tinejdžera o EU se ne razlikuju od onih u opštoj populaciji

Ambivalentnost domaće političke elite po pitanju Evropske unije najveći je razlog za rastući evroskepticizam mladih u Srbiji, rekli su sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE). Kako je pokazalo istraživanje nevladine organizacije Građanske inicijative, samo 11 odsto ispitanih srednjoškolaca smatra da je veoma važno da Srbija postane članica EU.

"Mladi u Srbiji svakodnevno slušaju ambivalentne poruke u kojima se sa jedne strane govori da delimo evropske vrednosti, a sa druge stalno ponavlja da su naši pravi najveći prijatelji negde drugde i da nas Evropska unija ucenjuje i obmanjuje", kaže za RSE Dragan Popadić, socijalni psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, objašnjavajući posledice evropskih stavova aktuelne vlasti.

Četvrtina učenika trećeg i četvrtog razreda u 20 srednjih škola u Srbiji rekla je da im uopšte nije važno članstvo u Evropskoj uniji.

Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa, navela je da je istraživanje ukazuje da se stavovi tinejdžera o Evropskoj uniji ne razlikuju od onih u opštoj populaciji.

"Danas jedan ministar o Evropskoj uniji kaže jedno, sutradan drugi ministar iz iste vlade kaže nešto potpuno kontra od toga. Iako se Srbija formalno nalazi u procesu pristupanja EU, ne pokazuje se istinska volja da u vrednosnom smislu Srbija bude deo te zajednice", konstatuje Bojana Selaković.

Kada je u pitanju poverenje, tinejdžeri najviše veruju svojim roditeljima, pa onda sebi, na 5. mestu su verske institucije, na poslednjem 18. mestu je poverenje u Republičku Vladu, a na slabo plasiranom desetom je poverenje u Evropsku uniju.

O evropskim vrednostima đaci uče i kroz predmet građansko vaspitanje, koji je u obrazovni sistem uveden 2001. godine, a najveći broj njih zadovoljan je sadržajem. Kako su za RSE rekli neki od srednjoškolaca u Beogradu, Marko, Alma, i Sebastijan, često nisu dovoljno informisani.

"Mislim da Srbija ne treba da bude u Evropskoj uniji zbog viška obaveza i novih zakona koje bi dobili. Ne znam ni koje zakone imaju uopšte", naveo je Marko.

"Treba da se priključimo EU jer očekujem neki boljitak i prosperitet. Sada mi smeta to što iz Srbije moramo da idemo u tu Evropsku uniju ako želimo da živimo normalno", rekla je Alma.

"Ne priča se mnogo u školi o Evropskoj uniji, nemamo baš neke velike teme o tome. Kažu da ćemo u Evropi biti 2025. ali bilo bi bolje kada bismo ušli ranije zato što bi Srbija mogla više da napreduje", zaključio je Sebastijan.

Da li Beograđani žele Srbiju u EU?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:59 0:00

Socijalna distanca mladih prema manjinskim grupama, pokazalo je istraživanje, generalno nije izražena, ali 36 odsto njih ima je prema Albancima i 41 odsto prema LGBT populaciji.

Dragan Popadić navodi da su i tu ključne poruke najodgovornijih u državi.

"U medijima su priče o Albancima jedino u kontekstu neprijateljstva, o nemogućnosti zajedničkog života i prekoj potrebi razgraničavanja. To su formulacije koje se neprestano čuju i bilo bi pravo čudo da uopšte ima mladih koji prelaze preko takvih izjava političara", kaže Popadić.

Bojana Selaković naglašava da je ispitivanje u srednjim školama ipak osvetlilo pozitivan uticaj predmeta koji postoji poslednjih 18 godina.

"Tamo gde su nastavnici uradili dobar posao, gde su uspeli da motivišu učenike da se zainteresuju za nastavu građanskog vaspitanja i gde su to podsticali, distanca prema Evropi i manjinama je manja", navodi Bojana Selaković.

Dragan Popadić zaključuje da može biti bolje: "Državne institucije i politička elita trebalo bi da pokrenu procese koji uspostavljaju poverenje i smanjuju distancu. Mladi, kao i svi uostalom, više veruju onome što se radi nego onome što se priča".

Prema istraživanju Ministarstva za evropske integracije Srbije, iz decembra 2018, 55 odsto građana podržava članstvo u Evropskoj uniji.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG